Stock fotografija

Sašiti odelo kod krojača ili se odlučiti za konfekciju? Naručiti jelo u restoranu ili uzeti gotovo u super‑marketu? Svako rešenje ima prednosti i mane, a koncept unapred gotovih proizvoda osvaja i svet fotografije. Internet je sve samo pojednostavio i ubrzao Stock photo servisima.

Da ne bude zabune, Stock fotografija znači samo jedno – prodaja (preciznije, iznajmljivanje) već postojeće fotografije, a naziv dolazi od zaliha fotografija. Čistunci se mršte i na samo postojanje ovakve foto‑konfekcije: u početku se činilo da se radi o nekom vidu nelojalne konkurencije, a fotografi su smatrali da je sramno prodavati svoj rad za jedan dolar, pa i manje. Pokazalo se da se prodajom fotografija ipak može solidno zaraditi, uzimajući u obzir da se uspešne fotografije mogu prodati i više hiljada puta.

Agencija: velika ili Microstock

Stock fotografija pokriva najšire moguće područje, gotovo sve što se može zamisliti: od fotografisanja hrane i svakodnevnih predmeta, putovanja, poslovnih sastanaka, sporta, zabave, prirode, krajolika, turističkih destinacija, sve do fotografija ljudi različitih godina, porodica, njihovih raspoloženja ili aktivnosti. Kome je sve to potrebno? Časopisi, novine, knjige, plakati, reklame, kao i sam Web prepuni su fotografija. Sve i da zaboravimo na visoke cene naručenih fotografija, jasno je da nekadašnji model proizvodnje i prodaje više ne bi mogao da funkcioniše. Fotografije su svuda oko nas i stiče se utisak da ih je sve više.

Demistifikacija i demokratizacija su išle kao i u drugim oblastima – u početku je pad kvaliteta bio vidljiv, ali se s vremenom situacija donekle popravila. Danas je fotografija otprilike tu gde joj je i mesto. Stock fotografija nema ambicije da istisne umetničku fotografiju – njen smisao je u razumevanju da je fotografija običan proizvod, onako kako su to i slike za pasoš. One su danas na Internetu, što olakšava kako prodaju tako i kupovinu. Getty Images (www.gettyimages.com) i Corbis (www.corbisimages.com) su dve najveće Stock fotografske agencije i obe uglavnom nude fotografije profesionalnih fotografa.

Microstock agencije su deo iste industrije mada se tu fotografije prodaju u većem obimu i znatno jeftinije. Većina danas poznatih Stock photo agencija na Web‑u upravo su Microstock agencije. Najpoznatije su iStockPhoto (www.istockphoto.com), Shutterstock (www.shutterstock.com), Dreamstime (www.dreamstime.com), Fotolia (www.fotolia.com), BigStockPhoto (www.bigstockphoto.com)… Da biste postali njihov saradnik (contributor), pojedine agencije zahtevaju da položite neku vrstu prijemnog ispita, dok kod drugih možete odmah da počnete sa slanjem fotografija. Bez razlike, obavezno pažljivo pročitajte uslove koje morate da zadovoljite.

Licence i formulari

Snimanje za Stock arhivu nije snimanje s konkretnom namenom. Upotrebu takvih fotografija definiše kupac. Svaki snimak i dalje je intelektualno vlasništvo fotografa, a kupac koristi fotografiju samo pod ugovorenim uslovima, u okviru licence koju je kupio od agencije (distributera). Ovde treba razlikovati komercijalnu i Editorial upotrebu. Ukoliko se fotografija koristi u svrhu promovisanja nekog proizvoda, usluge ili ideje, radi se o komercijalnoj upotrebi, pa i izdata licenca mora biti takvog tipa. Postoje dva modela ovih licenci: Rights Managed i Royalty‑Free.

Rights managed podrazumeva način licenciranja prema kome iznos koji korisnik plaća zavisi od specifikacija upotrebe. Tako je licenca za korišćenje fotografije u reklami koja se nalazi na stranici mesečnika s određenim tiražom različita od licence za istu fotografiju koja se nalazi na plakatu koji će biti izložen šest meseci. Ove licence mogu sadržati i neke dodatne oblike ekskluzivnosti.

Pojam Royalty‑Free pojavio se osamdesetih godina prošlog veka, i kod kupaca odmah stekao veliku popularnost, s obzirom na to da im je omogućio da naprave sopstvenu bazu kupljenih fotografija koje mogu iskoristiti kad i kako žele, nebrojeno puta. Vrednost licence, kod ovog modela zavisi jedino od dimenzija slike, izraženoj u pikselima.

Editorial se odnosi na fotografije koje se koriste u edukativne ili novinarske svrhe. Obično se odnosi na izveštaje o događajima koji su vredni objavljivanja, a za koje postoji opšti interes (klasična novinska fotografija). Tu se mogu naći i fotografije poznatih ličnosti ali i običnih ljudi u svojim aktivnostima, ako su te aktivnosti vredne objavljivanja u časopisima, novinama, naučnim i školskim radovima, blogovima itd. Uz Editorial licencu ne možete koristiti fotografiju za omot čokolade ili sapuna, recimo, već samo nekomercijalno.

