Kupovina kola – deo drugi – kaskanje

U eri kada u Srbiji posluje oko 30 banaka i kada se uvode sve neobičniji tipovi kredita – za čuvanje matičnih ćelija, za legalizaciju, zeleni krediti, krediti za turiste i studente čak i krediti za penzionere (!), ja pričam i zakeram o već prevaziđenim kasko osiguranjima. Strašno.

Ono što sam pre ovog aranžmana znao o kasko osiguranju objasniću vrlo kratko. Kasko je osiguranje koje plaćate da bi se otplatile potencijalne štete nastale vašom ili tuđom krivicom na vlastitom vozilu. Obračunava se na godišnjem nivou i uglavnom nije obavezno (sem kod lizinga)!

Baš je to ograničeno znanje, odnosno tretman totalne štete (npr. krađe) dovelo do toga da raskinemo već odobreni kredit kod Intesa banke! Idem opet redom.

Dakle, u prethodnom tekstu spomenuo sam da je banka Intesa, za sve godine kredita (u našoj tadašnjoj varijanti – 6 godina) davala kasko osiguranje džabe. To nas je i privuklo, i ako mi je jasno da se to “džabe” uguralo u neke druge procente. Opterećeni drugim stvarima i kalkulacijama sa 13% kamatom niko nije obraćao pažnju na kasko. Dobili smo list na kome piše šta osiguranje pokriva a šta ne i ništa više.

Čekali smo da nam kreditni odbor banke javi da li je kredit odobren. Nakon dugog vikenda, javila se službenica koja nas je obavestila da je kredit odobren, uz napomenu da “samo treba da znamo” da je njihov Light kasko vinkuliran na banku (dakle, u slučaju totalne štete banka je naplaćuje). Mala neverica, nelagodnost i nervoza zbog očekivanih nevolja obuzela nas je momentalno. Objašnjeno nam je da je to “povoljnost”, jer nakon totalne štete nećemo ostati i bez kola i imati istovremeno obavezu da dalje otplaćujemo preostali deo kredita. Dakle, samo ćemo ostati bez kola! Jeee! Banka će se naplatiti od osiguravajućeg društva sa kojim radi, a nas će velikodušno osloboditi obaveze daljeg plaćanja rata. Ako se taj, kako stručno kažu “osiguran slučaj” desio druge ili treće godine kredita, sve ono što je do tada plaćeno banci se ne vraća – dakle “pojela maca”. Potsećam da sve ovo pišem kao neko ko se do sada nije susretao sa ovakvim situacijama i kao osoba koja sve to ne može stručno da komentariše. Dakle, ostaje mi da koristim ono malo saznanja iz najbliže okoline i iskustava drugih. Kao prvo, naplata kasko sume od strane banke bila mi je logična samo kod lizinga u kome kupac nije vlasnik kola sve dok ne otplati zadnju ratu. Čuo sam da uz kredit kasko osiguranje nije uvek obavezno, a mi smo baš u kreditu. Pitali smo  banku, da li možemo da koristimo odobreni kredit bez kasko “povoljnosti” i koliko bi to smanjilo kamatu odnosno celu sumu. Odgovor je bio šokantan – možemo i bez kasko osiguranja, ali to ne bi smanjilo sumu ništa (!!?!). Izljubili smo se, sa inače veoma ljubaznim službenicima, i odustali od takvog kredita.

Nervoza zbog odugovlačenja nabavke već kaparisanog vozila dostigla je vrhunac. Obišli smo nekoliko banaka i među njima i banku koja nam je još ranije preporučena od strane prijatelja – Findomestic. Kamatna stopa je bila 8,59% pa smo ranije razvlačenje kredita na 6 godina smanjili na 5, uz ratu koja je za samo 3,5 evra veca od kalkulacije sa Intesom. Nikakvo kasko osiguranje nije bilo uslov i mi smo, donekle rasterećeni, krenuli opet u akciju. Žena je morala ponovo da iz svoje firme uzima prosek primanja i papire za administrativnu zabranu. Prethodno je iz “stare” banke trebalo da preuzme (istoimenu) staru dokumentaciju koja je morala da se poništi. Sve smo predali Findomestic banci i opet počeli da… ČEKAMO…

