Značaj digitalne pismenosti za razvoj e‑Uprave
Razvoj elektronske uprave predstavlja jedan od važnih prioriteta u procesu evropskih integracija. E‑uprava obezbeđuje veću transparentnost, efikasnost i ažurnost državnih organa, ali i doprinosi planiranju i racionalizaciji javnog sektora. Za uspešan razvoj e‑Uprave treba povećati nivo digitalne pismenosti kako zaposlenih u državnim organima, tako i svih građana
UPAN, European Public Administration Network, je 17. juna 2009. godine u Pragu usvojio ECDL standard kao jedinstveno merilo digitalne pismenosti administrativnog osoblja. EUPAN mrežu čine države članice EU, kao i zemlje posmatrači preko odgovornih predstavnika za državnu administraciju.
ECDL u EU
U zemljama EU Administrative Capacity Development Operational Programme for 2007‑2013. definisan je prioritet razvoja znanja i veština državnih službenika na svim nivoima, sa akcentom na znanja u oblasti korišćenja IKT. U skladu sa tim većina zemalja u okruženju – Italija, Grčka, Mađarska, Rumunija – kao i ostale članice EU imaju ECDL obavezu za zaposlene u upravi. Na fakultetima se ECDL priznaje kao ispit iz informatike.
Usvajanjem ECDL standarda se prevazilaze značajni nedostaci u oblasti IKT veština državnih službenika i definišu se potrebna znanja i veštine za svako radno mesto. Analiza veština državnih službenika u Rumuniji pre usvajanja ECDL standarda je ukazala da su postojali:
značajni gubitci zbog neefikasnog korišćenja računara i IT aplikacija. Zatim, nizak nivo efikasnosti i produktivnosti, visoki troškovi u vezi preterane upotrebe telefonskih usluga, nizak kvalitet i sporo pružanje usluga građanima, kao i nizak stepen motivacije kod službenika… Uvođenje ECDL standarda u obrazovanje je, u velikoj meri, popravilo sve navedene nedostatke.
ECDL u državnoj upravi zemalja u regionu
Zemlje u regionu su prepoznale dobru praksu i preporuke čitave Evropske unije i, paralelno sa razvojem elektronske uprave i reformama državne uprave, usvojile ECDL kao standard za podizanje nivoa digitalne pismenosti zaposlenih u državnim organima. Za obuku i sertifikaciju zaposlenih po ECDL standardu korišćena su sredstva iz inostranih donacija ili iz sopstvenog budžeta.
U cilju povećanja digitalne pismenosti u državnoj službu BiH je kroz projekat „Obuka državnih službenika za primenu IT i rad na računaru“ obezbedila informatičku obuku za 1.600 državnih službenika na nivou svih institucija BiH, Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko distrikta. Krajnji cilj projekta je obezbeđivanje kvalitetnog servisa građanima, klijentima iz privrednog sektora i drugim korisnicima upravnih usluga. Sredstva za ovaj projekat su obezbeđena iz Fonda za reformu državne uprave.
Kako bi poboljašali funkcionisanje pravosuđa, Ministarstvo pravde u Hrvatskoj je realizovalo projekat ECDL u sudstvu. U okviru projekta definisan je akcioni plana za unapređenje kroz razvoj strategije upravljanja obukom, kao i razvoj obrazovnih modula za sudije i ostale zaposlene u sudstvu. U cilju realizacije ove preporuke utvrđena je neophodnost podizanja nivoa IKT veština administrativnog osoblja. U skladu sa „Strategijom razvoja e‑Uprave 2009‑2012“ edukacija je vršena po ECDL standardu. Takođe, ECDL obuka i sertifikacija administrativnog osoblja je obezbedila smanjenje broja zaostalih predmeta u Višem prekršajnom sudu za 19% u 2009. godini, a naredne godine smanjenje je bilo na nivou od čak 37%! Ovaj projekat je finansiran iz programa CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation ‑ EU)
U Crnoj Gori standardizacija informatičkih znanja i veština na nacionalnom nivou će se izvršiti kroz projekat „Uvođenje ECDL standarda u obrazovni sistem“. U ostvarenju ovog cilja kao etalon informatičke pismenosti je prihvaćen evropski ECDL standard. Tokom projekta će biti obučeno i sertifikovano 3.500 kandidata od čega su 30% zaposleni u državnoj upravi i 70% nastavno osoblje.
Projekat je u skladu sa nacionalnim strategijama: Strategijom razvoja informacionog društva i Strategijom uvođenja ECDL standarda. Sredstva za obuku i sertifikaciju su za ove potrebe obezbeđena iz IPA fonda i nacionalnog budžeta.
Standardizacija digitalne pismenosti u Srbiji
ECDL standard je prisutan i u domaćim institucijama koje u velikoj meri ulažu u usklađivanje sa evropskim standardima i edukaciju zaposlenih sa ciljem povećanja efikasnosti i produktivnosti. U skladu sa Strategijom e‑Uprave pokrajinskih organa, sistematizacijom radnih mesta na svim nivoima koja podrazumevaju korišćenje računara definisan je uslov informatička pismenost i posedovanje odgovarajućeg ECDL sertifikata. U roku od dve godine svi zaposleni su prošli ovu sertifikaciju.
U Ministarstvu odbrane je posedovanje odgovarajućeg ECDL sertifikata takođe predviđeno sistematizacijom radnih mesta. ECDL standard kao etalon digitalne pismenosti je usvojen još 2006. godine.
Ministarstvo finansija – Poreska uprava je takođe započelo edukaciju i sertifikaciju zaposlenih po ECDL standardu 2011. godine.
I pored činjenice da nacionalna Strategija za razvoj elekronske uprave prepoznaje značaj i ulogu povećanja digitalne pismenosti, Srbija je jedina zemlja u regionu koja jos uvek nije koristila značajnu pomoć evropskih bespovratnih sredstava za ove namene. Stručna javnost na mnogobrojnim diskusijama je u više navrata ukazivala resornim ministarstvima da je u skladu sa evropskim standardima i dobrom praksom iz EU i zemalja u regionu neprimereno dalje ulaganje u kreiranje domaćih standarda u ovoj oblasti i da permanentno treba primenjivati ECDL standard na nacionalnom nivou, kao jedinstveno evropsko merilo digitalne pismenosti.
Bojana Minić
(Objavljeno u časopisu PC#198)
