BIZIT 11 - prvi dan

Veliki storage za male čestice

Pročitajte zašto je čuveni CERN za svoje podatke odabrao NetApp rešenje.

04-Veliki-storage-1Verovatno ste čuli za CERN, najveću svetsku laboratoriju za fiziku čestica. Smešten na granici Francuske i Švajcarske, verovatno najbitniji deo laboratorije je LHC (Large Hadron Collider), najveći i najmoćniji akcelerator čestica na svetu. Nazali se na dubini od 100 metara ispod zemlje, zauzima formu prstena dugačkog 27 kilometara, a čestice ubrzava i usmerava superprovodnim magnetima. LHC stvara 600 miliona sudara čestica u sekundi, odnosno čak 1.000.000 GB podataka!

Izuzetan je izazov uskladištiti količine podataka koje CERN svake godine kreira. Iako se pre čuvanja podaci selektuju, obrađuju i konvertuju tako da njihova kasnija manipulacija bude lakša, i dalje je to skoro 20 PB (jedan petabajt je milion gigabajta) podataka godišnje otkako je LHC u pogonu. Akcelerator je „kriv“ za preko tri četvrtine storidž potreba CERN‑a, koje su prešle 100 PB u februaru prošle godine!

Projektni zadatak

04-Veliki-storage-2Radi efikasnog čuvanja i upotrebe ogromnih količina podataka, pred IT odeljenje CERN‑a stavljen je neverovatan zadatak. Trebalo je da kreiraju infrastrukturu koja poseduje inteligentno upravljanje podacima kako bi se uspešno izborili sa njihovim količinama. Pored toga, podaci moraju u svakom momentu da budu dostupni naučnicima – 24 sata dnevno, 365 dana godišnje. Čak i u trenutku nadogradnje postojećeg sistema, podaci moraju biti na raspolaganju. Uz to, traženo je da storidž omogući „beskonačnu“ nadogradnju performansi i kapaciteta kako bi ispratio rastuće potrebe CERN‑ovih naučnika.

Na javnom tenderu održanom 2007. godine, CERN se između svih proizvođača storidž rešenja odlučio za NetApp, dok je kao baza podataka izabrana Oracle Real Application Cluster (RAC) tehnologija. Ovakva kombinacija nije slučajna – NetApp i Oracle iza sebe imaju više decenija saradnje. U periodu nakon realizacije tendera, CERN je unificirao svoju kompletnu infrastrukturu i trenutno se 99% Oracle podataka skladišti na NetApp rešenjima. Zašto je NetApp bio pravi izbor i na koje tehnologije se CERN oslanja?

Odabrane tehnologije

Oracle Direct NFS (dNFS) obezbeđuje višestruke putanje do storage sistema. Ova tehnologija potpuno zaobilazi operativni sistem servera zahvaljujući čemu se performanse dupliraju u odnosu na tradicionalni NFS. Pored performansi, jedan od ključnih parametara je i jednostavnost implementacije ove tehnologije. Naime, CERN‑ovi IT inženjeri ne moraju da vode računa o konfiguraciji NFS‑a jer Oracle NFS upite generiše direktno iz baze podataka.

Radi optimizacije kapaciteta, performansi i ulaganja, za skladištenje podataka koriste se jeftini SATA diskovi uz primenu NetApp Flash Cache tehnologije koja donosi omogućava postizanje performansi poredivih sa moćnim FC (Fibre Channel) diskovima. Za korisnike to znači drastično veći kapacitet po značajno nižoj ceni.

Pored toga, koristi se NetApp Data ONTAP 8 Cluster‑Mode tehnologija kojom NetApp omogućava proširenje performansi i kapaciteta sistema jednostavnim dodavanjem novih storidž sistema (nodova) u klaster. Ova tehnologija omogućava i da se podaci premeštaju između nodova bez prekidanja rada bilo kog dela sistema. A da bi ceo sistem bio ravnomerno iskorišćen, NetApp omogućava automatsko balansiranje opterećenja koje podatke raspoređuje tako da svaki nod bude podjednako opterećen.

Infrastruktura u ormanu

FlexPod je rešenje nastalo integracijom NetApp storidž sistema , Cisco UCS‑a (Unified Computing System) i Cisco Nexus serije svičeva u objedinjenu, fleksibilnu arhitekturu koja predstavlja spoj vrhunskih proizvoda obe kompanije. Ova arhitektura je razvijena radi skraćivanja vremena projektovanja i instalacije, smanjivanja troškova, itd.

Ono što FlexPod arhitekturu izdvaja u odnosu na sisteme koje menja, jeste veliki broj testiranih i sertifikovanih rešenja. FlexPod podržava ubedljivo najveći broj hypervisor‑a kao što su VMWare, Microsoft Hyper V, Citrix, KVM i OracleVM.

Omogućava da se u ranoj fazi planiranja nabavke IT opreme, mogu vrlo precizno predvideti potreban budžet, vreme implementacije kao i svi potrebni koraci. Svako od testiranih FlexPod rešenja pružiće vam informacije o tome koliki broj virtuelnih servera je podržan, kao i u kojoj konfiguraciji i koliko se realnog prostora koristi na diskovima. Ovi podaci su nam najbitniji u inicijalnoj fazi planiranja budžeta za nabavku opreme. NetApp na svojim storidžima koristi patentiranu tehnologiju deduplikacije podataka koja u virtuelnim okruženjima donosi i do 95% uštede prostora. Dok u slučaju VMWare rešenja i virtuelizacije desktop okruženja, NetApp garantuje uštedu prostora od minimum 50%.

Detaljno opisane procedure povezivanja, instalacije i podešavanja parametara na NetApp storidžu, Cisco svičevima, Cisco UCS serverima i nekom od hypervisor‑a, maksimalno olakšavaju život svakom inženjeru i svode mogućnost greške na minimum. NetApp i Cisco su osnovali i zajednički centar za podršku za korisnike FlexPod rešenja, čime se doprinosi brzini rešavanja korisničkih zahteva.

FlexPod arhitektura nije limitirana te se može koristiti kako u malim i srednjim preduzećima, tako i u najvećim data‑centrima na svetu. Za naš region su pripremljeni posebni FlexPod paketi prilagođeni potrebama MPS i sa veoma povoljnom cenom.

FlexPod na putu

04-Veliki-storage-3Interesantan je primer Formula 1 tima Sauber koji ima pokretni data‑centar smešten u veliki kamion koji putuje svugda gde tim ide. Prošle godine, data‑centar na točkovima je prešao preko 160.000 km. Napravljen je tako da bude operativan u hladnim klimatskim uslovima Nemačke, kao i na temperaturama preko 38 stepeni i velikom količinom vlage u vazduhu dok se održava trka u Singapuru.

Pokretni data‑centar koristi NetApp‑Cisco FlexPod rešenje za obradu i skladištenje podataka koje dobija sa preko 100 senzora raspoređenih po celom bolidu. Bez ove opreme bolid F1 nije moguće čak ni startovati. Pokretni data‑centar povezan je sa matičnim data‑centrom uz pomoć NetApp Metro Cluster tehnologije, pa se podaci dobijeni sa terena trenutno sinhronizuju.

www.arrowecs.rs

(Objavljeno u časopisu PC#211)

Facebook komentari:
Računari i Galaksija
Tagovi: , , ,