A1: Kada najveći padnu

Nepregledne kolone automobila, blokirani auto-putevi, presečeni lanci isporuke i obustavljena proizvodnja u nekoliko industrija na istočnoj obali SAD zvuči kao radnja nekog naučnofantastičnog filma, ali zapravo se radi o hakerskom napadu na kompaniju Colonial Pipeline, jednog od najvećih distributera nafte i naftnih derivata u ovom delu sveta.

U maju 2021, nakon 57 godina neometanog rada, došao je trenutak da se „zavrnu slavine” na pet dana, što je potpuno paralisalo milione ljudi. Za sve je kriva jedna ukradena šifra koja je kompromitovala čitav sistem i nanela materijalnu štetu koja se meri u milijardama dolara.

U prošlogodišnjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma cyber napadi su označeni kao peta najveća pretnja po državnu i privatnu infrastrukturu, uz procene da će do 2025. godine svetsku ekonomiju koštati neverovatnih 10,5 triliona dolara.

Meta su informacije

Digitalni analitičari upozoravaju da prava opasnost hakerskih napada nije materijalna, već se ogleda u krađi privatnih podataka. Kada je mreža Sony Playstation platforme napadnuta u aprilu 2011, podaci 77 miliona korisnika završili su na Dark Web-u. Slično se desilo i s privatnim informacijama više od 339 miliona gostiju lanca hotela Meriott u napadu koji je zvanično otkriven 2018, ali se pretpostavlja da su informacije kradene godinama. Procenjuje se da su 2014. ukradeni podaci više od pola milijarde ljudi kada je jedan od najvećih svetskih pretraživača Yahoo prijavio napad, mada u ovom slučaju nisu bile ukradene finansijske informacije, nego samo lični podaci. U sva tri slučaja bojazan nije bila da li će neko skidati novac s bankovnih računa korisnika, nego na koji način će zloupotrebiti istorijat njihovih potrošačkih navika. Vekovima je važila maksima da je znanje moć, a u digitalnom dobu „znanje” je zamenila „informacija” zato što na osnovu dovoljno informacija o ponašanju pojedinca, lako može da se izvede veoma precizna predikcija o budućim ponašanjima na tržištu.

Ni države nisu imune na hakerske napade. Energetska mreža Ukrajine je potpuno paralisana na nekoliko sati 2015. godine, a Estonija je u aprilu 2007. bila potpuno „odsečena” od sveta kada je 58 sajtova državnih institucija, banaka i najvećih medija u zemlji bilo paralelno napadnuto. I Srbija je bila na meti hakerskih napada. Prošle godine u aprilu bio je pokušaj upada u informacioni sistem Novog Sada, ali, prema izjavama gradskih čelnika, nije došlo do krađe privatnih podatka građana.

Cloud-om protiv rizika

Postavlja se logično pitanje: Čemu „mali” mogu da se nadaju ako najveće kompanije, pa čak i države, nemaju adekvatan odgovor na ovakvu vrstu pretnje? Usled opšte digitalizacije, moderno poslovanje je potpuno nezamislivo van Interneta i taj trend se neće menjati, pa je samim tim izlaganje cyber riziku jedan od stalnih izazova na tržištu. Navedeni primeri su pokazali da postoje dva najčešća uzroka hakerskih napada – ili se radi o ljudskom faktoru kada neko (ne)nemarno omogući pristup sistemu ili je online infrastruktura bila nedovoljno dobro zaštićena. U oba slučaja je najbolje primeniti cloud rešenje koje će omogućiti stalni nadzor i najbolji prikaz potencijalnih ranjivosti sistema.

Kod nas je nedavno predstavljen offensity, koji su razvili eksperti kompanije A1 Digital, koje se stalno prilagođava i usavršava tako da anticipira i najkompleksniji cyber napad. Offensity automatski otkriva potencijalne slabosti digitalne infrastrukture kojoj se može pristupiti spolja putem Interneta i nudi najbolja rešenja korisnicima kako bi se rizik uklonio. Ovo cloud rešenje će ekskluzivno biti dostupno svim poslovnim korisnicima A1 Srbija, uz mogućnost korišćenja usluge sa ugovornom obavezom ili bez nje.

Izreka da je „bolje sprečiti nego lečiti” jednako važi i u realnom i u digitalnom svetu, ali u ovom drugom slučaju prevencija može biti mnogo lakša ako se blagovremeno pripremimo.

Korisna adresa: a1.rs