Aleksandar Pejičić – Čudovište sjajno (Vrane Kamene) o muzici i računarima

Naziv Benda: VRANE KAMENE Država/grad: Srbija-Beograd Žanr: Garažni Rock Datum osnivanja: 31.Oktobar 2012. Članovi benda: Aleksandar Pejičić (Vokal – Frontmen), Miloš Denić (Solo gitara), Marijana Jelić (Ritam gitara), Nebojša Banaj (Bas gitara) i Aleksandar Todosijević (Bubanj).

Vrane Kamene su se sjatile jedne Oktobarske večeri, tačnije 31 Oktobra  u Beogradu. Trenutno su jedan od tri najbolja mlada benda u Srbiji budući da su trećeplasirani na skoro završenom prvom takmičenju demo bendova “BUNT ROK MASTERS” u organizaciji RTS-a i Radio Beograda 202. Po preporuci izdanja Rolling Stone-a za region predstavljaju bend itekako vredan pažnje. Za sebe kažu: “Trudimo se da na što jednostavniji način „ispričamo“ svoju priču ljudima. Negujemo onaj stari sjajni garažni Alt. Rok zvuk. Nije važno ko smo i šta smo već je važna poruka koju donosimo. Dok stvaramo svoju muziku ni u jednom jedinom trenutku ne težimo tek “pukoj publici” već zapravo jedino pažljivim slušaocima”. Učestvovali su do sada revijalno na: Šumadija festu, Arsenal festu, Zaječarskoj gitarijadi, Vidovdanskoj gitarijadi, Prnjavorstocku, Whiskey festu, Velikom Finalu Demo mastersa radjia 202, RIBA Festu (Hr), Rastok Festu (BIH), kao i na mnogim drugim manifestacijama isključivo ROCK karaktera. Nastupali su u većini dobro poznatih beogradskih rock klubova, a od skora otpočela su i gostovanja po unutrašnjosti i regionu. Početkom maja objavili su i ograničen promo tiraž svog debi albuma pod nazivom “Svih ovih godina” da bi se što veći broj ljudi mogao upoznati sa njihovim radom. MOTO BENDA: “Slušaj dobro – Slušaj jako”!

