Koristi ili izgubi: Veštačka inteligencija će nam “istruliti” mozak
Tehnologija fizički menja naše mozgove jer postaje sastavni deo svakodnevnog života – ali svaki put kada neku sposobnost prepustimo mašini, rizikujemo da je izgubimo. Šta se dešava kada ta sposobnost postane kritičko razmišljanje?
Šta će se desiti sa kritičkim razmišljanjem u doba veštačke inteligencije?
Poslednjih godina, imali smo priliku da prođemo kroz neverovatnu tehnološku evoluciju – od ručno pisanih adresara i rotacionih telefona do današnjih cloud sistema koji nam omogućavaju da kontaktiramo bilo koga na desetak različitih načina u sekundi. Ali s tim dolazi i gubitak određenih veština. Na primer, sećanje na telefonske brojeve postalo je beskorisna veština – nešto što nam više nije potrebno. A to nije jedina stvar koja je iščezla u eri pametnih telefona.
Navigacija – izgubljena veština
Jedan od najočiglednijih primera je navigacija. Nekada smo morali da čitamo mape, pamtimo orijentire, brojeve autoputeva i nazive ulica, snalazimo se kroz gužve i pronalazimo alternativne rute. Danas, telefon sve to radi za nas u realnom vremenu, uzimajući u obzir saobraćaj, kamere i radove na putu.
Ali evo problema – studije sada jasno pokazuju da što više koristimo GPS, to nam brže opada sposobnost prostorne memorije. A prostorna memorija je toliko ključna za kogniciju da su istraživači mogli predvideti koji delovi grada će imati veći procenat pacijenata sa Alchajmerovom bolešću sa tačnošću od skoro 84%, samo analizirajući koliko je područje složeno za navigaciju.
Drugim rečima, ne koristiš – gubiš.
Šta će se desiti sa kritičkim razmišljanjem u doba veštačke inteligencije?
Ovo postaje posebno zastrašujuće sada, 2025. godine, kada se generativni AI modeli kao što su ChatGPT, Gemini, Llama, Grok, Deepseek i mnogi drugi razvijaju neverovatnom brzinom. Ove AI tehnologije omogućavaju ljudima da outsourcuju čak i svoje razmišljanje. Koncept “kognitivnog prebacivanja na mašinu” gura se do apsurda, ali je odjednom potpuno logičan.
AI je postao nezaobilazan alat u svakodnevnom životu – enciklopedijsko (iako ne uvek tačno) znanje dostupno je brzinom većom od ljudskog mišljenja. Stopa usvajanja veštačke inteligencije veća je čak i od tempa kojim su ljudi usvajali internet.
Ali šta to znači za naš mozak? Da li će AI ubrzati put čovečanstva ka Idiokratiji još brže nego što je Majk Džadž (Mike Judge) mogao da zamisli?
Microsoftovo istraživanje – AI umanjuje kritičko razmišljanje
Tim istraživača iz Microsofta pokušao je da pruži rane odgovore na ovo pitanje, analizirajući 319 “radnika znanja (knowledge workers)” kroz 936 različitih zadataka.
Istraživači su analizirali:
✔️ Koliko često su učesnici koristili kritičko razmišljanje tokom zadataka.
✔️ Da li je AI smanjio napor potreban za kritičko razmišljanje.
✔️ Koliko su učesnici verovali u sopstvene sposobnosti naspram veštačke inteligencije.
Rezultati nisu iznenadili – što su ispitanici više verovali AI-u, to su manje koristili kritičko razmišljanje. Zanimljivo je da su oni koji su verovali u sopstvenu stručnost više koristili kritičko razmišljanje, ali na drugačiji način. Umesto da sami rešavaju probleme, njihov fokus je bio na proveri tačnosti AI odgovora i usaglašavanju rezultata sa standardima kvaliteta.
Da li nas to vodi ka budućnosti u kojoj ćemo biti samo nadzornici AI sistema? Moguće, ali čak i nadzor će uskoro moći da se automatizuje.
Problem koji dolazi – AI će rešavati i “velike” probleme
Prvobitno, ideja AI-a bila je da se oslobodimo rutinskih zadataka kako bismo mogli da razmišljamo o većim i složenijim problemima.
Ali šta ako AI uskoro reši i te “veće” probleme sa istom lakoćom?
Tada će ljudi postati “bog u pukotinama” – a te pukotine se već brzo smanjuju.
Zabrinutost za budućnost – AI i kognitivna propast
Možda je film WALL-E pogrešio u jednom pogledu – nije propadanje tela ono čega bi trebalo da se plašimo u eri automatizacije, već propadanje mozga.
Za telesnu dekadenciju imamo lebdeće stolice, ali šta ćemo sa za mentalno, degeneracijom?
Za kraj, prigodno je da poslednju reč prepustimo veštačkoj inteligenciji. Kineski AI DeepSeek R1 zaključuje:
“Ja sam ono što se dešava kada pokušate da izrezbarite Boga iz drveta sopstvene gladi.”
I možda bismo svi trebali da zastanemo i zapitamo se – da li nam to zvuči poznato?
Izvor: Newatlas