Za to vreme krenuli smo da razmišljamo o pojmu kasko osiguranja i njegovim pojavnim oblicima na ovim prostorima. Kolege sa posla su mi sugerisale da pozitivnije razmišljam i da iz glave izbacim pojam totalne štete. Kasko će, pričali su, uvek plaćati sve štete na tvom vozilu (kasnije ćete videti da to i nije baš tako), a one drakonske mere naplate “na banku“ vezane su samo za totalnu štetu koja se neće (valjda) desiti. Za ovo kratko vreme omrzao sam sve ove bankarske pojmove i klauzule pa sada nisam tako lako prihvatao ovaj optimizam na kredit. Razmišljao sam šta bi bilo da kasko sumu i naplatimo “na sebe” – veći deo bi se potrošio na dovršetak kredita, a i ako nešto ostane, sigurno ne bismo imali za (nova) kola. Saznao sam da ni vrednost kola nije ista kako odmiču godine, pa se i procena vrednosti vrši prema nekoj tabeli AMS. Otprilike, druge godine vrednost auta pada na 80%, treće na 65% i td. Međutim, zaključio sam da totalna šteta u prve dve godine i ne bi bila toliko loša. Kasko se naplati na punu vrednost vozila (umanjenu za učešće u šteti, ako ga je bilo), što je dovoljno novca da se kupi novi auto (recimo, uz malu doplatu), i mirno se nastavi sa otplatom kredita. Hm, pa prve dve godine su dakle ključne. Dakle, dobro je što nismo pristali na prethodni dil sa Intesom. Kasko mora biti vinkuliran na nas.

Obišao sam većinu sajtova osiguravajućih društava i svakom od njih prosledio sve tražene podatke o nabavci kola. Pored cene vozila, njegove kubikaže i kW brojke, neki su tražili godište kola, dok su drugi pitali za godište kupca i vozački staž (gde me nađoše). Prvi put sam se suočio sa činjenicom da nikakve zaštite u osiguranju nema bez kalkulacija. E, baš te kalkulacije te navode na varijante kojima se i osiguravajuća kuća ograđuje i štiti. Pojavljuje se pojam “učešće u šteti“. Najskuplje je kasko osiguranje bez učešća. Ako želite da učestvujete u šteti sa 5 ili 10% i kasko će biti prihvatljivije. To bi trebalo da znači da za štetu od, recimo, 500 evra vi plaćate 25 evra (5%) ili 50 evra (10%) a osiguravajuće društvo plaća ostatak. Ali, to nije uvek tako jednostavno. Uvodi se i opcija o „minimumu (sume) učešća u šteti“. Novi pojam samo je jedan parametar u toj formuli koja hladno i proračunato dodatno definiše dogovor sa osiguravajućom kućom. Zapravo, smanjuje nadoknadu onih najčešćih (treba li reći i najznačajnijih) “kiks“ situacija za korisnika osiguranja. Dakle, ako je šteta, recimo, 500 evra, proklamovano učešće u šteti od 5 ili 10% mnogo je manje od uobičajenog limita  za ovakve “minimume učešća“ – a to je uglavnom 100 evra, pa korisnik, umesto 25 ili 50 evra, ipak mora da plati 100 evra a osiguravajuće društvo ostatak. Jasno je da tek kod velikih šteta, preko 1.000 evra (za varijantu sa 10% učešća u šteti) ili 2.000 evra (za 5%) sve to ima prvobitno proklamovan smisao. Naravno, shvatio sam – uzmi ili ostavi.