Ako želite da imate prepoznatljiva lica ljudi u svom komercijalnom poduhvatu, morate imati njihovu pismenu saglasnost, takozvani Model Release. Takođe, ako koristite fotografiju nečijeg poseda (npr. kuće), potrebna vam je pismena saglasnost, Property Release. Same agencije ne primaju fotografije tog tipa ako fotograf već nije nabavio ove saglasnosti i prosledio je uz sliku.

Ovakva praksa, koja se sprovodi veoma rigorozno, pomalo zbunjuje početnike. Način i okolnosti dobijanja ovakvih saglasnosti precizno su propisani, što sve ume da odbije početnike i dovede do toga da uopšte ne slikaju ljude ili njihovo vlasništvo, što je šteta. To ide toliko daleko da ne možete poslati ni autoportret bez sopstvene saglasnosti o tome. Eto kako se postaje podeljena ličnost. No, lepo je odmah znati šta se može, a šta ne može – svaka agencija poseduje sopstvene obrasce koji se mogu pokupiti sa sajta.

Tehnički uslovi

Postoje određeni zahtevi koje fotografija mora da ispuni kako bi bila pogodna za Stock bazu. Osim samog motiva, bitan je, naravno, i tehnički kvalitet: prava ekspozicija, balans belog, prikladno osvetljenje… sve što je inače važno za dobru fotografiju. Posle izvesnog perioda navikavanja, može se primetiti da agencije naročitu pažnju obraćaju na oštrinu. Mora se voditi računa i o odgovarajućoj pozadini. Kako same agencije kažu, kupci su platili celu površinu, pa se podjednaka pažnja mora posvetiti i onome što se amaterima ponekad čini manje važnim.

Što se tiče motiva, bolje prolaze optimizam, mladost i lepota. Mračne, teške i angažovane sadržaje marketing ionako izbegava, pa će se takve fotografije, bez obzira na kvalitet, lošije prodavati možda i od fotografija s banalnim sadržajem. Uostalom, znamo u kakvom dobu živimo i šta je danas u modi.

Da probam?

Postoji opasnost da olako donesena odluka o bavljenju Stock fotografijom dovede i do ishitrenog odustajanja. Početne prepreke lako mogu obeshrabriti. Zato proba treba da bude ozbiljna da bi imala realne šanse za uspeh. Stock fotografija ne zahteva Supermena, ali podrazumeva marljivost i upornost. To je posao i kao takav je savladiv, ali nije razbibriga.

Onaj ko i inače voli fotografiju će ovde možda pronaći dodatni motiv. Ovaj oblik bavljenja fotografijom ne zahteva umetnički pristup, ali mu se ne protivi. Da bi se opstalo, umetnost (sa i bez znaka navoda) ne bi smela da bude imperativ. Fotografija je privlačna kao hobi i zbog toga što je čovek može uzeti po meri svog raspoloženja. Stock fotografija, mada zadržava pravo autora da sam sebi odredi meru angažmana, ipak podrazumeva posvećenost.

Foto‑amater voli odobravanja i pohvale. Zaboravite na to ako radite za Stock agencije – analiza prihvatanja je važnija od nivoa oduševljenja. Vrednost Stock fotografije, za razliku od umetničke, dobrim delom leži i u snazi broja. Ovaj zaokret u glavi najbolje se prihvata ako se razume da tamo nema nikoga ko će sesti i diviti se našim dostignućima – broj prodatih fotografija je mera uspeha u ovom poslu. No, to ne znači da pristup treba da bude površan: uspeh fotografije zavisi od njenog kvaliteta, ali nije samo time uslovljen.

Ovde se radi, ponajpre, o primenjenoj fotografiji. Jedna fotografija se bolje prodaje od druge zato što je nekome potrebnija, pa tek onda po drugim merilima. Uostalom, fotografija je tehnički proizvod. Fotografske radnje se, takođe, ne bave umetničkom fotografijom kad nas slikaju za pasoš ili propusnicu. Stock fotografija je zadovoljavanje određene potrebe. S obzirom na to da se veliki broj saradnika regrutuje iz kruga foto‑amatera, treba razumeti da uspešno bavljenje bilo kojim oblikom profesionalne fotografije može dovesti do izvesnog zasićenja. Kao amater, čovek je odgovoran jedino sam sebi, a ako želi da to i proda, mora početi da razmišlja i o tome šta kupac hoće da kupi. Tu nastaju kompromisi koji ugrožavaju ideale.

Nije loše znati da će se naš odnos prema fotografiji promeniti otprilike onako kako se promene pogledi kad iz bezbrižnog zabavljanja pređemo na zajednički život uz podizanje dece. Ko se zabavljao s fotografijom, ipak treba da razmisli da li bi se i venčao s njom. Istina, biti u ozbiljnoj vezi sa fotografijom, takođe može biti veoma prijatno.

