Intervju: dr Drago Inđić – Dinar po dinar, hedž fond

Kako napreduje primena novih tehnologija u finansijskom svetu? Obratili smo se na pravu adresu: dr Drago Inđić je predsednik Richfox Capital BV‑a, alternativnog hedge fonda i partner Oxquant‑a, konsalting firme iz Oksforda

Na ne­dav­no zav­rše­noj 17. međuna­ro­dnoj kon­fe­ren­ci­ji Be­o­grad­ske ber­ze Upgrade in Belgrade 2018 ­pričalo se i o pri­me­ni no­vih te­hno­lo­gi­ja na una­pređiva­nju fi­nan­sij­skih ak­tiv­nos­ti (fintech – financial technology). Is­ko­ris­ti­li smo pri­li­ku da s je­dnim od uče­sni­ka po­pričamo o ovoj o­blas­ti ko­ja je u po­sle­dnje vre­me ne­za­obi­la­zna na svim fi­nan­sij­skim kon­fe­ren­ci­ja­ma. Naš sa­go­vor­nik je dr Dra­go Inđić, pred­se­dnik Richfox Capital BV‑a al­ter­na­tiv­nog (hedge) in­ves­ti­ci­onog fon­da re­gis­tro­va­nog u Ho­lan­di­ji i par­tner Oxquant‑a, kon­sal­ting fir­me iz Ok­sfor­da.

Šta je fin­tech? Ka­ko no­ve te­hno­lo­gi­je me­nja­ju fi­nan­sij­sko trži­šte?

Fi­nan­sij­ska in­for­ma­ti­ka je ras­kršće ili kru­žni put u ko­ga su se uli­li in­for­ma­tičari i ban­ka­ri, a da se sam cen­tar i da­lje de­fi­ni­še i i­zgrađuje, kao Sla­vi­ja. Udar fi­nan­sij­ske kri­ze 2008. go­di­ne po­re­me­tio je te­me­lje svet­skih fi­nan­si­ja i la­ko je i­zdvo­ji­ti li­kvi­da­ci­ju Lehman Brothers ban­ke i po­ja­vu Bitcoin‑a kao ka­ta­li­za­to­re pro­me­na. Ve­ro­va­tno je tek sa­da pot­pu­no ja­sno ko­li­ko su fi­nan­sij­ski pro­i­zvo­di u stva­ri pro­i­zvo­di in­for­ma­ti­ke. Kraj­nji ko­ri­snik počeo je da ca­ru­je svo­jim i­zbo­rom a­pli­ka­ci­ja, (ne)lo­jal­nos­ti i po­tra­ge za naj­je­fti­ni­jom po­nu­dom. Sve je vi­še di­rek­tnog i di­gi­tal­nog, mo­bil­nog i in­te­rak­tiv­nog.

To zvuči kao da se de­la­t­nos­ti ba­na­ka i fin­tech kom­pa­ni­ja do­ne­kle pre­kla­pa­ju. Da li su oni kon­ku­ren­ci­ja?

Hi­per­kon­ku­ren­ci­ju kao vid sa­na­ci­je pro­ble­ma­tičnog ban­kar­skog sek­to­ra sti­mu­li­sa­li su i za­ko­no­dav­ci. Evropska unija kroz ra­zne sis­tem­ske me­re, re­ci­mo pla­tnog pro­me­ta (PSD2, open banking), kao i na­ci­onal­ni re­gu­la­to­ri, po­put bri­tan­skog FCA, ko­ji je a­gre­siv­no i­zda­vao li­cen­ce greenfield startup ko­ji kon­ku­ri­šu re­ci­mo u mre­ži RTGS a i te ka­ko i kla­sičnim ban­ka­ma i bro­ke­ri­ma.

I­zdva­jam ne­za­vi­snu bri­tan­sku online ban­ku Monzo s mi­li­on kli­je­na­ta i nje­ne kon­ku­ren­te TransferWise (ko­ji su po­kre­nu­li o­sni­vači Skype‑a) i N26 iz Ne­mačke, ko­ji je­dni dru­gi­ma kon­ku­ri­šu na ve­li­kim ev­rop­skim trži­šti­ma, za­hva­lju­jući pa­nev­rop­skim li­cen­ca­ma za ban­kar­ske u­slu­ge.