Povodom Sajma automobila, skoro sva osiguravajuća društva imala su neke popuste. Poslao sam im isti mail sa podacima o vozilu i ceni. Nekako sam od raznolikih formi ponuda pokušao da sklopim tabelu sa što sličnijim parametrima. Evo kratkog sažetka iz ponuda koje sam dobio na mail:

Pošto smo rešili da ipak platimo potpuno kasko osiguranje (i varijantu sa krađom) ali tako da mi naplatimo potencijalnu totalnu štetu (vinkulirano na korisnika osiguranja), setili smo se da su nam u Hyundai-ju spomenuli da sarađuju sa Triglav Kopaonik osiguranjem. Kasko se kod njih može platiti za jednu do pet godina, ali unapred, i to po sumi od 100 evra godišnje – kao sajamski popust. Učešće u šteti je u ovom slučaju 10% sa minimalnom sumom učešća od 100 evra. Ovo je bila mnogo povoljnija i bolja ponuda od ostalih. Na pitanje u čemu je štos (zbog malog iznosa), rečeno nam je da taj kasko subvencioniše Hyundai. Ovo je dakle najbolji i najefektniji dogovor koji se mogao sklopiti na ovom Sajmu. Rešili smo da platimo za svih pet godina, po ceni po kojoj potpuni kasko inače vredi za godinu dana. U tabeli se može videti da su i mnoge sume sa popustom bliske vrednostima od 300 ili 400 evra za godinu dana. Mislim da smo prošli dobro.

U međuvremenu nas obaveštavaju da nam je i u Findomestic banci odobren kredit. U banci nam traže da Hyundai napravi novu dinarsku profakturu sa odvojenim sumama – onom koju plaćamo mi kao učešće i onom koju plaća banka. U Hyundai salonu uplaćujemo učešće (imaju blagajnu i menjačnicu). Tu nam se računa i kapara koju smo ranije platili. Odlazimo sa novom profakturom u Findomestic banku da potpišemo ugovor. Banka daje nalog za uplatu njihovog dela. Dobijamo i plan otplate kredita sa ratama. U ovom trenutku treba proveriti da li banka priznaje kalkulaciju prodavca na profakturi kao ispravnu. Imali smo neslaganje u 4 dinara, pa je faktura ispravljana i naknadno ponovo poslata mail-om banci. Šta bi bilo da nismo proveravali. Da li bi nas neko obavestio i kada? Samo nerviranja…

Sutradan saznajemo da je uplata banke stigla na račun Hyndai-a. Dogovaramo da Hyundai u svojoj režiji završi tehnički pregled i registraciju vozila i da reše sve sa tablicama i saobraćajnom dozvolom. Saopštavaju nam da će nas obavestiti da dođemo i platimo tu uslugu. Treba doneti i ličnu kartu kupca koja ostaje kod njih radi uvida u MUP-u.

Kako je vozilo u međuvremenu ocarinjeno, pozvali su nas iz Hyundai-a da platimo (po dogovoru) tehnički pregled koji oni lično obavljaju i registraciju sa obeveznim osiguranjem. Kako predstavnik Triglava sedi u njihovom salonu, dobijamo polisu obaveznog osiguranja i kod druge devojke plaćamo šta je potrebno. U sumu su uračunate i njihove usluge. Spominju nam da ćemo dobiti i neku nalepnicu koja se lepi na staklo preko puta suvozača i koja, po novim propisima, signalizira da je kompletna registracija vozila obavljena za tu godinu. Sledeće godine moraćemo verovatno da je izgrebemo i zalepimo novu.

Predložili su nam da tek kod preuzimanja kola (za koji dan…) u njihovoj prodavnici kupimo sve ono što kolima treba – komplet prve pomoći, trougao, sajlu i sijalice. Ponudili su nam da kod njih nabavimo i original patosnice za i30. Nisam verovao da se kola prodaju bez patosnica. Kuda ide ovaj svet?

Sve pohvale Hyundai timu i njihovom sajamskom potezu. Izuzetno uslužno osoblje i mogućnost da se skoro sve reši u samom salonu pomoglo nam je da lakše prebrodimo sve ove međufaze.

Ali, i dalje ČEKAMO…