Aleksandar Hadžić (Ubrzo Potom) o muzici i računarima

Prva verzija benda nastala je rane 2011. gde su jedini današnji članovi benda bili bubnjar Milan Cicvarić i gitarista Aleksandar Hadžić. Autorskim radom grupa se bavi od oktobra 2012. što se uzima za datum osnivanja benda. Usled različitih ideja i stavova kao i nesrećnih okolnosti trenutna postava benda se ustalila tek početkom 2013. S jednom postavom snimljen je demo EP, a u sadašnjoj postavi bend ima jedan EP pod imenom ”Mravinjak”.

Ubrzo Potom gaje moderan autentičan zvuk, i inspiraciju pronalaze najviše u alternativnom rokenrolu, ali se žanrovski ne ograničavaju, te se njihov zvuk može okarakterisati kao Fusion Alternative Rock. Bend broji puno nastupa, što klupskih, što festivalskih. U početku su svirali samo u Užicu i okolini. Krajem 2013. bend kreće aktivno da svira po Beogradu i celoj Srbiji klupske svirke, ali i festivale. Svirali su na Demo Masters-u u beogradskom Domu Omladine, finale Farba festivala u Bigz-u, finale Belgrade Demofest Live-a u Kst-u, na nikšićkom Lake Fest-u deleći binu sa Gibonni- jem, Velikim Prezirom i Kultur Shock- om, kao i na velikom Next Fest-u u rodnom gradu Užicu gde su binu delili sa bendovima Zemlja Gruva i Svi na Pod. 17. marta 2015. objavili su singl ispraćen promotivnim video materijalom kojim najavljuju prvi album. Trenutno sviraju u sledećoj postavi: Milan Cicvarić – bubnjevi, Nikola Kojadinović – bas, Aleksandar Hadžić – gitara, back vokali i Matija Simeunović – vokal i saksofon.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Mislim da kompjuter nema mnogo veze sa samom pojavom i ekspanzijom loših muzičara, on je svakako pomogao i samim tim “njihovu” muziku dodatno minimalizovao, jer  kompjuter je samo sredstvo tako da po mom mišljenju nije veliki “krivac”.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne,  kompjuter je doneo nove mogućnosti i to je svako iskoristio na svoj način, mislim da su  i “nenabeđeni” muzicari koji ne zastupaju šund iskoristili kompjuter na jako dobar način i time unapredili svoju muziku.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Mogu da čujem razliku, ali sam dete kompjutera i digitalne produkcije. Pošto je to jedina produkcija sa kojom sam se sreo, nemam ništa protiv iste, ali loše imitacije gitarskih efekata i procesore prezirem. Ne znam koliko moji slušaoci mogu da primete, jer uglavnom i nemaju mnogo šta da primete, ja većinu stvari radim što sirovije i prirodnije, pa se to posle malo da srediti na kompjuteru, ali bez preterivanja.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalan zapis muzike je praktičniji i brži i sa tim nemam nikakvih problema, međutim jasno je da ne može da se poredi sa pločom. Ipak, ja nisam dete ploča i one odavno nisu sredstvo nošenja zvuka. Mislim da boljitak u umetnosti ne može suštinski da zavisi od uređaja kojim tu umetnost beležite.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter  

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Dobar muzičar je uvek potreban i lako ce naći svoje mesto. Pojava takvih programa
je zapravo samo dodatno umanjila kvalitet vec loše muzike. Možda vam to zvuči smešno, ali ljudi koji imaju sluha i kojima je stalo da njihova muzika ne ide ispod nekih standarda će se potruditi da kucanje bubnjeva i loše imitiranje instrumenata na kompjuteru izbegnu. Zavisi šta podrazumevate pod studjiskim muzičarem, ozbiljni studiji imaju ozbiljne neretko  školovane studijske muzičare.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Zavisi šta želite, moguće je napraviti dosta dobar snimak, ali to nije to.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Nisam veliki ljubitelj iste. Ima tu bezveznih stvari, a ima i ozbiljno dobrih stvari. Recimo Jean Michael Jarr. Preporučujem čitaocima da (ako već nisu) poslušaju pesmu od Daft Punk-a – Giorgio ► Moroder. To je sagledavanje elektronske muzike iz jednog potpuno drugog ugla. Inače, naš basista se takođe bavi elektronikom i meni je to što on radi odlično, iako u suštini nisam ljubitelj “takve” muzike.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Zavisi koliko je imitacija dobra. Realno, često ne može. Ipak bendovi koje ja slušam nemaju kucani bubanj (posto je to  instrument koji se najcesce “kuca”) i to je ono čega se ja najblaže rečeno grozim. Kucani bubanj je super stvar  za igranje kod kuće ili za solidan demo  snimak, ali kad neko hoće da mi to podvali kao pravo sviranje zaista se iznerviram.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Dao joj je novu dimenziju. Mislim da je iz ovog ugla prerano da sudim o posledicama uticaja Interneta na muziku. Neće, ali u svetu se dosta poradilo na tome da se ugled autorskih prava povrati.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da nije, mada ljudi koji slušaju nas na jutjubu uglavnom i dolaze na svirke, što je za sada sasvim ok .

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Nisam kompetentan da odgovorim na to pitanje.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Naravno da ne, ali to nije uvek suština pravljenja “Eventa” na fejsu.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Aktivni smo, imali smo sjajan nastup na Park Festu, a očekuju nas svirke po Srbiji koje trenutno dogovaramo. To je ono najsažetije od trenutnih planova za sad.

Predrag Jovanović

Računajte na računare