Za standarde u procesu digitalizacije kulture
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i Univerzitetskom bibliotekom “Svetozar Marković”, organizuje 7. i 8. aprila u Beogradu i Novom Sadu međunarodnu naučnu konferenciju “Digitalne biblioteke i digitalni arhivi”, koja će pokrenuti ključne teme na putu ka formiranju Digitalne biblioteke Srbije kao konačnom cilju, a to su pre svega standardizacija i koordinacija procesa digitalizacije kulturne baštine.
Teorijska i empirijska saznanja u ovoj oblasti treba da tokom konferencije i naročito na okruglom stolu, uz saradnju sa stručnjacima iz vodećih akademskih, naučnih i upravnih institucija našeg društva, dovedu do definisanja standarda i strategije digitalizacije u Srbiji i dosezanja najvažnijeg cilja, Digitalne biblioteke Srbije – rekla je, najavljujući skup koji će okupiti više od 50 govornika u dva univerzitetska centra, prof. dr Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta na konferenciji za novinare. Neophodno je da usvojimo odgovarajuće standarde za digitalizaciju, jer je tek uz poštovanje standarda, polako i uz zajednički rad moguće formirati zajednički Digitalnu biblioteku Srbije. Ovoj izuzetno značajnoj temi posvećen je okrugli sto koji se održava prvog dana konferencije, dodala je ona.
Prof Vraneš ocenila je da je cilj digitalizacije baštine sasvim dostižan i zbog jasnog opredeljenja Ministarstva trgovine i telekomunikacija, Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da ga ostvari podrškom programima, akcijama i projektima koji ka njemu vode, a konferencija koja je pred nama zaokupila je njihovu pažnju i ubedljivo zadobila njihovo poverenje, te se nadamo i budućoj uspešnoj saradnji.
Ističući da digitalna forma dokumenta, pedantan bibliografski podatak za njega vezan i organizovane i razvijene normativne datoteke, obezbeđuju čuvanje i promociju dokumenatrnoistorijske, kulturne i naučne baštine, doprinose razvoju demokratičnosti znanja i učvršćuju oslonac učenju na daljinu, prof. Vraneš je podsetila da je Filološki fakultet već započeo sopstvenim sredstvima proces formiranja digitalne biblioteke svojih izdanja i digitalne arhive rukopisa Ive Andrića.
Osim standardizacije digitalizacije, potrebno je uspostaviti telo koje će koordinirati ceo proces – što su istakli i upravnik Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” (UBSM) prof. dr Aleksandar Jerkov i upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu Mirjana Brković, ukazujući na potrebu izbegavanja preklapanja, odnosno dupliranja posla u procesu digitalizacije.
I Nebojša Vasiljević iz Sektora za elektronske komunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj pri Ministarstvu trgovine i telekomunikacija istakao je važnost digitalizacije kulturne baštine i njenog očuvanja u okviru razvoja informacionog društva.
Prema njegovim rečima, digitalizacija kulturne baštine neophodna je ne samo zbog toga što se time omogućava njena vidljivost na internetu, već i zbog adekvatnog korišćenja naših kapaciteta u oblasti kulture i nauke koji mogu da pruže kvalitetan sadržaj koji nije vezan samo za tradicionalne forme, već i za digitalni svet.
