Kako onemogućiti ad ID tracking na iOS-u i Android-u i zašto bi to trebalo da uradite 

Identifikator oglasa – zvani „IDFA“ na iOS-u ili „AAID“ na Android-u – je ključ koji omogućava praćenje većine trećih strana na mobilnim uređajima.

Ad identifier postoji samo sa jednom svrhom – da pomogne kompanijama da vas prate

Ako ga onemogućite, oglašivačima i brokerima podataka će biti znatno teže da vas prate i profilišu i ograničiće količinu vaših ličnih podataka za prodaju. Ovaj post objašnjava istoriju identifikatora oglasa uređaja i kako su oni omogućili trajno praćenje, identifikaciju i druge invazije na privatnost.

Ali prvo – kako da odmah opozovete pristup tragaču vašem ID-u oglasa:

Na Androidu

Otvorite aplikaciju Settings i idite na Privacy > Ads. Dodirnite „Delete advertising ID“, a zatim ga ponovo dodirnite na sledećoj stranici da biste potvrdili. Ovo će sprečiti bilo koju aplikaciju na vašem telefonu da joj pristupi u budućnosti.

Onemogućavanje za Android je dostupno na Android-u 12, ali možda nije dostupno na starijim verzijama.

Na iOS-u

Apple zahteva od aplikacija da traže dozvolu pre nego što mogu da pristupe vašem IDFA. Kada instalirate novu aplikaciju, ona može od vas tražiti dozvolu da vas prati. Izaberite „Ask App Not to Track“ da biste joj zabranili IDFA pristup. Da biste videli kojim aplikacijama ste prethodno odobrili pristup, idite na Settings > Privacy > Tracking. Ovde možete da onemogućite praćenje za pojedinačne aplikacije koje su prethodno dobile dozvolu. Samo aplikacije koje imaju dozvolu da vas prate moći će da pristupe vašem IDFA. Prekidač „Allow apps to Request to Track“ možete da postavite u položaj „off“ (klizač je levo, a pozadina siva). Ovo će sprečiti aplikacije da traže praćenje u budućnosti.

Ako ste u prošlosti dali dozvolu aplikacijama da vas prate, ovo će od vas zatražiti da zamolite i te aplikacije da prestanu sa praćenjem. Takođe imate opciju da odobrite ili opozovete pristup praćenju za svaku aplikaciju. Apple ima sopstveni sistem ciljanog oglašavanja, odvojen od praćenja treće strane koje omogućava IDFA. Da biste ga onemogućili, idite na Settings > Privacy > Apple Advertising. Postavite prekidač „Personalized Ads“ u položaj „off“ da biste onemogućili Apple-ovo ciljanje oglasa.

Istorija

U ranim danima pametnih telefona, trekeri su koristili statičke identifikatore uređaja – „Jedinstveni identifikator uređaja“ (Unique Device Identifier – UDID) na iOS-u i „Android ID“ na Android-u – za praćenje korisnika u različitim aplikacijama. Ovi identifikatori su bili jedinstveni, trajni i treća lica su im često pristupala bez znanja ili saglasnosti korisnika. Ovo se s pravom smatralo problemom za privatnost korisnika. Istraga Wall Street Journal-a iz 2010. razotkrila je obim problema, a 2011. godine, nakon niza pitanja američkih članova Kongresa, Apple je počeo da ograničava pristup UDID-u. Industrija je već počela da se oslanja na prikupljanje podataka vezano za UDID, a trekeri

su se trudili da se prilagode promeni. Zatim, 2012. godine, Apple je tiho uveo identifikator za oglašivače (Identifier for Advertisers – IDFA). IDFA je bio skoro identičan UDID-u koji je zamenio: bio je globalno jedinstveni identifikator koji je podrazumevano bio dostupan svim aplikacijama. Najveća razlika je bila u tome što se IDFA mogao resetovati – iako je to bilo moguće samo ako su korisnici znali šta da traže. Apple je takođe dozvolio korisnicima da omoguće postavku pod nazivom „Limit Ad Tracking“. Ovo je poslalo signal aplikacijama da ih ne prate, ali to zapravo nije uticalo na mogućnost aplikacija da pristupe IDFA.Android je sledio taj primer 2013. godine, uvodeći Android Advertising Identifier (AAID). Kao i Apple, Google je svoj identifikator učinio dostupnim svim aplikacijama podrazumevano, bez posebne dozvole. Takođe je omogućio korisnicima da resetuju svoj identifikator oglasa, ali ne i da mu ograniče pristup ili ga izbrišu. U 2016. godini, Apple je ažurirao Limit Ad Tracking kako bi postavio IDFA na niz nula – efektivno ga izbrisao. To je značilo da su korisnici po prvi put imali efektivno, tehničko odustajanje od IDFA praćenja.