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Apsolutno jeste. Pojavom kompjutera data je izvesna vrsta kalauza kojim su kvazi umetnici i samozvani muzičari mogli na lak i za njih nadasve potpuno bezopasan način početi sa provaljivanjem u sluh i um publike kojekakvim plagijatima i očajnim tonovima. Zapravo mnogima je to bila prečica i neka vrsta besplatne karte da uplivaju u muzičke tokove budući odavno već bezidejni i nesposobni za ikakvu kreaciju proisteklu iz ličnog stvaralaštva. Takvi su sada naprosto mogli jednostavno uzeti sempl iz neke pesme i na konto istog poput modernih frankenštajna stvarati nekakva svoja čudovišta bez ikakve griže savesti, a najgore je što to još uvek savršeno svesno i vrlo rado i čine.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Konkretno što se naše zemlje tiče, verujem da  tvorac kompjutera nije ni slutio da će njegovo čedo postati zapravo napunjen pištolj gurnut u ruke kojekakvih spodoba  sa kojim su mogli sa lakoćom izvršiti ne samo samoubistvo već i svojevrsni kulturološki i muzički genocid nad sluhom i svešću sopstvene nacije.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno ili bar verujem da u odnosu na dobar broj ljudi mogu to primetiti. Daleko od toga da krivim mlađe konzumente muzike zbog toga, jer iskreno nisu ni imali prilike osetiti zvuk ili da se izrazim – dušu, koju sadrže zapisi na vinilu. Oni jednostavno u ovoj eri digitalog i shodno tome drugačijih nosača zvuka naprosto su uskraćeni za puno toga i nisu imali šanse da oslušnu pravu stvar. Mogu da ih krivim samo zbog manjka znatiželje da pronađu nekog ko im može približiti tonove da muziku oslušnu na onaj stari i za mene još uvek najbolji način.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Ako ću iskreno ima ih zaista mnogo, počevši od samog kvaliteta snimka i digitalni zapis svakako jeste doneo boljitak, ali mislim da analogno ipak najbolje očuva energiju utkanu u delo koje stvaraš, na kraju krajeva sve je stvar ukusa. Nikako ne bi trebalo smetnuti s uma da je muzika nešto što prožima čovečanstvo i njegov neraskidivi deo, te samim tim je i neumitno osuđena da zajedno sa njim i evoluira.Najbolje je ne preterivati u prvom i kombinovati ga sa drugim, tako ćete dobiti savršen spoj.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Mislim da se pojavom određenih programa jeste izmenila čitava priča pri stvaranju muzike i svakako je u mnogome olakšano ljudima iz muzičke industrije kao i samim muzičarima, da mogu stvarati i raditi brže nego pre. S druge strane imamo i situaciju da je to postala i ulaznica svakome da se bavi muzikom ali velika istina je ta da to što možeš do beskonačnosti nasnimavati ili ponavljati određene deonice svakako od tebe neće načiniti talentovanijeg ili manje talentovanog muzičara no što to po prirodi već jesi. Naprosto se rodiš s time ili ne. To se ne uči, ne stiče, takav se rađaš i to je to. Na kraju krajeva na bini i uživo svakako ne možeš ići na copy-paste, repeat ili delete. Iz  tebe će  naprosto izaći sve ono što jesi ili jednostavno nisi, ma šta ti mislio i ma čemu god se nadao, a ljudi će to svakako primetiti.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Kvalitet kućnog snimka danas prvenstveno ovisi o količini novca koju možeš izdvojiti za opremu, računar, zvučnu kartu i da ne nabrajam sad šta sve ne ali pitanje kvaliteta same pesme, znanja, iskustva i konkretno talenta osobe koja stvara, je nešto već sasvim drugo i dobra kućna oprema vam to svakako ne može nadomestiti, a upravo to nas opet vraća na moj minuli odgovor. Mislim da je rad kod kuće sasvim ok ako želite klasičan demo snimak ili da naprosto zabeležite ideju, a ako želite kompletan produkt svakako se treba obratiti profesionalcima, uostalom studio nije to što jeste i da nije bilo potrebe ne bi ga ni bilo i pojedini ljudi ne bi pohađali izvesne škole i davali decenije svog života pokušavajući da što bolje shvate principe snimanja i tajne zanata. Mislim da su veliki igrači u vrhu svetske muzičke scene odavno već postavili pravila i standarde i treba imati na umu da to svakako nije tako kako jeste bez dobrih razloga.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Za mene sve je muzika pa tako i elektronska ali sasvim druga stvar je pitanje lične percepcije kao i ukusa, da li mi se nešto sviđa ili ne. Ako osoba koristi semplove, a ne pravi instrument, mislim da je samo ona na ogromnom gubitku jer nikad neće spoznati lepotu niti princip po kom određeni instrument funckioniše. Na prvom mestu ostaje uskraćena za divne stvari, a o iskustvu da i ne govorim.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

U nekim muzičkim žanrovima akcenat i jeste bačen na kompjuter ali na umu treba uvek imati da je i taj sempl prvenstveno odsvirao neko na nekom instrumentu. Kompjuter nikad ne može zemeniti samog muzičara. Ne volim deliti slušaoce na one sa sluhom i one bez sluha, za mene je publika svetinja jer mi i jesmo to što smo i  tu smo gde  jesmo upravo zbog njih. Većina slušalaca usled velikog napredka tehnologije teško da može primetiti razliku, ali ne treba njih kriviti što nemaju to iskustvo i uho da osete i prepoznaju sempl ili pravu stvar jer u protivnom bi i sami bili muzičari ili najblaže rečeno “neobični” slušaoci.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Mislim da autorska prava više nikad neće biti ono što su nekad bila i internet je koliko doprineo širenju muzike ujedno i užasno uskratio ljudima sijaset divnih stvari vezanih za istu. Muzika nije samo tek puko slušanje i gledanje koncerta dok si zavaljen u udobnu fotelju. Ljudi su nekad uprkos tome što imaju ploču itekako znali da prevale stotine kilometara da bi uživo čuli izvođača, ne samo zbog same muzike već i zbog svojevrsnog doživljaja  putovanja na kome će proživeti  masu stvari koje će zauvek ostati urezane u njihovo sećanje. Danas toga nema već si samo još jedan puki konzument u masi istih nalik tebi, koji gleda isti koncert ali percepija i lično iskustvo ti ostaju uskraćeni, a da i ne slutiš koliko.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

