Paralizovani čovek koristi računar za pisanje umom

Čovek koji je paralizovan od vrata nadole, napisao je rečenice koristeći računarski sistem koji zamišljeni rukopis pretvara u reči.

Čovek, poznat kao T5, mogao je da napiše 18 reči u minutu sa više od 94%

To je prvi put da su naučnici stvorili rečenice iz moždane aktivnosti povezane sa rukopisom, što utire put sofisticiranijim uređajima koji pomažu paralizovanim ljudima da brže i jasnije komuniciraju. Čovek, poznat kao T5, koji je u šezdesetim godinama i izgubio je gotovo sve pokrete ispod vrata posle povrede kičmene moždine 2007. godine, mogao je da napiše 18 reči u minutu kada je povezan sa sistemom. Na pojedinačnim slovima, njegovo „pisanje umom“ bilo je tačno više od 94%. Frank Willett, naučni istraživač projekta na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, rekao je da je pristup otvorio vrata za dekodiranje drugih misaonih radnji, poput kucanja sa 10 prstiju i pokušaja govora za pacijente koji su trajno izgubili glas.

„Umesto otkrivanja slova, algoritam bi otkrivao slogova, tačnije foneme, osnovne jedinice govora“, rekao je. Naučnici su razvili brojne softverske pakete i uređaje koji pomažu paralizovanim ljudima da komuniciraju, u rasponu od programa za prepoznavanje govora do sistema kursora pokretanog mišićima, kreiranog za Stephena Hawkinga, koji je koristio ekran na kojem se kursor automatski pomerao preko slova abeceda. Da bi izabrao jedno i stvorio reči, jednostavno je koristio mišiće obraza. U slučaju pacijenta T5, devet godina nakon njegove nesreće, upisao se na kliničko ispitivanje nazvano BrainGate2, čiji je cilj bio istraživanje sigurnosti interfejsa mozak-računar (BCI). To su mali, ugradivi računarski čipovi, koji električnu aktivnost očitavaju direktno iz mozga. Čovek je imao dva računarska čipa, sa 100 elektroda, postavljena na levoj strani mozga gde neuroni šalju signale za kontrolu desne ruke.

Willett i njegove kolege zamolili su T5 da zamisli da drži olovku iznad bloka papira, a zatim da pokuša da napiše pojedinačna slova abecede, iako nije mogao da pomeri ruku ni šaku. Dok je pokušavao, zabeležili su aktivnost iz moždane regije koja bi kontrolisala njegova kretanja. Naučnici su otkrili da je više od 10 godina nakon nesreće čovekov mozak i dalje stvarao različite obrasce nervne aktivnosti za svako slovo i različite interpunkcijske znakove. Ovi snimci, i drugi uzeti dok je T5, pokušavao da ispiše primere rečenica, korišćeni su za obuku algoritma veštačke inteligencije. Mnogo kasnije, algoritam je mogao da predvidi u realnom vremenu koje slovo čovek pokušava da napiše sa tačnošću od 94,1%. Kada su naučnici dodali autokorekciju, tačnost je porasla na 99%.

Tokom sesija, T5 je često osećao da se zamišljena olovka u njegovoj ruci kreće po stranici i iscrtava slova i da može brže da „piše“ ako koristi mala slova, rekao je Willetts. Jedna nepoznanica je koliko algoritam može dobro funkcionisati za jezike koji nisu zasnovani na rimskoj abecedi. Na primer, tamilski jezik ima 247 slova, od kojih mnoga izgledaju slično, što bi moglo zbuniti algoritam. Proći će neko vreme dok takvi sistemi za očitavanje mozga ne budu spremni za širu upotrebu. U pratećem komentaru, Orsborn i Pavithra Rajesvaran, takođe sa Univerziteta u Vašingtonu, pišu da će implantacijski BCI „morati da pruži ogromne prednosti u pogledu performansi i upotrebljivosti da bi opravdao troškove i rizike povezane sa ugradnjom elektroda u mozak. Iako nam ovo daje mnogo razloga za optimizam u pogledu budućnosti BCI-a, ostaju izazovi u razvoju sistema koje možemo koristiti u svakodnevnom životu.“

Izvor: Theguardian