Lakše je prodati imerzivne simulacije ako ih nazovete nekim drugim imenom
Da budemo pošteni, prilično ih je teško objasniti.
Jednog dana će “osvajati svaki žanr”
Rafaelo Kolantonio pravi immersivne simulacije već dugo — još od 2002. godine i igre Arx Fatalis. Ali još uvek nije siguran kako da ih efikasno opisuje ljudima. U nedavnom intervjuu za PC Gamer objašnjava koliko je velika marketinška prepreka ovaj žanr i zašto su neka briljantna dela patila zbog toga.
„Ako ne pogodite tržište, nije važno koliko je vaša igra dobra“, kaže. „Prey je dobar primer toga, gde je prodavana kao immersivna simulacija. To je immersivna simulacija na svaki mogući način. Ali zbog toga, potrošeno je mnogo marketinških resursa pokušavajući da objasni ljudima šta je to.“
Iako je Prey jedna od najboljih immersivnih simulacija, nije zadovoljila prodajne očekivanja Bethesde, što je inspirisalo promenu u pravcu Arkanea. Tako smo došli do Redfall-a, i zašto je Kolantonio na kraju napustio Arkane 2017.
Međutim, većina immersivnih simulacija može se sakriti iza oznake drugog žanra. Dishonored je stealth igra, Baldur’s Gate 3 je RPG. To su poznate stvari, i tako ih je značajno lakše prodavati. „Niko se ne pita šta je RPG“, kaže Kolantonio. „Možda možemo raspraviti da li su Bethesda RPG-ovi immersivne simulacije ili ne, ali koga briga? Tržište jednostavno razume šta je RPG. Isto važi i za Baldur’s Gate. Ako kažete, ‘Ovo je immersivna simulacija’, imaćete mali procenat ljudi koji su super uzbuđeni jer znaju šta to znači. A ostali će biti, ‘Šta je immersivna simulacija?’ I tada pokušavate da im objasnite šta je to, a oni kažu, ‘Pa, to zvuči kao većina igara. Svaka igra pokušava da bude kohezivna. Svaka igra ima mogućnosti. O čemu pričaš?’ Kao, ‘Ne, čovek, ako ne znaš, ne znaš.’“
Kolantonio smatra da postoji moguća budućnost u kojoj immersivne simulacije neće ni biti žanr više — ne zato što je to slepa ulica, već zato što će svaki žanr imati karakteristike immersivnih simulacija.
„Ne bih se iznenadio ako u nekom trenutku, ako industrija krene u pravom pravcu, ‘immersivnost’ igara jednostavno počne da se uvlači u svaki žanr igara. I to više neće biti reč. Ljudi će jednostavno reći, ‘To je dobra igra’, ili ‘Ima neku dubinu’, ili ‘Sviđa mi se koliko su međusobno povezani sistemi.’ Zato što je ‘immersivna simulacija’ samo čudna oznaka koja je nekako, mislim, previše usmerila neke od developera da pokušavaju da pripadaju toj posebnoj školi, umesto da jednostavno prave dobru igru.“
Izvor: Pcgamer
