Prevencija sindroma kompjuterskog vida: Saveti za očuvanje zdravlja očiju u digitalnom društvu
Razvoj savremene tehnologije danas praktično nije moguć bez upotrebe različitih vrsta digitalnih uređaja, bilo da se radi o kompjuterima, tabletima ili pametnim telefonima
Poslednjih godina, pogotovo s razvojem COVID-19 pandemije, vreme provedeno ispred digitalnih uređaja se višestruko povećalo kao posledica rada od kuće i pojave sve većeg broja virtuelnih sastanaka. Na osnovu najnovijih istraživanja organizacije Vision councile, oko 60 odsto Amerikanaca koristi digitalne uređaje više od pet sati dnevno, a oko 70 odsto koristi dva ili više digitalna uređaja. Kao posledica ovako dugotrajnog korišćenja digitalnih uređaja, kod oko 65 odsto ljudi se razvija sindrom kompjuterskog vida, odnosno DES (Digital eye strain).
Moramo naglasiti da gledanje u kompjuterski ekran nije kao čitanje knjige. Slova na računarima obično nisu jasna kao na štampanom materijalu i izraženiji je odsjaj (glare). Takođe, distanca i ugao gledanja su izmenjeni, što predstavlja dodatni napor za čulo vida. Primena naočara može biti ograničena, pogotovo kod ljudi koji koriste naočare za daljinu i blizinu (bifokalne), s obzirom na to da je računar na srednjoj distanci, odnosno 50-60 cm, što ima za posledicu potrebu za trećim naočarima, tzv. naočare za kompjuter. Nekorigovane ili nedovoljno korigovane refrakcione anomalije dodatno mogu napraviti problem i pospešiti pojavu sindroma kompjuterskog vida.
Nakon obavljenog kompletnog oftalmološkog pregleda terapijski pristup u lečenju zavisi od osnovnog uzroka problema. Kod nekih pacijenata je dovoljno samo promeniti navike, u smislu jačeg osvetljenja ili poboljšane ergonomije
Šta je DES?
Sindrom kompjuterskog vida (DES) predstavlja skup različitih problema koji se javljaju na očima, kao posledica prekomerne upotrebe računara, tableta, e-reader-a ili mobilnih telefona i prvenstveno se odnose na probleme povezane s produženim fokusiranjem na blizinu. Pored očnih simptoma, sindrom kompjuterskog vida obuhvata i simptome mišićnog i koštanog sistema koji nastaju kao posledica prinudnog položaja rada za računarom.
Gledanje u računar, odnosno digitalne uređaje, tera naše oči da „rade više”. Međutim, kombinacija različitih faktora može dovesti do nastanka ovog sindroma. U ove faktore ubrajamo:
- loše osvetljenje,
- gledanje u ekran ili čitanje koje izaziva dodatni napor za oči – beli tekst na crnoj podlozi,
- refleksije (glare),
- lošu posturu i ergonomiju prilikom rada,
- nekorigovane refrakcione anomalije i smanjenu učestalost treptanja.
DES se može javiti kod svih ljudi koji rade za računarom duže vreme. Određena populacija je u povećanom riziku pogotovo ako:
- računare ili digitalne uređaje gledaju duže vreme pod nepravilnim uglovima – gledanje „dole” u mobilni telefon ili „gore” na TV montiran na zidu,
- pri radu sede preblizu i imaju lošu posturu i
- neprestano gledaju u ekran bez pravljenja pauze.
Simptomi sindroma kompjuterskog vida (DES)
- Zamućen vid – pojava duple slike,
- sporija promena fokusa – duže vreme potrebno da se fokusira slika na različitoj udaljenosti,
- osećaj napetosti i bola u očima te pojava bola oko očiju,
- osećaj peckanja, grebanja i suvoće,
- crvenilo, iritirane oči, osećaj prisustva stranog tela,
- bol u leđima, vratu, kičmi, glavobolja.
Faktori koji doprinose nastanku ovog sindroma su:
- Poremećaji binokularnog vida,
- nekorigovane refrakcione anomalije (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, staračka dalekovidost),
- simptomi suvog oka, odnosno poremećaji očne površine,
- neadekvatne karakteristike digitalnih uređaja, odnosno loš kvalitet slike.
Ukoliko se jave neki od simptoma kompjuterskog vida, neophodno je javiti se oftalmologu i obaviti kompletan oftalmološki pregled. Pregled podrazumeva:
- Osvrt na medicinsku dokumentaciju – da li se koriste neki lekovi koji mogu uticati ili dodatno pogoršati postojeće simptome,
- ispitivanje vidne oštrine – na uzanu i široku zenicu,
- ispitivanje binokularnog vida, kolornog vida, pokreta očiju i reakcije na svetlost,
- keratometrijske i topografske analize,
- ispitivanje stanja suznog aparata,
- opšta evaluacija stanja očiju.
Pomoć protiv DES-a
Nakon obavljenog kompletnog oftalmološkog pregleda terapijski pristup u lečenju zavisi od osnovnog uzroka problema. Kod nekih pacijenata je dovoljno samo promeniti navike, u smislu jačeg osvetljenja ili poboljšane ergonomije ili pak propisati naočare ili neku drugu terapiju ukoliko je neophodna.
Nekoliko korisnih saveta mogu ublažiti tegobe ili sprečiti pojavu sindroma kompjuterskog vida i na taj način sačuvati zdravlje naših očiju.
- Promeniti položaj odnosno lokaciju ekrana koji nam pravi tegobe. Na osnovu preporuka AOA (American Optometric Association), potrebno je pozicionirati televizor 15-20 stepeni ispod nivoa očiju (10-12 cm) mereno od centra ekrana i 50-70 cm udaljenosti.
- Poznato je da je učestalost treptanja višestruko manja prilikom gledanja u ekran – dakle potrebno je ČEŠĆE TREPTATI.
- Odmarati oči. Praviti pauzu od po 15 minuta na svaka dva sata. Poštovati pravilo 20-20-20. Na svakih 20 minuta pogledati u daljinu 20 stopa (oko šest metara) u trajanju od 20 sekundi.
- Pozicionirati ekran tako da se smanji odsjaj od prozora ili veštačkog osvetljenja. Ukoliko se radi u mračnijem prostoru, omogućiti bolju osvetljenost.
- Adekvatna ergonomija – podrazumeva odgovarajuću visinu stolice i naslona za ruke da se obezbedi dobra potpora prilikom kucanja.
- Štampani materijal koji se koristi pozicionirati ispod ekrana i iznad tastature kako bi se izbeglo pomeranje vrata, glave i ramena.
- Smanjiti vreme gledanja u mobilni telefon, odnosno TV ekran.
- Povećati tekst na uređaju.
- Češće pravljenje pauze i promena pozicije prilikom rada.
- Korišćenje filtera za ekran koji smanjuju odsjaj.
Budućnost će nam biti vezana za sve veću upotrebu digitalnih uređaja. U tom svetlu se postavlja pitanje kako napraviti balans između neophodnosti rada za računarom, odnosno sve dužeg vremena provedenog u gledanju u ekran i održavanju zdravlja očiju, tj. sprečavanja pojave sindroma kompjuterskog vida.
Autor: Dr sc. med. Vladislav Džinić, Očna bolnica prof. dr Džinić
Tekst preuzet sa portala tvojpogled.rs
Referenca: https://www.aao.org/eye-health/tips-prevention/digital-devices-your-eyes
