Život u kosmosu: Čovek i teraformiranje Marsa
Mars bi jednog dana mogao da “pozeleni”, a za sada je to moguće jedino u virtuelnom delu sveta koji kreiraju igre poput Surviving Mars. I u realnom vremenu se ide u tom smeru, najpre zahvaljujući roverima koji već proizvode kiseonik na ovoj planeti.
Da bi razumeli video igre u kojima čovečanstvo kreće ka Crvenoj planeti, te rovere koji prave kiseonik, zainteresovani bi trebalo da znaju šta je to „teraformiranje“, a ukoliko ne znaju tu su tutorijali da im objasne da se radi o hipotetičkom procesu prilagođavanja drugih nebeskih tela za ljudski život, koji podrazumeva četiri elementa: formiranje atmosfere, podobnu temperaturu, vodu i vegetaciju. Iako različite igre maštaju o scenarijima po kojima bi Mars u budućnosti mogao da postane zgodan za život, verovatno će proći mnogo vremena dok to ne postane mogućnost, ako ikada i postane.
Postoje i oni koji već projektuju marsovske gradove, poput grupe dizajnera iz studija ABIBOO. Oni su se udružili sa timom naučnika, a kako bi zajedno razvili planove za grad koji bi jednog dana mogao da pronađe svoje mesto na Crvenoj planeti. Koncept je dobio ime Nüwa, i predstavlja još jedan korak ka životu na nekoj drugoj planeti. Radi se o planovima za samoodrživo naselje, a život bi se odvijao u velikim građevinama koje bi se gradile u sklopu jednog marsovskog uzvišenja, što znači da bi ih obronci dodatno ojačali. Zgrade bi bile povezane super-brzim liftovima, a zaravnjene na najvišem delu uzvišenja bi služilo za proizvodnju hrane i energije. Prema planovima, novo naselje bi moglo da posluži za život 250 hiljada građana, što je više nego dovoljno za početak na nekoj drugoj planeti.
Među najznačajnije vesti koje su u vezi sa ovom temom je ona iz aprila 2021, kada je moglo da se pročita da je jedan instrument koji je na Mars stigao s roverom agencije NASA, uspeo da iz ugljen-dioksida koji je uzeo iz atmosfere ove planete napravi kiseonik. U pitanju je MOXIE – Mars Oxygen ISRU Experiment. Radi se o roveru Perseverance koji je sa sobom poneo mnoge instrumente, a jedan od zanimljivijih je upravo MOXIE, koji je dizajniran da proizvodi kiseonik iz marsovske atmosfere koja sadrži 95% ugljen-dioksida. Slična oprema daleko većih razmera bi u budućnosti trebalo da pomogne u teraformiranju Crvene planete, a ovaj momenat bi mogao da označi početak ozbiljnih testiranja.
