Obeležen Dan zaštite podataka o ličnosti – Nove regulative i nove bojazni
U svečanoj sali Kluba poslanika je, u organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, održan skup povodom Dana zaštite podataka o ličnosti. Ovaj Dan se obeležava u svim državama potpisnicama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, kao i drugim državama širom sveta.
Prisutnima su se ovom prilikom obratili: Stanojla Mandić, zamenica Poverenika , koja ujedno obavlja dužnost poverenika, Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, Andrea Orizio, šef Misije OEBS u Srbiji, Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, Zlatko Petrović, Nevena Ružić i Slavoljupka Pavlović, pomoćnici generalnog sekretara Službe Poverenika. Na skupu je prikazano stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, kao i novine koje donosi novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, predstavljena je i četvrta publikacija Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti „Zaštita podataka o ličnosti – stavovi i mišljenja Poverenika“.
Stanojla Mandić, zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je napomenula da će sa primenom novog zakona biti mnogo izazova, a da je Služba Poverenika dala svoj doprinos, tokom perioda pripreme tog zakona, u otklanjanju prepreka, kroz predloge i konkretne modele zakona i rešenja, ali da oni nažalost nisu prihvaćeni i da sada imamo izglasan jedan zakon koji je težak i konfuzan za tumačenje. Protekli period je obeležilo i zalaganje da se ukaže na najštetniju odredbu zakona, odredbu koja briše ustavnu garanciju da se prava građana na zaštitu podataka mogu ograničavati samo na osnovu zakona. Podnet amandman nije prihvaćen, Zakon je usvojen takoreći bez rasprave i postoji osnovana bojazan kako će se ovaj zakon primenjivati od 21. avgusta ove godine.
Sem Fabrici je istakao važnost obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti i osvrnuo se na značaj same Konvencije koja je ustanovila temelje u ovoj oblasti. Tokom svog izlaganja osvrnuo se na tri ključne tačke: važnost obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti, Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) koja se primenjuje od maja prošle godine i ključnoj ulozi institucija u zaštiti podataka o ličnosti. Andrea Orizio je izrazio zadovoljstvo što je prisustvovao skupu i što se ovaj Dan obeležava i u Srbiji. Prema njegovim rečima ovaj skup je odlična prilika da se diskutuje o novom zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Kontrola podataka i uređenje te oblasti od strane vladajućih struktura je nešto što je veoma bitno i u čemu OEBS uvek želi da pomogne.
Prilikom obraćanja prisutnima, Tobias Flesenkemper, osvrnuo se na značaj medija u osvešćivanju građana o značaju tema koje se odnose na zaštitu podataka o ličnosti. On je istakao da smo u proteklom periodu dosta svedočili slučajevima zloupotrebe podataka o ličnosti, samo skorašnji slučaj sa Fejsbukom može ukazati koliko je ovo ozbiljno pitanje. U svom izlaganju se osvrnuo i na ono o čemu je Snouden govorio priključivši se virtuelno skupu u Francuskoj kada su mladi u pitanju tj. koliko mladi ostavljaju svakodnevno onlajn svojih ličnih podataka koji mogu biti predmet zloupotrebe. Tokom izlaganja je istaknuto i da vreme kada je Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka doneta je bilo drugo vreme i drugačiji su rizici bili prisutni tada u odnosu na ono s čime se suočavamo danas. Zato je bila neophodna revizija ove konvencije, što se i učinilo krajem 2018. godine, i za sada je 25 država potpisalo novu Konvenciju Saveta Evrope.
Na skupu su se prisutnima obratili pomoćnici generalnog sekretara Službe Poverenika: Zlatko Petrović, Nevena Ružić i Slavoljupka Pavlović. Zlatko Petrović je izneo presek stanja u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i podatke o broju primljenih prijava građana Povereniku, kojih je tokom 2018. kojih je bilo preko 7500. Ukazao je da se dosta ljudi obraćalo i zbog novousvojene Uredbe EU (GDPR). Nevena Ružić se osvrnula na to šta nam izglasani Zakon koji 21. avgusta ove godine stupa na snagu donosi. Novi zakon nam je bio potreban, jer je prethodni bio anahron. Zaštita podataka nam nije bitna samo zbog EU integracija, već ima prioritet jer se iza toga krije pojedinac i zato što Zakon treba da zaštiti prava ljudi. Izglasani zakon ima manjkavosti, a najveća se odnosi na odredbe o ograničenju prava. Novine koje donosi izglasani Zakon su, primera radi, pravo na zaborav, pravo na prigovor.
Zaštita podataka o ličnosti je tema koja će i u narednom periodu biti veoma aktuelna. Do stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstoji donošenje i usaglašavanje podzakonskih akata. Nadajmo se da će nadležne institucije imati više sluha u rešavanju postojećih spornih delova Zakona na koje je kancelarija Poverenika već ukazivala, da će u skorije vreme biti imenovan novi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ćemo u budućnosti, uprkos ne tako optimističnim prognozama, imati manji broj slučajeva nezakonitog prikupljanja, obrade i čuvanja podataka o ličnosti. Srbija je u sklopu pristupanja EU počela usklađivanje sa poglavljima 23 i 24 koja tretiraju oblasti Pravosuđa i temeljnih prava, sloboda i bezbednosti, a pravo na zaštitu podataka o ličnosti zauzima značajno mesto.
