IPv6: kocka je bačena!

Sreda, 6. jun 2012. godine biće zapamćena kao dan kada je zvanično počela globalna primena IPv6 servisa. Priča o IPv6 koja traje gotovo 20 godina konačno je dobila svoj komercijalni početak – povratka više nema

Saša Stamenković

Pre godinu dana, 8. juna 2011. godine velike Web kompanije Google, Facebook, Yahoo i YouTube su, u cilju testiranja, na 24 sata omogućile IPv6 pristup svojim Web stranicama (tzv. Word IPv6 Day). Od 6. juna ove godine (tzv. World IPv6 Launch događaj), mnoge Web su trajno IPv6 dostupne, a brojni provajderi prihvataju ovaj protokol, a oprema pojedinih proizvođača ostaće po defaultu setovana za IPv6 povezivanje. Za sve to je zaslužna organizacija Internet Society, čiji je jedan od čelnika ovim povodom ponosno saopštio da IPv6 nije više laboratorijski eksperiment, već realnost.

Ko i zašto?

Promociji World IPv6 Launch-a doprinelo je oko 1000 organizacija. Među njima je bilo preko 60 mrežnih operatora i preko 3000 prijavljenih Web sajtova, uključujući i najveće svetske ICT i internet brendove. Svi ti sajtovi ostaće IPv6 aktivni i nadalje. Pet svetski poznatih proizvođača kućnih rutera (Cisco, D-Link, Zyxel, NEC, Yamaha) je na svojoj opremi podesilo opciju IPv6 ready na "ON" po default-u. Zanimljivo je da su i tri srpske organizacije svojim IPv6 sajtovima podržale ovu svetski značajnu akciju: VIP mobile, Visoka ICT škola i 4net d.o.o.

Danas čovečanstvo broji oko 7 milijarde ljudi, a ukupan broj mogućih IPv4 adresa iznosi oko 4,3 milijarde. Računa se da je broj mobilnih korisnika u svetu već premašio 5 milijardi. Ekspanzija mobilnih aparata i machine-to-machine (M2M) aplikacija (često ih zovu Internet of things), koje traže uspostavljanje internet konekcije uvek i svuda, sa svakim i svačim, čini primenu IPv6 neizbežnom. IPv6 praktično nudi gotovo neograničen broj adresa: 340 sekstiliona tj. broj 340 praćen sa 36 nula! U ovom trenutku je nezamislivo da će se taj seks(tilion) baš toliko upražnjavati.

Uprkos evidentnom iscrpljivanju IPv4 adresa, primena IPv6 ide veoma sporo. Poslednji raspoloživ blok IPv4 adresa za Aziju potrošen je u aprilu ove godine, Evropa će ostati bez novih blokova u avgustu 2012, Severna Amerika sredinom 2013. godine, a Afrika i Južna Amerika tokom 2014. godine. Nadajmo se samo da u međuvremenu neće proraditi "crno" tržište IPv4 adresa, jer su mnogi provajderi zadržali izvesne zalihe. To ipak neće još više odložiti primenu IPv6. Zamislite samo mnogoljudne nacije Kinu i Indiju i njihove potrebe za IP adresama – kod njih je prelazak na IPv6 urgentan.

NAT je prošlost

"Pronalazak" DHCP i NAT, koji su omogućili deljenje (sharing) javnih IP adresa između grupe korisnika, odložio je još raniji nedostatak IPv4 adresa. Za to je plaćena cena: NAT je usporio primenu end-to-end komunikacije na Internetu, što se nepovoljno odrazilo na VoIP servise, video konferencija, P2P… Osim ukidanja potrebe za NAT-om, IPv6 omogućava i jednostavnije konfigurisanje mreže i automatsku dodelu adresa.

Za mobilne aparate, IPv6 omogućava dodeljivanje jedinstvene IP adrese što praktično znači da mobilni korisnici mogu menjati mreže uz zadržavanje iste adrese. Svi IPv6 uređaji imaju mogućnost autentifikacije i enkripcije, ali će nekompatibilnost IPv4 i IPv6 učiniti da tranzicija traje dugo – do daljnjeg se mora obezbediti koegzistenciju obe IP verzije, tj. uslovi za njihov međusobni interworking.

