Moramo da prestanemo da poistovećujemo rad od kuće sa odmorom
Za one koji rade od kuće, prošla godina je obavijena maglom poziva preko Zoom-a, kasnih noćnih mejlova i bolova u leđima zbog pogrbljenosti nad laptopima.
Prosečno vreme koje zaposleni provodi radeći od kuće, povećalo se za više od dva sata dnevno
Ipak, uprkos svemu, preovlađuje stav da je rad na daljinu samo izgovor da sedite kod kuće i gledate TV. Nedavno se britanski premijer Boris Johnson suočio s kritikama, jer je sugerisao da su ljudi “imali dosta slobodnih dana” tokom pandemije, dok je vlada tražila da se radnici pripreme za povratak na svoja radna mesta. Tokom virtuelnog konzervativnog prolećnog foruma, na kojem je govorio o vladinom planu za ublažavanje ograničenja, rekao je da je kancelar Velike Britanije Rishi Sunak bio „prilično zainteresovan“ da se ljudi vrate u svoje kancelarije nakon meseci rada od kuće, rekavši da je opšti stav da su ljudi imali dosta slobodnih dana. Na stranu netaktičnost, problem je što ovo jednostavno nije istina.
Višestruka ispitivanja su otkrila da tokom pandemije oni koji rade na daljinu, provode više vremena za svojim stolovima nego pre krize COVID-19. Zapravo, prosečno vreme koje zaposleni provodi radeći od kuće, povećalo se za više od dva sata dnevno od krize sa koronavirusom, prema podacima kompanije za poslovnu podršku NordVPN Teams. Sve u svemu, istraživači su otkrili, zaposleni ostaju prijavljeni na svojim računarima do 20:00 – pre nego što sledeći dan ponovo počnu rano. Kada su istraživači u LinkedIn-u i Fondaciji za mentalno zdravlje prošle godine anketirali 2.000 ljudi, otkrili su da su prosečni zaposleni iz Velike Britanije mesečno radili dodatnih 28 sati prekovremeno od početka pandemije.
Više radimo, uz veći rizik po zdravlje
U septembru je analiza elektronske pošte i sastanaka 3,1 miliona ljudi u 16 gradova, otkrila da se prosečni radni dan povećao za 48,5 minuta tokom prvih nedelja pandemije. Štaviše, zaposleni su takođe učestvovali na više sastanaka. Ne samo da ne izbegavaju da preuzimaju svoje odgovornosti, oni koji rade na daljinu izvestili su o povećanom opterećenju od prelaska na posao kod kuće. Ljudi takođe troše mnogo manje vremena pijući kafu i ćaskajući sa kolegama tokom svojih radnih dana. Rad na daljinu tokom pandemije podstakao je kulturu takozvanog e-prezentizma, gde zaposleni smatraju da bi trebalo da budu dostupni 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji – uprkos rizicima po njihovo zdravlje.
Premeštanje iz kancelarije takođe je pomutilo granice radnog i privatnog života do neprepoznatljivosti. Radni dan je produžen, a sve više ljudi šalje emailove do kasno u noć. Međutim, ne radi se samo o odrađenim satima. Prema istraživanju Talk Talk-a na više od 1.000 ljudi, 58% je reklo da su bili produktivniji kao rezultat rada od kuće. Istraživanje sprovedeno pre pandemije pokazalo je kako rad na daljinu može povećati radni učinak, eliminišući smetnje na radnom mestu poput pozadinske buke i prekida od strane kolega.
Naravno, postoje značajni izazovi koji se postavljaju kada je u pitanju daljinski rad tokom pandemije. Anksioznost koja proističe iz proživljavanja globalne zdravstvene krize, potkopala je bavljenje poslom, što je mnoge ljude navelo da se osećaju nemotivisano i izolovano. I kao što će roditelji potvrditi, rad od kuće uz zatvaranje škola i vrtića nije lak. Tokom prošle godine vladin savet je bio da radite od kuće, gde je to moguće, kako biste izbegli nehotično širenje COVID-19 na kolege. Naučnici su takođe upozorili da je prerano za povratak na mesta rada, što bi moglo potkopati napredak postignut uvođenjem vakcine. Kao što znamo, prenos je veći kada se ljudi duže okupljaju u zatvorenim prostorima, poput kancelarija. Zaposleni koji rade na daljinu, rade naporno – i to pod izazovnim uslovima – mesecima. A pandemija još uvek nije gotova. Umesto da ojačamo ideju da se posao može odvijati samo u kancelariji, trebalo bi da se fokusiramo na to kako poboljšatina bolje kulturu rada na daljinu.
Izvor: Finance.yahoo.com
