Свако смањење пиратерије за 1% доноси око 1.200 нових радних места
Данас је у Београду почела дводневна конференција на тему заштите софтвера правима интелектуалне својине, у оквиру регионалног програма заштите права индустријске и интелектуалне својине, за регион западног Балкана. Конференцију организује Завод за интелектуалну својину, у сарадњи са Европским заводом за патенте.
Главна тема скупа је патентна заштита проналазака у чије настајање је укључен рачунар, рачунарска мрежа или друго средство програмирања. У питању су проналасци чији се бар један елемент реализује делом или у целости помоћу рачунарског програма. То конкретно могу бити различити инфо пултови са рачунарским програмима, затим медицински и телекомуникациони, као и други уређаји који функционишу уз помоћ рачунарских програма. У оквиру програма скупа ће бити разматрано питање правне заштите Оpen Source методе.
Подједнака пажња ће бити посвећена спровођењу права интелектуалне својине у области софтвера као и различитим методама правне заштите компјутерских софтвера.
Дводневни скуп је намењен произвођачима софтвера, органима за спровођење права и заштите у овој области, пре свега, тржишној инспекцији и полицији, као и заинтересованој пословној и медијској јавности.
Циљ конференције је, пре свега, подизање свести о значају заштите софтвера за општу добробит друштвене заједнице, самих произвођача као и крајњих корисника, а све то у циљу унапређења и развоја привреде и подстицања иновационих активности у овој области.
Програмом конференције је обухваћена и едукација о спровођењу права интелектуалне својине. Посебан нагласак биће дат на специфичне проблеме и отворена питања која област спровођења права носи са собом, а све у циљу пружања подршке развоју софтверске индустрије и борби против пиратерије у Србији.
„Према извештају Групе 301 Одбора америчке привредне коморе за заштиту права интелектуалне својине наша земља више није у фокусу „посматрања“, што значи да се пиратерија у последњих неколико година знатно смањила. Србија је у златној средини са стопом од 70% и тенденцијом смањења и приближавања стопама у земљама Европске Уније.“, изјавио је Микаило Тијанић, шеф Одсека за сузбијање криминала у области интелектуалне својине МУП-а Србије. Интересантан податак је да свако смањење пиратерије за 1% доноси око 1.200 нових радних места!
Председавајући овог скупа, који окупља престижне стручњаке из области заштите софтвера из целе Европе, др Давид Јелерчић, директор ИПА регионалног програма за земље западног Балкана и Турску испред Европског завода за патенте, овим поводом је изјавио да је овај семинар је био предложен од стране Завода за интелектуалну својину, на основу потреба које постоје на српском тржишту у домену заштите софтвера правима интелектуалне својине. ”Семинар је део регионалног пројекта и као такав се организује на основу специфичних, али и заједничких потреба сваке од земаља чланица. Циљ овог скупа је да се укаже на различите начине заштите софтвера који могу бити примењени у односу на потребе произвођача софтвера. Конференцијом отварамо спектар различитих начина заштите софтвера, кроз патент, на основу ауторског права или као пословну тајну. У исто време отворамо питање интелектуалне својине из софтвера отвореног кода и интернет странице,” рекао је др Јелерчић.
Један од значајних учесника скупа, проф.др. Матиас Лајстнер, шеф катедре за грађанско право, право интелектуалне својине и право конкуренције са Универзитета у Бону, каже да је због веома широког обима sui generis права за заштиту значајних инвестиција у базе података, ово право од изузетне важности у пракси. Могу се заштитити различите базе података, од патентних, преко енцикопедија, трговинских база података па све до генетских, географских и научних база података.
Директорка Завода за интелектуалну својину, Бранка Тотић, нагласила је да у софтверским услугама лежи значајан потенцијал за развој нашег региона и изнела званичне податке о тренду софтверских услуга у Србији, који бележе раст од 15% на годишњем нивоу. Тотићева је додала да је извоз софтвера из Србије у протеклој години, према званичним подацима, достигао 90 милиона америчких долара, мада се сматра да је приход од такозваног услужног програмирања далеко већи, будући да се софтвери често преносе електронским путем.
Извор: ЗИС