Radim kad hoću, koliko hoću

U načelu je tako, ali pristup krije zamku. Za Stock fotografiju je verovatno najvažnije da se radi redovno i obimno. Kvalitet se podrazumeva i bez njega naše fotografije se ne mogu naći u ponudi agencije. Agencije, uz veliku pažnju i prilično rigorozan tretman, proveravaju svaku pristiglu fotografiju do detalja. Ne treba da nas uplaši ni veliki procenat odbijenih fotografija, naročito u početku, dok ne shvatimo kako sve to ide.

Sledeća važna stvar je relevantnost, tj. potreba za nekim motivom. Odmah uz to se nalazi i dostupnost. Koliko je baš naša fotografija pri ruci kupcu među milionima drugih? Za ovo su najvažnije precizno izabrane ključne reči (keywords), koje se koriste prilikom pretraživanja baze fotografija. Za dobro odabrane ključne reči neophodan je određeni nivo poznavanja engleskog jezika.

Ako se u iluziji da smo gospodari sopstvenog nerada pristupi i Stock fotografiji, veoma lako se može izgubiti korak. Sve pogodnosti koje ovaj posao nosi postoje samo ako razumemo da sloboda ima najbolji ukus ako je praćena odgovarajućom odgovornošću.

Lake i brze pare

Jedna od najčešćih zabluda je da se novac može dobiti preko noći. Ne može, naročito ne u početku. Zlatno doba Microstock fotografije je prošlo pre pet‑šest godina: danas je već sve slikano na milion načina i nije lako biti originalan, a da rezultat još i valja. Zato je marljivost pouzdanija preporuka. Najbolji savet je držati se najvišeg kvaliteta i pustiti da količina sama brine o sebi.

Koliko se novca može očekivati? Ima ljudi koji mesečno zarađuju pristojne sume, ima i onih koji su zaradili milione, ali u realnosti će zarada, naročito u početku, biti skromna. To ne treba da vas obeshrabri jer će ona postepeno rasti srazmerno uloženom trudu. S druge strane, nema prevelikih prepreka da se ovaj posao uzdigne do nivoa pristojne mesečne zarade u Srbiji. Vreme potrebno za takav proboj zavisi od vas, ali se može meriti i godinama. Srećna okolnost je što se jednom dostignuti prosek može održavati bez novih teškoća.

Prva isplata će uslediti tek kad se dođe do sume od oko 100 dolara (75 dolara na Shutterstock‑u, na primer). Dok i u Srbiju ne stigne dugonajavljivani PayPal (www.paypal.com), dobar način za podizanje ovako zarađenog novca je Moneybookers (www.skrill.com). Potrebno je otvoriti nalog i povezati ga s nekom našom bankom koja je spremna za ovakav transfer novca, na primer Banca Intesa (www.bancaintesa.rs). Procedura zvuči komplikovano, naročito kad tome dodate priču o prijavi poreza, ali je sasvim izvodljivo.

Vredi probati, već i zbog toga što Stock fotografija ne prašta tehničku površnost, što se drugde lakše previdi. Ko želi da se „nauči redu“, nije loše da provede makar neko vreme radeći za neku Microstock agenciju. Za nekoga drugog, to može biti ozbiljan izvor dodatnog prihoda, a nekome možda i profesija. Najlepše od svega je što sami možemo pronaći svoje mesto. Potrebne opreme i znanja nikada nije dovoljno, mada se može krenuti nešto skromnije i s vremenom poboljšati. Ko poznaje i voli fotografiju neće pogrešiti sa ovim poslom, ukoliko je odgovoran i trezven. Raditi za sebe kreativan i zanimljiv posao, kad hoćemo i koliko hoćemo, i pritom dobiti devize za to, lako može nadjačati veliki broj savladivih prepreka na tom putu.

Microstock agencije

Sve je započeo mladi preduzetnik Bruce Livingstone kad je maja 2000. godine pokrenuo kompaniju iStockphoto (www.istockphoto.com). U početku su fotografije bile besplatne, što je pomoglo stvaranju industrijskog fenomena. Svaki saradnik je mogao slobodno preuzeti fotografiju, ali u zamenu za pet svojih. Već krajem 2001. godine iStockphoto je imao više od milion registrovanih članova.

Prelazak na komercijalni rad skrenuo je pažnju drugima, te se 2004. godine pojavljuje i konkurencija. Nastaju nove microstock agencije: BigStockPhoto (www.bigstockphoto.com), Shutterstock (www.shutterstock.com), a ubrzo i mnoge druge. S vremenom dolazi do pregrupisavanja, ali i propadanja pojedinih agencija. Kao i drugde, stvari nisu išle samo napred – bilo je i posrtanja, grešaka pa i zabluda. Dobar pokazatelj da se radi o industriji, a ne o nekom prolaznom hiru.

Dejan Balinda

(Objavljeno u časopisu PC#198)