NASA-ina Voyager konačno se javila kući uz pomoć uređaja koji nije korišćen od 1981. godine
Na udaljenosti od 15,4 milijarde milja od Zemlje u interstelarnom prostoru, Voyager 1 neće još dugo trajati.
Ovaj interstelarni putnik je preživeo
U stvari, NASA-ini inženjeri leta možda su pomislili da je 47-godišnja misija konačno završila kada je bespilotna letelica nedavno utihnula. Sonda je isključila svoj glavni radio predajnik za komunikaciju sa misijom. Problem sa Voyagerom počeo je 16. oktobra, kada su kontrolori leta poslali robotskom istraživaču prilično rutinsku komandu da uključi grejač. Dva dana kasnije, kada je NASA očekivala odgovor od svemirske letelice, tim je saznao da je nešto aktiviralo sistem zaštite od grešaka na Voyageru, što je isključilo njegov X-band predajnik. Do 19. oktobra, komunikacija je potpuno stala.
Tim za let nije bio optimističan.
Međutim, Voyager 1 je bio opremljen rezervnim predajnikom koji se oslanja na drugačiju, iako znatno slabiju, frekvenciju. Niko nije znao da li drugi radio predajnik može još uvek da radi, s obzirom na ekstremnu udaljenost starenja letelice. Dani kasnije, inženjeri iz Mreže dubokog svemira, sistema tri ogromne radio antene na Zemlji, pronašli su signal koji se tiho vraća preko S-band predajnika. Ovaj uređaj nije korišćen od 1981. godine, prema podacima NASA-e.
“Tim sada radi na prikupljanju informacija koje će im pomoći da shvate šta se dogodilo i vrate Voyager 1 u normalno funkcionisanje,” izjavila je NASA u nedavnom ažuriranju misije.
I Voyager 1 i njegov blizanac, Voyager 2, putuju već skoro pola veka, daleko iznad svog prvobitnog očekivanog trajanja. Lansirani 1977. godine, ova dvojica su prvobitno bila namenjena za proučavanje Jupitera i Saturna, njihovih meseca i Saturnovih prstenova. Za putovanje do dve planete, sagrađeni su da traju samo pet godina.
Nakon njihovog prvobitnog uspeha, inženjeri su udvostručili svoje ciljeve kako bi uključili još dve velike planete, Uran i Neptun. Između dva svemirska broda, istražili su četiri planete, 48 meseca i mnoštvo planetarnih magnetnih polja i prstenova.
U avgustu 2012. godine, Voyager 1 je ušao u istoriju kada je prešao u interstelarni prostor, područje između zvezda, ispunjeno materijalom koji su ispljunule druge zvezde koje su umrle pre mnogo miliona godina. Voyager 1 i 2 su jedine svemirske letelice koje su ikada radile van heliosfere, regiona svemira na koji utiče neprekidni protok materijala sa Sunca. Voyager 1 se udaljava od sunčevog sistema brzinom većom od 38.000 mph i predstavlja najudaljeniji ljudski objekat od Zemlje. Udaljenost je toliko velika da je potrebno 23 sata da komanda stigne do svemirske letelice, i još 23 sata da kontrola misije dobije odgovor.
NASA je ranije izjavila da Voyager-i generišu oko 4 vata manje energije godišnje, što ograničava broj sistema koje svemirska letelica može koristiti. Kontrolori leta su povremeno isključivali opremu kako bi uštedeli energiju. Cilj je da se obezbedi rad ovih svemirskih letelica nakon 2025. godine, prema rečima agencije. Još uvek nije jasno zašto je sistem zaštite od grešaka Voyager 1 isključio glavni radio predajnik. Kada dođe do problema na brodu, kao što je prekomerno korišćenje napajanja svemirske letelice, sistem automatski isključuje manje kritičnu opremu kako bi mogla da nastavi sa letom. Na osnovu podataka sa Voyager 1, svemirska letelica je trebala da ima dovoljno snage da uključi grejač bez incidenata. Interstelarni prostor je okruženje sa visokim zračenjem u kojem nikada pre nije letela nijedna ljudska letelica. To znači da se jedino na što timovi koji vode stare sonde mogu osloniti su iznenađenja. Prošlog meseca tim je rešavao problem sa potisnikom na Voyager 1. U ovoj fazi misije, ništa nije lako ili zagarantovano, izjavila je menadžer projekta Voyager, Suzanne Dodd.
“Sve odluke koje ćemo morati doneti u budućnosti će zahtevati mnogo više analize i opreza nego što je to ranije bio slučaj,” rekla je.
Izvor: Mashable
