Mikroprinc: LED osvetljenje

Ima li smi­sla da u 21. ve­ku i dalje ko­ris­ti­mo sve­tlo ko­je emi­tu­je usi­ja­no vla­kno? Ne­ma, na­rav­no, ali ono što sle­di ni­je priča o fluo‑ce­vi­ma… pre ne­go što smo ih pri­me­ni­li, one su pre­va­ziđene!

U o­sno­vi elek­tro­ni­ke na­šeg di­gi­tal­nog sve­ta le­ži PN spoj, o­dno­sno di­oda: mo­no­kris­tal­na struk­tu­ra po­lu­pro­vo­dni­ka čije su dve po­lo­vi­ne do­pi­ra­ne ra­zličitim pri­me­sa­ma. Ova­kva struk­tu­ra pro­vo­di stru­ju sa­mo u je­dnom sme­ru, ali se pri tom jav­lja i spo­re­dan efe­kat: po­buđeni elek­tro­ni prilikom vraćanja na ni­ži ener­get­ski ni­vo emi­tu­ju kvan­te sve­tlos­ti. Ta­la­sna du­ži­na ove sve­tlos­ti za­vi­si od ener­get­skog pro­ce­pa ko­ji elek­tron mo­ra da „pres­koči“, tj. od pri­ro­de ma­te­ri­ja­la, i čes­to je u o­blas­ti in­fra­crve­nog spek­tra. Okol­ni po­lu­pro­vo­dnički ma­te­ri­jal ap­sor­bu­je većinu te sve­tlos­ti pa za­to ni­smo na­vi­kli da nam čipo­vi u računa­ru sve­tle.

LED di­ode su smeštene u pro­zir­na kući­šta u o­bli­ku sočiva i emi­tu­ju svetlost u vi­dlji­vom delu spek­tru. Prve su da­va­le sla­bu sve­tlost crve­ne, žu­te ili ze­le­ne bo­je, ali su se vre­me­nom po­ja­vi­le pla­ve, a za­tim i be­le di­ode vi­so­ke efi­ka­snos­ti ko­je su o­tvo­ri­le vra­ta ko­rišćenju LED ra­sve­te.

Na trži­štu se mo­gu naći LED flex trake, načinje­ne od sa­vi­tlji­vog ma­te­ri­ja­la sa ni­zom pov­ršin­ski lem­lje­nih di­oda i re­dnim ot­por­ni­ci­ma ta­ko da se pri­ključuju di­rek­tno na na­pa­ja­nje od 12 V. Ove tra­ke se bu­kval­no pro­da­ju na me­tar – is­po­ručuju se u ko­tu­ri­ma i je­dnos­tav­no se­ku ma­ka­za­ma na se­gmen­te že­lje­ne du­ži­ne. Na po­leđini je sa­mo­le­plji­vi sloj ta­ko da se la­ko mon­ti­ra­ju, a ko­ris­te se na fa­sa­da­ma zgra­da (pos­to­ji i vo­do­ot­por­na ver­zi­ja), u ba­šta­ma, po­zo­ri­šti­ma, na auto­mo­bi­li­ma… LED tra­ke se i­zrađuju u raznim bo­ja­ma, a pos­to­ji i RGB va­ri­jan­ta kod ko­je se po­moću da­ljin­skog u­prav­ljača bi­ra bo­ja, kao i in­ten­zi­tet i ras­po­red pa­lje­nja sve­tla. Zbog ma­le po­tro­šnje, sve­tlećim di­oda­ma se la­ko u­prav­lja po­moću je­dnos­tav­nih elek­tron­skih kon­tro­le­ra čime se mo­gu os­tva­ri­ti za­nim­lji­vi sve­tlo­sni efek­ti.

Ta­man smo po­la­ko počeli da za­me­nju­je­mo sta­re si­ja­li­ce sa uža­re­nim vla­knom „šte­dlji­vim“ fluo‑ce­vi­ma, a već se mo­gu naći si­ja­li­ce za­sno­va­ne na LED te­hno­lo­gi­ji. Dos­tu­pne su u be­loj (5500‑6000 K), ali i tzv. to­plo­be­loj bo­ji (2700‑3500 K), ko­ja je is­ta kao sve­tlost običnih si­ja­li­ca na ko­je smo na­vi­kli. Pos­to­je mo­de­li pri­la­gođeni ra­zličitim stan­dar­di­ma, pa ta­ko po­red sve­tilj­ki izu­ze­tnog di­zaj­na pri­me­re­nih de­ko­ra­ci­ji ne­kog ka­fića ili ho­tel­skog lo­bi­ja, mo­že­te da ku­pi­te i „običnu“ si­ja­li­cu ko­ja se pos­tav­lja u E‑27 grlo. Na­rav­no, ona je sve sa­mo ne obična – i­znad na­vo­ja je re­bras­to pro­ši­re­nje od alu­mi­ni­ju­ma ko­je slu­ži kao hla­dnjak za elek­tro­ni­ku, a na nje­mu se na­la­zi mali sta­kle­ni ba­lon. LED ra­sve­ta tro­ši zna­tno ma­nje ener­gi­je čak i od šte­dlji­vih fluo‑si­ja­li­ca, a ima mno­go du­ži ra­dni vek (oko 50.000 sa­ti) i bes­pre­kor­no ra­di sa elek­tron­skim di­me­ri­ma. Osim to­ga, LED sve­tilj­ke ne sa­drže ni­šta što je eko­lo­ški šte­tno, dok se u fluo‑ce­vi­ma na­la­ze opa­sna je­di­nje­nja.

Iako su ova­kve si­ja­li­ce još re­la­tiv­no sku­pe, zbog o­grom­nih u­šte­da na elek­tričnoj ener­gi­ji i du­gog ra­dnog ve­ka mno­gi se već o­kreću ovoj ra­sve­ti bu­dućnos­ti. Ne­dav­no je Ba­kin­gem­ska pa­la­ta za­me­ni­la ce­lo­ku­pno o­sve­tlje­nje fa­sa­de i in­sta­li­ra­la LED sve­tilj­ke, pa pot­pu­no o­sve­tlje­na pa­la­ta sa­da tro­ši ma­nje ne­go elek­trični čaj­nik, a pre­dviđa se da će o­sve­tlje­nje ra­di­ti bes­pre­kor­no du­že od 22 go­di­ne.

Mikroprinc, www.mikroprinc.rs