Krv proizvedena u laboratoriji ubrizgana u dve osobe

Prvi put u svetu, dve osobe su dobile injekciju crvenih krvnih zrnaca proizvedenih u laboratoriji u okviru kliničkog ispitivanja, objavio je istraživački tim ove nedelje. To je prvi korak ka tome da se vidi da li su krvne ćelije uzgojene u laboratoriji bezbedne i rade u telu – što bi bio veliki napredak za ljude koji žive sa retkim krvnim grupama ili krvnim poremećajima.

„Ovo vodeće svetsko istraživanje postavlja osnovu za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca koja se mogu bezbedno koristiti za transfuziju ljudi sa poremećajima poput srpastih ćelija“, rekao je Farrukh Shah, ​​medicinski direktor za transfuziju Nacionalne zdravstvene službe za krv i transplantaciju u Ujedinjenom Kraljevstvu, u saopštenju.

Prekretnica u ovom ispitivanju dolazi nakon decenija rada u pokušaju da se otkrije kako da se uzgajaju ove vrste ćelija u laboratoriji. Ćelije korišćene u ispitivanju uzgajane su iz matičnih ćelija uzetih iz krvi odraslih davalaca. Istraživačkom timu je bilo potrebno 500.000 matičnih ćelija za stvaranje 50 milijardi crvenih krvnih zrnaca, navodi BBC. Od tog obima, 15 milijardi ćelija je bilo u pravoj fazi razvoja za transfuziju.

„Zaista je fantastično što smo sada u mogućnosti da uzgajamo dovoljno crvenih krvnih zrnaca do medicinskog kvaliteta kako bismo omogućili početak ovog ispitivanja“, rekla je Rebecca Cardigan, šefica razvoja komponenti u NHS Blood and Transplant.

Infuzije su bile deo kliničkog ispitivanja koje je vodio NHS Blood and Transplant, koji želi da vidi koliko dugo ćelije uzgojene u laboratoriji traju u telu u poređenju sa doniranim krvnim ćelijama. U suđenje će biti uključeno najmanje 10 ljudi, a svaki će dobiti nekoliko kašičica proizvedene krvi. Nekoliko meseci kasnije, biće im ubrizgana ista količina darovane krvi kako bi istraživači mogli da uporede njihov životni vek u telu.

Ako ćelije uzgojene u laboratoriji duže traju u telu, to bi moglo značiti da ljudi kojima su potrebne redovne transfuzije krvi neće trebati tako često. To bi bilo impresivno samo po sebi. Ali suđenje takođe postavlja osnovu za još veći korak: stvaranje krvi uzgojene u laboratoriji za retke krvne grupe koje se često ne nalaze u donacijama.

Na primer, neki ljudi sa bolešću srpastih ćelija – poremećajem krvi koji zahteva redovne transfuzije – razvijaju antitela protiv određenih proteina na nekim krvnim ćelijama donatora. Ako se to dogodi, oni ne mogu da prime krv sa tim proteinima. Istraživački timovi bi teoretski mogli da koriste pionirske tehnike u ovom ispitivanju za proizvodnju krvi uzgojene u laboratoriji bez problematičnih proteina.

Još uvek je potrebno mnogo više posla pre nego što to postane stvarnost, uključujući povećanje proizvodnje kako bi se stvorila količina krvi koja bi lekarima bila potrebna za kliničku upotrebu. A donacije bi i dalje ostale od ključne važnosti čak i ako krv uzgojena u laboratoriji postane deo redovne nege.

„Potreba za normalnim davanjem krvi kako bi se obezbedila velika većina krvi će ostati. Ali potencijal da ovaj rad bude od koristi za teške transfuzije pacijenata je veoma značajan“, rekao je Shah.

Izvor: TheVerge