Letelica koja se spušta na Sunce
Skoro da smo zaboravili Parker Solar sondu koja je ka Suncu poletela još 2018. godine. Trebalo bi da odgovori na brojna pitanja koja čovečanstvo ima o svojoj zvezdi, te se, da bi to postigla, približila više nego bilo koja letelica pre.
Sonda je početkom novembra 2018. ušla u Sunčevu atmosferu, prozirni omotač koji se deli na hromosferu i koronu, da bi nakon toga poslala prve slike iz ovog dela misije. Istorijska fotografija napravljena je 8. novembra WISPR (Wide-field Imager for Solar Probe) instrumentom koji se nalazi u sastavu sonde, a u pozadini se vidi i Jupiter – najsvetlija tačka u centru. Naučnici su više od 60 godina čekali na to da misija poput ove postane moguća, te ističu da se rešenja za misterije koje žele da reše kriju upravo u delu sunčeve atmosfere koji je poznatiji kao korona.
U prvoj fazi su se tražili odgovori na tri pitanja: zašto je korona vrelija od vidljive površine Sunca, kako je moguće da solarni vetrovi sa Sunca kreću tako velikim brzinama i kako neke čestice koje krenu sa Sunca uspevaju da razviju brzine koje iznose skoro polovinu brzine svetlosti.
Gledajte sve uživo:
Rezultati merenja su na Zemlju počeli da pristižu pre šest godina, ali je sonda ostala daleko od Sunca. Druga faza je počela u aprilu 2019. godine, a misija bi trebalo da potraje sve do 2025. godine. Ostalo je još malo da kraja, a 24. decembra bi Parker Solar trebalo da približi Suncu više nego u proteklom periodu – na 6,1 milion kilometara od površine. To znači da će prvi put ući u Sunčevu atmosferu.
Naučnici procenjuju da će štit sonde izdržati temperaturu od 1.371 stepeni Celzijusove skale, pa se očekuje da zabeleži neke podatke koji bi mogli da otkriju poreklo solarnih vetrova. Potrošeno je mnogo novca i egzotičnih materijala, a uskoro ćemo saznati da li je vredelo.
