Srbija mora da razvija nacionalnu industrijsku politiku

Srbija mora da ima svoju sopstvenu industrijsku politiku i da je sprovodi, a nauka da bude usmerena na ono što može da se nađe na tržištu, pokazala je diskusija na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Na okruglom stolu „Učešće obrazovnih institucija u pripremi za pregovaračko poglavlje 20-preduzetništvo i industrijska politika“, koji su zajednički organizovali Privredna komora Beograda i Mašinski fakultet, predstavnici tehničkih fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu,  naučnih institucija, instituta i nadležnih ministarstava, kao i eksperti za Evropsku uniju složili su se da je pred Srbijom ozbiljan posao. To potvrđuju i iskustva zemalja, koje su poslednje ušle u EU, posebno Hrvatske, koja se namučila sa ovim dokumentom jer više nema gledanja kroz prste kao što se ranije događalo.   

Da ni Srbiji neće biti lako da definiše pravce razvoja svoje privrede na dugi rok i da utvrdi prioritete potpuno je izvesno, ali je isto tako jasno da je to neophodno i bez zahteva EU. Učesnici u raspravi takođe su se složili da bi u koncipiranju industrijske politike u okviru koje bi, prema zahtevima EU, trebalo da obuhvati mnogo više od same industrije, morali da učestvuju i predstavnici nauke i obrazovanja, koji mogu da pomognu i imaju šta da kažu ili ponude, a panel diskusija, jedna u nizu kako je najavljeno, je doprinos pripremi platforme za otvaranje poglavlja 20 u pregovorima o pristupanju EU.   

„Mora da dođe do koncentracije resursa koji generišu promene, a da nacionalna strategija obuhvati kohezione politike i regionalni razvoj“, kazao je nezavisni ekspert za mala i srednja preduzeća, Igor Brkanović. 

„Nauka i privreda moraju da se povežu jer bez toga se ne može do novih proizvoda i tržišnih niša,  što je važan deo industrijske politike“, ocenila je pomoćnik ministra privrede Katarina Obradović.

A kako  do novih proizvoda i tržišnih niša, jedno je od glavnih pitanja na koje će se odgovor  tek potražiti. „Od nas se očekuje da prepoznamo trendove i da ih pretočimo u naše konkurentske prednosti i niše na tržištu. Mi smo mala zemlja i moramo da se fokusiramo na samo nekoliko stvari“, istakla je Obradović. Ona je navela da bi jedna od oblasti mogla da bude životna sredina koja postaje sve značajnija, kako po ulaganjima, tako i po važnosti koja joj se pridaje i u Evropskoj uniji i globalno. Ali Srbija mora da se opredeli za samo jedan segment, što bi mogla  da bude proizvodnja neke vrste ekološke opreme, navela je Obradović kao primer i dodala da bi trebalo da se zapitamo i „da li imamo mesta u cirkularnoj ekonomiji“.

„Moramo  realno da sagledamo u šta ulažemo kao zemlja i šta možemo da očekujemo. Tražimo fokus i način kako da dođemo do novih proizvoda i gde da nađemo nove poslovne ideje  koje odgovaraju savremenim trendovima. Nauka i obrazovanje mogu da  generišu nove projekte i  ukažu kako inovacije da zažive, ali samo u oblastima koje možemo komercijalno da naplatimo“, ukazala je ona.

Obradović, koja je šefica pregovaračke grupe za Poglavlje 20 upozorila je da nema mnogo smernica i da ono obuhvata jednu EU direktivu i dve velike oblasti: industrijsku politiku i razvoj malih i srednjih preduzeća. Što se tiče ove druge oblasti osnova je evropski Akt o malom biznisu, dok u slučaju industrijske politike nema javnih uputstava. Industrijska politika i strategije za njeno sprovođenje  imaju cilj da povećaju  konkurentnost, ubrzaju strukturne promene, privatizaciju i reindustrijalizaciju, doprinesu poboljšanju poslovnog ambijenta, povećanju izvoza i investicija, kao i da podstiču razvoj preduzetništva i inovacije. 

„Od nas se traži da znamo šta radimo, kako da vodimo industrijsku politiku i koristimo dozvoljene instrumente. Kada se usvoji analitička osnova u vidu  nacionalnog dokumenta o  industrijskoj politici, biće potrebno još dve, tri godine za ocenu kako mi to sprovodimo i proveru da li ostvarujemo rezultate“, istakla je Obradović.

Dugo očekivan i odlično pripremljen skup daje nadu da će se stvoriti uslovi da reindustrijalizaciji Srbije i opšteg doprinosa industrije privrednom rastu i oporavku, stručna i pre svega naučna javnost da pun doprinos.

Skup je nesumnjivo pokazao da naučni kapaciteti, kadrovi i resursi razmatrane ciljeve mogu da realizuju u potpunosti i da je spremnost za to u potpunosti prisutna.