On­da pos­ta­je ma­lo ja­sni­je ka­ko to da je­dan ti­pičan ETF‑ovac pli­va u fi­nan­sij­skim vo­da­ma?

Osam­de­se­te sam pro­veo u uobičaje­nom mi­ljeu: „Računa­ri“, Pe­tni­ca, ETF, Pu­pin, Men­sa… On­da je do­šla i do­maća sti­pen­di­ja za Imperial College u Lon­do­nu, za spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz ve­štačke in­te­li­gen­ci­je i ne­uron­skih mre­ža; to je bi­la pre­kre­tni­ca. Spe­ci­ja­li­za­ci­ja se pre­točila u dok­to­rat, na­kon čega mi je prvu ra­dnu vi­zu po­nu­di­la ma­la in­ves­ti­ci­ona fir­ma, čime je i zva­nično za­počela mo­ja pro­fe­si­onal­na ka­ri­je­ra u fi­nan­sij­skom sek­to­ru. To­kom sle­dećih go­di­na sle­di­lo je u­sme­re­nje ka me­to­da­ma kvan­ti­ta­tiv­nog u­prav­lja­nja al­ter­na­tiv­nim in­ves­ti­ci­onim fon­do­vi­ma, u ni­zu hedge fon­do­va, in­ves­ti­ci­onih „bu­ti­ka“, no­va kva­li­fi­ka­ci­ja i prva li­cen­ca in­ves­ti­ci­onog sa­ve­tni­ka 2000. go­di­ne.

Oči­gle­dno se ra­di o je­dnoj sa­svim no­voj o­blas­ti. Oda­kle ne­ko ko se za­in­te­re­su­je za ovu te­mu uči o njoj?

Za­nim­lji­vo je da je i­zgra­dnja nas­tav­nog si­la­bu­sa u to­ku i da se čak i vo­deći uni­ver­zi­te­ti (Ok­sford, Kem­bridž) te­ško o­dlučuju da uve­du pre­dmet fintech. Po­lje je di­na­mično, knji­ge i mo­no­gra­fi­je još ni­su na­pi­sa­ne, lju­di iz prak­se ne­ma­ju vre­me­na za to, a aka­dem­ski ra­dni­ci ni­su u to­ku. Si­la­bus, o­dno­sno pro­ble­ma­ti­ka s ko­jom se suočava­ju me­na­dže­ri u prak­si, u­ključuje niz za­hte­va, sis­te­ma i kom­po­nen­ti. Po­dje­dna­ko su ose­tlji­va i va­žna pi­ta­nja iden­ti­fi­ka­ci­je ko­ri­sni­ka, kon­tro­le pra­nja nov­ca, u­prav­lja­nja kva­li­te­tom po­da­ta­ka, data mining, kao i i­zbo­ra kom­po­nen­ti per­so­na­li­zo­va­nih, di­rek­tnih in­ves­ti­ci­onih por­tfo­li­ja ko­ji od­go­va­ra­ju nje­go­vom pro­fi­lu ri­zi­ka i za­hte­vi­ma.

Ka­ko se do­maći „i­grači“ sna­la­ze na ovom novom i ne­po­zna­tom te­re­nu?

Imao sam sreću da o­držim kon­ti­nu­itet u praćenju do­maće kli­me u ovoj sfe­ri. Pri­mećujem i bo­ga­tu po­nu­du ban­kar­skog sek­to­ra, ali ti­me i za­sićenje ko­je na­meće za­hte­ve za kon­ku­ren­tnim re­še­nji­ma ko­ja sa­da tre­ba da kre­nu to­ko­vi­ma ber­zan­skih sis­te­ma, ka­ko je to već uve­li­ko ši­rom Ev­ro­pe. Challenger ili neobanks, za­hte­vi mla­dih ko­ri­sni­ka na­meću po­tra­gu za in­te­gral­nim di­zaj­nom fi­nan­sij­skih pro­i­zvo­da i te­hno­lo­ških re­še­nja. O­zbilj­no o­gra­ničenje je i mi­ni­mi­za­ci­ja tro­ško­va sa­mog in­ves­ti­ci­onog re­še­nja, pa i kon­tro­le nje­go­vog kva­li­te­ta na du­že sta­ze – bez ob­zi­ra na tur­bu­len­ci­je stra­nih i do­maćih trži­šta ka­pi­ta­la.

