BIZIT Seminar: O upravljanju imovinom i generacijskoj tranziciji
Drugi blok BIZIT Seminara je bio posvećen upravljanju imovinom porodičnih kompanija, kao i različitim modelima rasta. Održan je i prvi panel, koji je za temu imao generacijsku tranziciju u porodičnim firmama.
Kako upravljati porodičnom imovinom?
Adnan Misimović, član uprave kompanije Megamix je održao predavanje na temu profesionalnog upravljanja porodičnom imovinom, što je akutna tema i česta boljka malih kompanija koje nemaju jasnu predstavu o svim dostupnim modelima rasta, kao i oplođavanju stečenog kapitala. Kroz niz “Zašto ne…” pitanja, Adnan Misimović je dočarao sve opcije koje su dostupne, od ulaganja u nekretnine, preko kupovine deonica, obveznica, ulaganju u druge firme, sve sa ciljem da se kreira situacija da novac bolje radi za vlasnike kapitala u malim porodičnim firmama.
„Dogovorio sam se sa porodicom da biznis napravimo profitabilnijim. Naša industrija je kapitalno intenzivna, ali postoje i velike opcije za ulaganje kapitala. Iako sam deset godina vodio firmu, diplomirani sam ekonomista, završio MBA, shvatio sam da o investiranju i upravljanju imovinom apsolutno ništa ne znam. Stoga je neminovno bilo angažovanje profesionalaca, bez obzira na emocije zbog firme koju smo dugo gradili porodično.“
Vođen geslom da biznis treba da ima funkciju i radi za nas, doneo je odluku da ulaže u druge firme, dividende, kao i u kupovinu obveznica i akcija, te obrazložio prednosti i mane raznih popularnih vidova ulaganja kapitala, uključujući kupovinu stanova, klasične štedne račune i slično. Njegova najvažnija preporuka je da je ključna stvar – diversifikacija, odnosno alociranje imovine na takav način da pretpostavimo unapred da ne znamo sigurno šta budućnost donosi kroz kombinaciju aktivnog i pasivnog investiranja. Deonice i obveznice smatra temeljom svakog portfolija, a upozorava i na investicije poput zlata ili kriptovaluta, za koje se ne zna da li će danas ili sutra ići gore ili dole. Najzad, tu je i najbitnije ulaganje – ulaganje u sopstvenu kompaniju, koje mora biti prva stvar o kojoj se razmišlja.
Panel o generacijskoj tranziciji i izazovima
Prvi panel BIZIT Seminara „Osnivači, naslednici i menadžeri u generacijskoj tranziciji“ je doneo živu i zanimljivu diskusiju o generacijskoj tranziciji u koju su uključeni ne samo osnivači i naslednici kompanija, već i profesionalni menadžeri, a sastav panela je upravo odražavao težnju teme.
Učenici panela su bili Jelena Jelinić Cvirn, direktor HR & Marketing HSM informatika, Zagreb (profesionalni menadžer); Maruška Topalović, osnivač Maruška, Čačak; Vladimir Vujović, generalni direktor i suvlasnik, druga generacija vlasnika Emerald Hill, Novi Sad. Moderator panela je bio Boris Vukić.
„Osnivači trebaju da budu pošteni prema sebi i svojim naslednicima kada uvode naslednike u posao, jer to ne treba da bude zamka kojom će se druga generacija zarobiti ponudom o primamljivom životu, koji se pretvara u neku vrstu zarobljeništva,“ rekao je Vladimir Vujović, ilustrujući to primerom iz lične prakse.
Maruška Topalović je izlagala svoju priču o svom životnom i profesionalnom putu, prisećajući se vremena u kojima je bilo veoma teško izboriti se za uspeh.
„Mnogo mi je žao što ovakve stvari nisam znala pre deset godina, i što moram da odlučujem o stvarima o kojima nisam želela. Moj stav je da nas niko ne može da razume jer nije u našoj koži, pošto je svaka firma priča za sebe i ima različit pogled, koliko god mi pričali i komunicirali. Recimo, sada je stanje veoma teško, korona je značajno pogodila biznis, niko od nas ne zna gde ćemo biti za deset godina, šta ćemo raditi i šta ćemo odlučiti.“
Na pitanje zašto je tako malo profesionalnih menadžera u porodičnim kompanijama, Jelena Jelinić Cvirn je rekla da uvek treba krenuti od osnivača.
„Ukoliko su osnivači ti koji ne žele prepustiti posao profesionalnim menadžerima iz bilo kog razloga, onda tu nema prostora za ljude sa strane da rade prave stvari. Tim ljudima su potrebna ovlašćenja i odgovornosti. Nekada je puno lakše nekome sa strane ko ima određena znanja i edukaciju da napreduje u porodičnoj firmi i prepozna šta joj je bitno.“
Panelisti su se složili da firme mogu biti i porodične i profesionalizovane, s tim što veoma puno zavisi od osnivača i njihovih pogleda. Generacijska tranzicija je idealna za reorganizaciju malih, porodičnih kompanija, što može dodatno da komplikuje stvari, ali isto tako može dramatično da osnaži firmu, rastereti odlučivanje i otvori nove prilike i pravce rasta, upravo zahvaljujući profesionalizaciji i angažovanju menadžera. Osnivači doživljavaju svoj posao kao preduzetnici, a ne menadžeri, sa svojim idejama i ambicijama, dok se to ne odnosi nužno na drugu generaciju pošto su naslednici čak skloni traženju profesionalnih menadžera. To uvek mora biti odluka onih koji upravljaju. Diskusija je obilovala ličnim primerima, odnosno primerima iz prakse koji su ilustrovali ogromne izazove s kojima se u realnosti suočavaju osnivači, naslednici i menadžeri.