Apple je 2021. uveo transparentnost praćenja aplikacija (App Tracking Transparency – ATT), koja zahteva od aplikacija da dobiju potvrdnu saglasnost pre nego što mogu da prate korisnike pomoću IDFA ili bilo kog drugog identifikatora. Ovo je imalo ogroman uticaj na industriju praćenja. Dok je ranije oko 20% korisnika odlučilo da odustane od, nakon promene, velika većina korisnika je odlučila da ne dozvoli praćenje. U međuvremenu, Android je konačno počeo da uvodi način na koji korisnici mogu da onemoguće svoj ID oglasa. Od 1. aprila 2022. Android takođe zahteva od programera da zahtevaju posebnu dozvolu da bi pristupili ID-u oglasa. Međutim, ovo se tretira kao „normalna“ dozvola, što znači da korisnici ne vide iskačući prozor koji traži njihov pristanak. Uprkos centralnoj ulozi ID-a oglasa u omogućavanju praćenja treće strane, dokumenti programera objašnjavaju da je ova vrsta dozvole za podatke koji predstavljaju „veoma mali rizik po privatnost korisnika“. U februaru je Google takođe nagovestio da bi na kraju mogao u potpunosti da ukine ID oglasa. Planira da donese verziju Privacy Sandbox okvira na mobilne uređaje kako bi podržao bihejvioralno oglašavanje „bez oslanjanja na identifikatore za više aplikacija“. Ali Google je uverio programere da neće promeniti ništa bitno u vezi sa ID-om oglasa „najmanje dve godine“.

Zašto je važno

Identifikator oglasa je niz slova i brojeva koji na jedinstven način identifikuju vaš telefon, tablet ili drugi pametni uređaj. Postoji sa jednom svrhom: da pomogne kompanijama da vas prate. Trekeri trećih strana prikupljaju podatke preko aplikacija na vašem uređaju. ID oglasa im omogućava da povežu podatke iz različitih izvora sa jednim vašim identitetom. Pored toga, pošto svaka aplikacija i uređaj za praćenje vide isti ID, to omogućava brokerima podataka da uporede beleške o vama. Broker A može da kupi podatke od brokera B, a zatim da koristi identifikator oglasa da poveže ta dva skupa podataka zajedno. Jednostavno, ID oglasa je ključ koji omogućava čitav niz narušavanja privatnosti: invazivno profilisanje treće strane od strane Facebook-a i Google-a, pseudonaučno psihografsko ciljanje političkih konsultanata kao što je Cambridge Analitica i praćenje lokacije od strane američke vojske.

Ponekad će učesnici u nizu podataka tvrditi da je ID oglasa anoniman ili pseudoanoniman, a ne informacije koje „lično identifikuju“, i implicirati da ne predstavlja ozbiljnu pretnju privatnosti. To u praksi nije tačno. Prvo, ID oglasa se obično koristi za prikupljanje podataka koji se očigledno mogu lično identifikovati, poput detaljnih podataka o lokaciji. Ako možete da vidite gde osoba radi, spava, uči, druži se, traži medicinsku negu – nije vam potrebna njena email adresa da biste je identifikovali. I drugo, postoji čitava industrija koja pomaže tragačima da povežu ID-ove oglasa sa direktnim identifikacionim informacijama, kao što su email adrese i brojevi telefona.

U vakuumu, ID oglasa može biti anoniman, ali u kontekstu industrije praćenja, on je sveprisutan i efikasan identifikator. Onemogućavanje ovog ID-a znatno otežava većinu oglašivača i posrednika podataka da vas prate. Ove industrije svakodnevno obrađuju podatke od miliona ili milijardi korisnika i oslanjaju se na pogodne tehnologije kao što je ID oglasa da bi omogućile takvu vrstu obima. Uklanjanje ovog alata iz njihovog okvira sa alatkama će rezultirati znatno manje podataka koji se mogu povezati sa vama. To nije samo od koristi za vašu privatnost, već čini i industriju oglašavanja za nadzor manje profitabilnom. Ali iako je to dobar prvi korak, imajte na umu da uklanjanje ID-a oglasa neće zaustaviti svako praćenje.

Izvor: Eff