Pos­to­je pi­ta­nja in­te­gra­ci­je za­da­tih (re­gu­la­tor­no i te­hničkih) i kre­ativ­nih (ko­ri­snički in­ter­fejs, lo­ka­li­za­ci­ja) kom­po­nen­ti, kao i ma­sov­nih pot­pu­no auto­ma­ti­zo­va­nih re­še­nja za vrlo ve­li­ki broj ban­kar­skih, o­dno­sno ber­zan­skih kli­je­na­ta. In­te­gra­ci­ja sa inos­tra­nim mre­ža­ma i in­ves­ti­ci­onim kom­po­nen­ta­ma, ra­zvoj pot­pu­no do­maćih (di­na­ri­zo­va­nih) in­ves­ti­ci­onih kom­po­nen­ti ne­mi­nov­ni je deo stra­te­gi­je.  Ve­oma mi po­ma­že i ve­za s vo­dećim do­maćim ti­mo­vi­ma (MVP Workshop, Te­hno­lo­ško par­tner­stvo) i ban­ka­ri­ma, ali uočavam po­tre­bu za još du­bljim međuso­bnim po­ve­zi­va­njem ka­ko na do­maćem, ta­ko i u ev­rop­skom pros­to­ru.

Ovaj ra­zgo­vor i tekst nas­ta­ju u­pra­vo na dan ka­da je, po­sle us­pe­šno spro­ve­de­ne ini­ci­jal­ne jav­ne po­nu­de (IPO), na Be­o­grad­skoj ber­zi počelo trgo­va­nje ak­ci­ja­ma je­dne srpske kom­pa­ni­je (Fintel Energija). Prvi put po­sle 80 go­di­na o­gla­si­lo se i ber­zan­sko zvo­no, čime je sim­bo­lično obe­le­žen početak trgo­va­nja ak­ci­ja­ma ove kom­pa­ni­je. To je ta­kođe dan ka­da sam vo­žnju u grad­skom auto­bu­su pla­tio bes­kon­tak­tnom pla­tnom kar­ti­com; i je­dno i dru­go je do­ne­dav­no zvučalo ne­ve­ro­va­tno. Za­to sam op­ti­mis­tičan u po­gle­du fintech‑a i na­šeg do­pri­no­sa svet­skim tren­do­vi­ma.

Od na­ci­onal­nog značaja, o­dno­sno međuna­ro­dne re­pu­ta­ci­je, jes­te pi­ta­nje do­maće aku­mu­la­ci­je, kao i pi­ta­nje pot­pu­no do­maćih vla­sničkih i u­prav­ljačkih pra­va i oba­ve­za. Broj­ni su pri­me­ri o­dličnih do­maćih re­še­nja ko­ji vi­še ne mo­ra­ju da os­ta­nu u inos­tra­nom vla­sni­štvu, a biće ih još. Ni­je ne­za­mi­sli­vo da će do­maći bi­znis ima­ti do­maće ti­mo­ve lo­ci­ra­ne i u ev­rop­skim hub‑ovi­ma i tra­ga­ti za in­ter­fej­som sa ev­rop­skim ino­va­ci­onim re­še­nji­ma, par­tne­ri­ma, ev­rop­skim fon­do­vi­ma i in­ves­ti­cio­nim ka­pi­ta­lom.

Ti­mo­vi ši­rom Srbi­je ta­ko mo­gu da učes­tvu­ju u ra­zvo­ju re­še­nja za kli­jen­te sa Za­pa­da kao i sve a­gre­siv­ni­jeg Is­to­ka, a sva­ka­ko da ve­li­ki do­pri­nos da­je i sve jača di­jas­po­ra sa svo­jim kon­tak­ti­ma. Po­većanje do­maćeg in­te­lek­tu­al­nog i in­ves­ti­ci­onog ka­pi­ta­la svi­ma je u in­te­re­su.