Telenor: Spremni za LTE

Novi ljudi su u septembru stigli na rukovodeća mesta u Telenoru Srbija. Izvršni direktor postao je Ove Fredheim, a tehnički direktor Ingeborg Ofsthus, koja je pre dolaska u Srbiju radila u Norveškoj, Nemačkoj i na Tajlandu.

Nedavno ste stigli u Srbiju, kakvi su Vaši prvi utisci o poslovnom okruženju?

Odgovor bih mogla da podelim na dva dela. Što se tiče rada u Srbiji – učim. Ovde sam tek dva meseca i mislim da je potrebno neko vreme da bi se zaista razumeli tržište, konkurencija i regulatorni okvir.

Ukoliko govorimo o radnom okruženju, u Norveškoj i Nemačkoj postoji tendencija da se mnogo planira, mnogo razmišlja i to ponekad ograničava izvršenje, te je potrebno izvesno vreme kako bi se poslovi realizovali. U Aziji, na Tajlandu, planiranje se ne shvata toliko ozbiljno – planirate malo, ali ste fantastični u sprovođenju. Međutim, možda ćete morati da se vratite i neke korake prođete ponovo.

Mislim da u Srbiji postoji ravnoteža: dobar nivo planiranja, tako da znate šta radite, koji su rizici i kako da ih kontrolišete, a u isto vreme postoji strast i uživanje u sprovođenju. Sagledava se cela slika, ali se ne ide unedogled s detaljima. Cenim i direktnost ovdašnjih ljudi, reći će vam odmah da li je nešto dobra ideja ili ne. To predstavlja veliku vrednost.

Telenor govori o „pametnoj mreži“. Šta zapravo tu mrežu čini pametnom?

To proističe iz holističkog pristupa: posmatranja korisnika i celokupnog iskustva u mreži. Počinje razumevanjem korisnika i njegovih potreba, a ono što vidimo sada jeste povećana potreba za brzim prenosom podataka i povećana tražnja pametnih telefona i tableta. To znači da prvo moramo da imamo široku ponudu uređaja koje mogu da koriste, i to različitog cenovnog ranga. Sledeći korak je mreža, a ja sam imala sreće da sam došla ovamo pošto je mreža u celoj zemlji već bila kompletno obnovljena. To je bio veliki projekat i sada imamo zaista odličnu 3G mrežu, mrežu svetskog kvaliteta, s dovoljno kapaciteta za prenos podataka. U samo srce mreže ugradili smo inteligenciju kako bismo mogli da balansiramo saobraćaj svakog korisnika. Tako sprečavamo da jedan korisnik zauzme čitav kapacitet i osiguravamo fer korišćenje.

Možemo da pratimo kako ljudi upotrebljavaju našu mrežu, pa to znanje i povratne informacije koristimo za stalno unapređenje rada mreže. Pritužbe korisnika su nam od velike vrednosti. Prednost rada u tehničkoj oblasti jeste to što posao nikada nije završen. Stalno morate da se usavršavate.

Ukoliko govorimo o sledećem koraku, to je mreža četvrte generacije (4G). Kada je možemo očekivati u Srbiji?

Za to je potrebno da se steknu određeni preduslovi. Pre svega nam je potrabna dostupnost opsega, regulatorni okvir i pristup frekvencijama. Ali, morate i znati šta radite i imati know how. LTE nije samo nova tehnologija. Sa tačke planiranja veoma je zahtevno uravnotežiti LTE, 2G i 3G. Rezultati svih naših testova obećavaju. Naše sestrinske kompanije imaju značajna iskustva sa LTE mrežom već nekoliko godina i mislim da je važno da učimo iz njihovog iskustva, i dobrog i lošeg. Najzad LTE je velika finansijska investicija. A kada? To zavisi od regulatora, odnosno od toga kada će frekvencije postati dostupne.

Treba pogledati i širu sliku: da li LTE izlazi u susret potrebama korisnika? Mi imamo obnovljenju mrežu, ali će se u nekom momentu pojaviti pitanje kapaciteta. Tada će LTE biti dobra alternativa. S druge strane, moramo se pobrinuti i da korisnici imaju uređaje koji će to podržati. Kada prerano ponudite LTE a nema ko to da koristi, morate da nastavite da stalno iznova ulažete u svoju staru tehnologiju. To smo videli na delu u nekim sestrinskim kompanijama.

Korisnicima je važno kakvo iskustvo imaju u mreži. Oni žele da pretražuju Internet, preuzimaju podatke određenom brzinom, a očekivanja im rastu. Tehnologija i testovi u laboratorijskim uslovima njima nisu toliko bitni – važno im je da mogu da koriste naše usluge na jednostavan način. LTE vidim kao prirodni nastavak u nekom momentu u budućnosti kada budemo videli da postojećom tehnologijom ne možemo da izađemo u susret zahtevima korisnika.

Telenor je, dakle, spreman za LTE?

Jeste, bez daljeg. Imamo znanje, ali trenutak mora biti pravi.

Novi servisi i novi uređaji donose sve veće zahteve što se brzine prenosa podataka tiče. Koja tehnologija je potrebna da bi im se izašlo u susret?

To je kao putovanje. Postavljanjem „Pametne mreže“ postavili smo dobru osnovu za budućnost, kako bismo izašli u susret korisnicima. Ključno je praćenje trendova korišćenja i biti korak ispred korisnika, odnosno biti u prilici da predvidite da li će se neki trend nastaviti. Već bude prekasno kada se nešto desi, morate razmišljati unapred.

Koliko je „Pametna mreža“ bezbedna?

U ovom novom svetu moramo da mislimo na nov način. Bezbednosne pretnje su značajno drugačije od onih u prošlosti. U bezbednost ulažemo mnogo resursa. Radimo sa proizvođačima i sa sestrinskim kompanijama kako bismo prikupili što više znanja, definišemo stroge bezbednosne parametre mreže, imamo alat za kontrolu upada. Prilikom planiranja moramo imati na umu bezbednosne pretnje i posedovati određeni alat kako bismo kontrolisali saobraćaj. U svakom trenutku moramo biti spremni da sprečimo pokušaje upada u mrežu.

Bezbednost informacija je prioritet za tehničke direktore širom sveta. Svake nedelje neko pokušava da uradi nešto, ali dok god mi pratimo, imamo sisteme za detekciju, reagujemo pravovremeno i gradimo svest o tome, pitanje sigurnosti je pod kontrolom.

Možete li da prokomentarišete odluku američkih vlasti o tome da njihovi operatori ne bi trebalo da sarađuju s kineskim proizvođačima mrežne opreme?

„Telenor grupa“ koristi Huawei, ZTE, Ericsson i NSN, a u Aziji koristimo i Alcatel Lucent. Odabir proizvođača je rigorozan i potpuno transparentan proces, a bezbednost je sastavni deo naših kriterijuma za selekciju. Takođe, stalno testiramo bezbednost mreže. Kineski proizvođači imaju isti tretman kao svi drugi. Ne vidimo kako bi ova odluka mogla promeniti naš poslovni odnos sa njima. Sa bezbednosne tačke gledišta, stalno pratimo šta proizvođači nude. Nastavićemo da negujemo dobar poslovni odnos koji imamo.

Autor: Jovana Milićević

Objavljeno u PC broj 194.