AI mimovi smešniji od onih koje smišljaju ljudi

Prema rezultatima nove studije ljudi misle da su mimovi koje pravi AI smešniji od onih koji izmišljaju ljudi. Izgleda da ni humor nije više samo ljudska stvar.

Mimovi su jpg ili gif formati, ponekad i video klipovi, sa propratnim tekstom, a svaki mim je zasnovan na jednom konceptu, koji korisnik može da menja, ali da u tom procesu ne remeti osnovnu strukturu. Cilj im je da prenesu neku poruku, obično ironičnu, koja ima funkciju društvene kritike. Ne poznaju državne granice, a u njihovom rasprostiranju jedini ograničavajući faktor jeste dostupnost interneta, što ukazuje na dinamiku razvoja globalne komunikacije.

Ali odakle nam mimovi? Kao društvena bića koja se stalno sele s jednog na drugi kraj sveta, ljudi puno polažu u komunikaciju sa porodicom i prijateljima. Ako bliski ljudi nisu fizički prisutni često se doživljava bol koja se, po mišljenju mnogih stručnjaka teže podnosi od, na primer, neke fizičke povrede. Budući da komunikacija ojačava veze, društvene mreže su postale važan momenat u evoluciji ljudske rase. U slučajevima kad su diskusije „u četiri oka“ nemoguće, viđeniji pripadnici ljudskog roda osmislili su kreativne načine kako bi se ova prepreka prevazišla. Oni manje kreativni, ili kreativni u drugom smeru, pronašli su isto toliko načina da te pronalaske zloupotrebe, pa je nasilje na internetu postalo svakodnevica mnogih korisnika. Mladi korisnici interneta su odlučili da je vreme da se tome stane na put.

Iako su prvobitno osmišljene da bi olakšale komunikaciju, društvene mreže su u nekom trenutku postale prostor za deljenje fotografija životinja (obično mačaka), važnih i manje važnih vesti, te privatnih mišljenja o svemu i svačemu. Prirodno je da se ljudima dopadaju različite stvari, te da različito misle na iste teme, pa i da se glave usijaju prilikom verbalnih sukoba koje različitost često izaziva. To se u svakodnevnom životu rešava tako što se napusti prostor u kojem boravi sagovornik čija nas retorika ugrožava, a u virtuelnom tako što sagovornika blokiramo, ili jednostavno prestanemo da pratimo njegove postove. Ovo je često mnogo lakše reći nego učiniti. I dok nam realni svet obično nudi ograničen broj neistomišljenika, u virtuelnom se taj broj meri onima koji su se rodili, otvorili nalog na nekoj društvenoj mreži i u nekom trenutku odlučili da bi bilo zabavno da budemo njihove žrtve.

Kao odgovor na porast negativnog sadržaja na internetu, mlađi korisnici su počeli da dele sadržaje koji su više optimistični. Tako je fabrika pozitivnih mimova počela svoj sveti rat protiv mračnih trendova na društvenim mrežama. Jedan od pomenutih negativnih trendova je i onaj koji se dogodio tokom američkih predsedničkih izbora 2016. godine, kada su pripadnici ekstremističkog dela tamne strane interneta, poznatiji kao alt-right, od mimova napravili oružje za promociju govora mržnje, te je Pepe the Frog, mim junak, u nekom trenutku obeležen i kao simbol netolerancije.

Početkom 2018. godine jedno istraživanje finansirano od strane Evropske Unije imalo je za cilj da utvrdi koliko ovakve poruke utiču na publiku, a naročito u vreme izbora. U istraživanju je iskorišćeno 160 miliona mimova koji su u periodu između 2016. i 2017. godine sakupljeni na platformama Twitter, Reddit, 4chan’s Politically Incorrect board (/pol/) i Gab, te je tom prilikom utvrđeno da postoje takozvani „online džepovi mržnje,“ u okviru kojih su rasistički, te drugi mimovi koji promovišu netoleranciju, prilično popularni. Tako su mimovi okarakterisani kao Trojanski konj koji je iskorišćen da se nepopularna i opasna mišljenja učine smešnim i zanimljivim, da bi se tako popularizovala među širom publikom.

Ipak, neki drugi mimovi se koriste za isključivo popularizaciju tolerancije i pozitivnih načina razmišljanja, te tako unose ravnotežu u kulturološki okršaj, budući da eksperti tvrde da su mimovi ogledalo savremenog društva i načina razmišljanja. Tako korisnike motivišu da kritički razmisle o sopstvenim, ali i o modelima ponašanja drugih, te doprinose formiranju novih zajednica. Na kraju svi žele jedno, a to je da pripadaju nekoj grupi, a mimovi su postali simboli modernog doba koji definišu vrednosti neke grupe, pa je na pojedincu da pametno bira grupu, i da inteligentno kreira mimove koji bi na kraju mogli da doprinesu tome da društvo postane bolja i snažnija celina, sastavljena od pojedinaca koji kritikuju i menjaju negativne modele ponašanja.

Nije ništa neobično to što se i AI umešao u mim priču, a istraživanje koje je predstavljeno na 2025 International Conference on Intelligent User Interfaces otkriva po čemu se AI humor razlikuje od ljudskog, ili pak ne razlikuje. Mnoge je iznenadilo što je mašinski humor prepoznat kao bolji. AI je položio takozvani „mim Turingov test“, što znači da ispitanici nisu uspeli da naprave razliku između mimova koje je napravio AI i onih koje su smislili ljudi.

Ističe se da je ipak prerano da AI dobije nagradu za duhovitost, najviše zbog toga što su sadržaji koje kreiraju ljudi još uvek dublji. AI mimovi su ipak dobijali više ocene u okviru pomenutog istraživanja, što možda ukazuje na to da će AI uskoro praviti sve, a da će ljudi ocenjivati šta je tu dobro, a šta ne. A možda i neće, bar kada je duhovitost u pitanju – ovo su ipak rezultati tek jednog istraživanja, a humor je nešto što se ne uči.