Samsung pokušava da u potpunosti iskopira mozak na 3D čipove
Jaka hipoteza o istovetnosti mehanizama veštačke inteligencije i ljudskog mozga (kojoj je u osnovi redukcionistička teza o svesti kao izvršavanju određenih algoritama), ovaj put oblik dobija u inženjerskom projektu kompanije Samsung.
Jaka veštačka inteligencija
Pozicija tzv. „Jake VI“ (jaka veštačka inteligencija) je, u smislu svog odnosa prema temi svesti, grubo govoreći, redukcionistička, mehanicistička i scijentistička: fenomen svesti tretira kao nešto što nije izvan ili iznad neurobioloških ili tehnoloških funkcija fizičkih sistema.
Samsung planira razvoj čipova sličnih mozgu (brain-like chips), čiji bi dizajn pretpostavljao “pozajmljivanje“ postojeće strukture mozga. Inženjerski tim je predložio copy/paste metod koji bi mapu neuralnih mreža kopirao na 3D neuromorfične čipove. Pristup se, navodno, oslanja na nanoelektrode koje ulaze u gust poredak neurona, kako bi snimile gde su, na koji način i kojom snagom neuroni povezani.
Dobijene podatke moguće je kopirati i „zalepiti“ na 3D mrežu solid-state memorije, bilo da je u pitanju memorijski komercijalni proizvod ili najsavremenija eksperimentalna memorija, kao što je otporni RAM.
Svaka memorijska jedinica imala bi propusnostt koja reflektuje snagu svake neuronske konekcije na mapi. Ovakav projekat bi, navodno, zadovoljio naučne pretenzije vezane za „reverzni inženjering mozga“
Problemi sa tumačenjem neuroplastičnosti
Jedna od osnovnih karakteristika nervnog sistema je neuroplastičnost: odlika promenljivosti i adaptibilnosti neuralnih mreža što je, ako razmislimo, u skladu i sa načelima biološke evolucije mozga, na velikim vremenskim skalama događaja. Opravdano je postaviti pitanje da li će Samsungov tim, u poduhvatu “neuromorfnog inženjeringa” i reverznog inženjeringa mozga, uspeti da razreši osetljiva evoluciona i neurobiološka pitanja vezana za adaptibilnost i promenljivost neurona i razvoj kognicije. Stav autorke teksta je da neće, ali ispratićemo dobro ovaj projekat koji bi, u najmanju ruku, mogao doneti druge koristi. Na primer, stvoriti veštačku inteligenciju koja rešava izuzetno kompleksne probleme.
Ono što inženjerski tim, međutim, vidi kao problem, ne tiče se vrsta pitanja o, na primer, varijabilnosti gena, koji su u osnovi ovih neurona i podležu mehanizmima evolucionih promena (što je, u velikoj meri, kontingentan proces). On problem vidi u operativnoj složenosti samoga zadatka. Ljudski mozak ima oko 100 milijardi neurona sa oko 1000 puta više sinaptičkih veza, pa ova okolnost implicira da bi neuromorfičnom čipu trebalo oko 100 triliona memorijskih jedinica. Kako bilo, Samsung veruje da će, vremenom, uspeti da razvije inteligenciju sličnu ljudskoj.
Izvor: Engadget
