Tele-health aplikacije dominirale na Web Summit-u
Ove godine, veliku konferenciju u Lisabonu posetio je priličan broj startapa koji razvijaju “tele-health” aplikacije. Neki od glasnogovornika ovakvih tehnologija tvrde da potreba za post-pandemijskim medicinskim aplikacijama raste sve više.
Kada govorimo o tzv. “tele-health” aplikacijama, u njih se ubrajaju kako aplikacije koje se koriste da bi se izbegao direktan odlazak lekaru (naročito u ruralnim sredinama), tako i aplikacije za virtuelnu posetu psihijatru, čija produkcija raste. Glavna ideja jeste virtuelni tretman pacijenata i ovakva usluga je, najčešće, osmišljena u vidu mesečne pretplate.
Šta kažu kreatori zdravstvenih aplikacija?
Švedska kompanija Kry, koja je jednu od varijanti aplikacija za zdravstvenu zaštitu razvila i učinila dostupnom u 5 zemalja, takođe je učestvovala na Web Summit-u. Džon Šild, vlasnik kompanije, govorio je o svojoj aplikaciji putem koje pacijenti mogu da rezervišu lekarske preglede.
Pored aplikacija za zakazivanje i monitoring zdravlja pacijenata, postoje aplikacije za mentalno zdravlje. Neke od njih obezbeđuju mogućnost e-terapija kod psihijatra. Treba napomenuti da je smisao većine telehealth aplikacija u tome da za relativno nizak iznos mesečne pretplate, ljudi u post-pandemijskim uslovima dobiju mogućnost zdravstvenog savetovanja, koje im je u javnim zdravstvenim ustanovama često uskraćeno.
U tom smislu, zanimljivo rešenje je i čet-bot “Woebot”, aplikacija za mentalno zdravlje koja korisnicima daje mogućnost razgovora o svojim problemima putem usluge četa s tim što, umesto sa operaterima, razgovaraju sa veštačkom inteligencijom.
Alison Darsi, osnivač Woebot-a, tvrdi da je prednost razgovora sa veštačkom inteligencijom u tome što se može izbeći strah od osude ili stid koji bi korisnik, uobičajeno, osetio pred terapeutom. Druga prednost automata odnosi se na problem odnosa između broja ljudi kojima je potrebna pomoć i dostupnih terapeuta. Darsi veruje da se ovim pristupom rešava problem deficita lekara.
Ozbiljna ograničenja Tele-health pristupa
Britanski zdravstveni regulator, MHRA, u martu je izrazio zabrinutost kada su u pitanju zdravstvene aplikacije, zbog slučajeva kada softver nije uspevao da prepozna ozbiljne simptome bolesti. Za ovaj gaf optužena je zdravstvena aplikacija Babilon. Neki kritičari izražavaju bojazan da bi softverske kompanije bile u stanju da korisnicima daju primamljive popuste, kako bi ih odvratili od fizičke posete lekaru.
Međutim, pošto postoji nepoverenje u trenutne domete razvoja medicinskih softvera, kritičari rešenje vide u spoju softverskog i ličnog pristupa. Na primer, postoje neke su softverski pristup već dozvolile. U Francuskoj su virtuelne seanse moguće od 2018. godine, a Nemačka je dopustila lekarima da prepisuju upotrebu aplikacija za praćenje težine ili pulsa. Čini se da su stručnjaci i vlade ovih zemalja prepoznali da se određeni parametri mogu uspešno pratiti putem softvera, do sledećeg viđenja sa lekarom.
Cutting-edge medicinski gadžeti
Jedno od najzanimljivijih rešenja na konferenciji bila je kaciga za praćenje moždanih aktivnosti, kompanije Neuroelectrics iz Barselone. Ovaj “cutting-edge” medicinski gadžet radi tako što koristi senzore da bi mapirao aktivnost moždanih regija, ali ima i mogućnost električne simulacije pojedinih regija. Ovakav prisup se smatra korisnim za tretman stanja izazvanih parkinsonovom bolešću ili epilepsijom.
Od ostalih koji su predstavili svoje zdravstvene startape, istakao se Idoven, startap koji koristi veštačku inteligenciju za analizu podataka iz kućnih sprava za merenje otkucaja srca. Tehnologija je bazirana na uočavanju nepravilnosti u radu srca iz analize podataka prethodnih merenja. Direktor ovo startapa je čuveni fudbaler Iker Kasiljas koji smisao ove tehnolgije vidi u prevenciji srčanog udara.
Izvor: Mint Lounge