IPv6 je najveća revolucija u sveta Interneta od njegovog postanka, tokom sedamdesetih godina. Uvođenjem IPv6 očekuje se dramatičan porast tržišta IP uređaja (Connected Home rešenja, M2M) i nove prilike za prihod provajdera. Korisnici će dobiti nove mogućnosti za pristup sadržajima, personalne cloud aplikacije, P2P gaming… Mreže će biti efikasnije naročito u prenosu video aplikacija. Definitivno, IPv6 je neophodan uslov za dalji rast i razvoj Interneta, za novo obogaćeno korisničko iskustvo i održivi biznis provajdera.

IPv6 u Evropi

Veliki evropski telekomunikacioni operatori ne žure da pređu na IPv6. Jedino Telekom Austria, France Telecom, Swisscom i Telefonica imaju jasne planove za prelaz na IPv6, dok nemački, britanski i italijanski Telekom još uvek odmeravaju situaciju. Prema globalnim istraživanjima British Telecom-a (BT), upotreba IPv6 ipak napreduje: danas oko 13% kompanija primenjuje IPv6 u kompletnoj mreži nasuprot 5% u 2011. godini. U naredne dve godine 44% anketiranih kompanija namerava da uvede IPv6. Oko 55% kompanija smatra da mora da uvede IPv6 u kompletnu svoju mrežu, ne samo za biznis korisnike ili u segmentima mreže.

Rezultati nedavnog istraživanja Sinergy Research grupe pokazuju da je samo 20% kompanijskih rutera u svetu spremno za IPv6 (IPv6 ready). U Severnoj Americi taj broj je iznenađujuće malih 12%, u Aziji 17%, istočnoj Evropi 11%, a u zapadnoj Evropi 28%. Predviđa se da krajem 2016. broj IPv6 spremnih rutera u svetu iznositi 59%, što bi bio značajan pomak u odnosu na današnjih 20%. Evropa bi 2016. godine trebalo da premaši 80% penetracije IPv6 rutera.

Što se bežičnim tehnologija tiče, LTE je imanentno IPv6 tehnologija koja bi mogla da ubrza implementaciju IPv6 u mrežama. Problem u 3G mrežama predstavljaće znatno povećani troškovi data saobraćaja između današnjih (IPv4) mobilnih aparata i baznih stanica usled paralelnog rada IPv4 i IPv6 protokola. U fiksnoj mreži problem spore implementacije IPv6 je pre svega postojeća (IPv4) CPE oprema koju bi trebalo zameniti ili (u najboljem slučaju) softverski upgrade-ovati. Trošak zamene morao bi padne na teret operatora i provajdera, što je za njih u ovom trenutku teško prihvatljivo. Dakle, platiće korisnici, na ovaj ili onaj način.

Softver je spreman

Današnji operativni sistemi malih i velikih računara (Microsoft Windows 7, Vista, Android, iOS) su IPv6 spremni – ako za to postoji mogućnost, na Internet će se automatski konektovati preko IPv6. Prema rezultatima svakodnevnih merenja na Google sajtu, tek 0,65% njihovih korisnika pristupa preko IPv6. Ukoliko želite da proverite vašu mogućnost za IPv6 povezivanje, probajte na www.test-ipv6.com.

Čitava priča o migraciji IP adresa je tehničkog karaktera – korisnici neće primetiti promene u pogledu pristupa Internet sadržajima. Zato prosečne korisnike u ovom trenutku ne mora interesovati da li je mreža njihovog provajdera spremna ili ne za IPv6 i da li je lična oprema preko koje pristupaju internetu spremna za IPv6. Provajderi treba da testiraju IPv6, da naprave IPv6 kompatibilne sajtove i učine ih aktivnim. Problema će biti, ali će se oni rešavati u hodu. Srećan vam Internet protokol sledeće generacije!