To je samo sredstvo da se informišeš i otkriješ neke nove bendove i muziku koju nisi imao prilike čuti pre i poenta je da kad to učiniš treba da se pokreneš i odeš ako si u mogućnosti na koncert ili se makar podsetiš da rock and roll nije samo sedenje pred kompjuterom i gledanje spotova. Naravno da ne želim prenebregnuti činjenicu da s obzirom na nove koncepte koji su danas postavljeni u muzici, youtube publika i  broj pregleda videa svakako ima svoju težinu i vrednuje se danas i to je činjenica koju ne možemo ignorisati, već je jednostavno prihvatiti ali to treba učiniti na pravi način. Uvek imajte na umu da broj pregleda ali i lajkova nužno ne mora značiti i kvalitet samog videa i pesme. Što se mene tiče Youtube  nije ni približno onome što je sam odlazak na koncert.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Napominjem da živimo u eri moderne tehnologije i interneta, a TV je odavno već preuzeo primat nad radijom te samim time reklamna kampanja danas izgleda nezamislivo bez korišćenja gore pomenutih media, ali ja čvrsto verujem da su plakati i štampani mediji itekako bitni i još uvek aktuelni i nikako ih ne treba podcenjivati. Što se Vrana Kamenih tiče nama su od velike važnosti i tako će i ostati.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Mislim da je i više nego jasno da broj lajkova i klikova u eventu na going, daleko od realne slike po pitanju većine koncerata i prisustva publike. Mnogi ljudi mahom to čine čisto iz pijateta spram ljudi iz benda, a to je katastrofalno loše i po bend i po publiku i po našu autorsku rock scenu. Upravo zbog takve inertnosti pojedinaca scena nam je doterala tu gde i jeste. Ne treba biti tek puki posmatrač i davati lažnu sliku podrške bendu,a posle postovati po stranicama kako nešto nije u redu sa našom scenom jer to se naziva licemerjem. Nije sramota deklarisati sebe klikom da ste sprečeni ili da nećete doći jer čak i to je bolje nego lagati i bend, a i same sebe. Pre sledećeg eventa imajte na umu da masa tih momaka i devojaka jako naporno radi da bi ste vi imali šta čuti i dati im svoju podršku. Morate shvatiti da smo svi mi zajedno u ovome i  da bez vaše podrške i  dolaska na svirku ništa od ovoga i nema smisla, a kada se i sutra opet probudite u nekom grandioznom ružičastom svetu svakako nemate prava pitati se zašto vam se to dešava, jer ste upravo svojom inertnošću direktno doprineli tome.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Vrane kamene su i više nego aktivne, upravo smo zavrsili rad na našem debi albumu pod nazivom “Svih ovih godina“, svirke su učestale i uvek smo otvoreni za saradnju. Konstantno smo u mišlju, pokretu,potrazi i naravno enormnoj potrebi da kroz svirke izrazimo i podelimo sebe i svoje priče sa publikom. Muzika je za mene putovanje bez kraja na koje želim što više duša povesti. Ove godine Vrane će graktati, to je obećanje koje svakako možemo i hoćemo ispuniti. Mi smo tu i donosimo duh slobode, prigrlite je i ona vas neće izneveriti. Slušajte dobro – Slušajte jako!

Promo postavka albuma nalazi se na: https://www.youtube.com/watch?v=lL7V-V4vjXc

Foto: DW i Milica Vitas

Predrag Jovanović

Računajte na računare