Bartek Regucki (Kontrkultura) o muzici i računarima
Bend Kontrkultura osnovan je 2004. godine u Krakovu i od tada je imao mnogo nastupa kako po okolnim mestima, tako i po celoj Poljskoj. Nakon izdavanja nekoliko nezvaničnih albuma, grupa formira sopstveni zvuk i stil. 2012. godine Lynx Music izdaje njihov prvi LP pod nazivom „Poza Dobrem i Zlem“ (Izvan dobra i zla). Muzika Kontrkulture se može opisati kao punk rock/metal sa psihodeličnim prizvucima. Početkom 2016. godine snimaju novi album pod nazivom „Paranoje“ koji će promovisati na predstojećim koncertima. Članovi benda su: Bartek “Zwierzu” Regucki (vocal, gitara), Jasiek (gitara), Jarek (bas gitara) i Harley (bubnjevi).
I – Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Mislim da korišćenje kompjutera zarad stvaranja dobre muzike nije loša stvar. Ako muzika ima vrednost, nije bitno da li je snimljena pomoću matrica ili pravog instrumenta. Ja volim da slušam ambijentalnu muziku snimljenu pomoću matrica i pedova. Prilikom snimanja naše muzike, lično su mi draži pravi instrumenti, ali programi za matrice su često korisni za snimanje kućnih demo snimaka.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Računari, a pogotovo internet sada su omogućili neograničen pristup muzici, kao i saznanjima o pravljenju muzike. Na Youtibe se mogu naći lekcije o osnovama sviranja nekog instrumenta, kao i o korišćenju programa za snimanje. Mislim da je to sa jedne strane dobro, jer će mnogo talentovanih mladih ljudi brzo unaprediti svoje umeće, a to će im pomoći u stvaranju sopstvene muzike. Sa druge strane, ogromna količina muzike na internetu čini da ne primetimo mnogo dobrih i interesantnih bendova i muzičara.
II – Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Odrastao sam slušajući kasete, a zatim CD-ove. Tada je to bio ritual. Često su se kasete i CD-ovi delili između ljudi. Slušanje kaseta i CD-ova među prijateljima, gledanje omota i čitanje tekstova pesama je bilo veoma jedinstveno iskustvo. Sad moram priznati da slušam CD samo dok vozim. Kući slušam muziku u MP3 formatu. Vremena se menjaju i sa nekim promenama se neće prestati. Međutim, može se videti povratak vinila i kaseta u nekim žanrovima muzike, pa će možda neki mladi ljudi imati priliku da iskuse ono što sam ja nekad. Sigurno je bilo više povezanosti sa muzikom pre doba interneta.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Digitalno snimanje i pristup programima svakako pomažu tehničkom aspektu snimanja, jer ne moraš biti ekspert da bi snimio muziku kod kuće.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Mislim da se pogotovo u pop muzici može primetiti zlo koje je doneo tehlonoški progres. Mnogo “umetnika” samo treba da pokaže sise i dupe, a stvaranje muzike i produkcija su na strani specijalista i menadžera izdavačke kuće. I tako slušalac dobije samo proizvod bez duše, a umetničko delo “umetnika” je stvoreno samo od strane izdavača.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Mislim da ako imaš bar osnovno znanje o radu sa programima za uređivanje zvuka, možeš napraviti pristojan demo kod kuće. Ovo kažem iz perspektive muzičara koji svira u rok bendu. Da bi se napravio dobar miks i master, moraju se koristiti profesionalna studijska oprema i znanje specijalista.
IV – Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Mislim da je muzika, bez obzira na žanr, vrsta izraza onoga što osoba proživljava u određenom trenutku. Ako je muzika interesantna, nije bitno da li će biti snimljena pomoću matrica ili celog benda. Iz moje perspektive, naravno da je mnogo zabavnije svirati u bendu i uvežbavati pesme na probama, ali ne mislim da je to jedini pravi način za svakog umetnika.
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Mislim da je danas mnogo teže razlikovati zvuk matrice od pravog instrumenta. Ja skoro uvek čujem razliku, ali tehnika napreduje i siguran sam da će biti skoro nemoguće čuti razliku između matrice i pravog instrumena u bliskoj budućnosti.
V – Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Pristup muzici na internetu je postalo nešto normalno i mi to ne možemo sprečiti. Pitanje je da li je slušalac svestan da je MP3 fajl koji on sluša rezultat mnogo sati rada benda. Nezavisni bendovi ulažu mnogo energije u stvaranje muzike i izdavanje svojih albuma, tako da im treba podrška slušalaca.
Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Nema poređenja između slušanja pesme na Youtube i odlaska na koncert. Koncert je ne samo muzičko iskustvo, već i razmena emocija između izvođača i publike.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Mislim da se danas koncert može dobro promovisati samo pomoću internet portala. Štampanje postera postaje manje neophodno. Naravno, bar iz perspektive muzičara, lepo je videti plakat sa imenom svog benda na ulici. Plakati mogu imati umetničku vrednost pa će još uvek biti važan deo u promociji koncerata i promociji umetnika koji su napravili plakat.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na “Going” rekla da će prisustvivati koncertu?
Nema takve garancije, jer kliktanje nije obavezivanje. Sa druge strane, kad neko klikne “Going”, to utiče na reklamu tog događaja među prijateljima.
VII – Borba za RnR
Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Trenutno se spremamo da izdamo naš novi album “Paranoje”, a samim tim vršimo pripreme i za promotivne koncerte.
Kako trenutno izgleda rokenrol scena u Poljskoj?
Rok scena u Poljskoj je dobra. Ovde govorim o underground pank rok sceni, sa kojom smo mi povezani. Ima mnogo ljudi uključenh u organizaciju koncerata, nezavisnih izdavača i mnogo bendova. Atmosfera na koncertima je uglavnom jako dobra iako ima manje publike nego što je bilo pre 8 – 10 godina.
Da li klubovi u Poljskoj daju priliku mladim bendovima da predstave svoju muziku?
Mi smo iz Krakova i u našem gradu ima mnogo klubova gde mladi bendovi mogu da predstave svoju muziku. Naravno, ukoliko glavni cilj nije zarada. To je uglavnom sviranje za pivo ili pokrivanje putnih troškova. U manjim gradovima to može biti drugačije. Sve zavisi od toga da li postoji neko ko pomaže bendu u organizaciji i promociji koncerata.
Da li pratiš rokenrol scenu u Srbiji?
Moram priznati da ne poznajem dobro rok scenu u Srbiji. Pomoću mog prijatelja Martina iz slovačkog benda “Nahodni Znami” sam upoznao bend “Zemljotres”. Uskoro ćemo zajedno svirati na nekim koncertima. Vidim da momci rokaju, pa jedva čekam da ih vidim na bini. Što se tiče ostalih srpskih bendova, znam par pesama od “Bajage i Instruktora”. Nadam se da ću bolje upoznati srpsku rok scenu.
Predrag Jovanović
Računajte na računare
