Budućnost rudnih bogatstava: Zlatna groznica u svemiru
Preko 19 hiljada poznatih asteroida nosi skoro nezamislive količine metala i drugih ruda, a u pitanju su nebeska tela koja se nalaze „nadomak“ naše planete i kruže oko istog Sunca. Elementi koji mogu da se nađu na ovim objektima uključuju zlato, platinu, paladijum i srebro – nedirnuta bogatstva koja se čuvaju u ovim „svemirskim bankama“.
Procenjeno je da asteroid Ryugu, koji predstavlja i potencijalnu opasnost za Zemlju budući da orbitira na maloj udaljenosti, sadrži 83 milijarde dolara u rudama poput nikla, gvožđa, kobalta i azota, dok se procenjuje da veći Anteros sadrži 5.570 milijardi dolara u magnezijum silikatu, aluminijumu, te gvožđu. Upravo zbog toga se sve više kompanija koje se bave kosmičkom tehnologijom okreće razvijanju metoda za rudarenje u svemiru, pa jedni žele da dođu do materijala koji su vredni na Zemlji, te ih transportuju na matičnu planetu, dok se drugi okreću resursima koji bi mogli da budu od koristi budućim kolonijama u dalekom svemiru.
Na kraju, najvredniji resurs u kosmosu je ipak voda, budući da zlato ne vredi ništa ako čovečanstvo ostane bez tečnosti. Tako bi i prvi brodovi čiji bi cilj bio da ispituju potencijalne terene za rudarenje u svemiru mogli da zavise od vode, jer bi se kretali na parni pogon. Kreirala ih je kompanija Honeybee Robotics, i veličine su prosečne mikrotalasne pećnice, opremljeni su solarnim pločama, te bušilicama za probijanje ledenih omotača ispod kojih se nalazi tečnost koja bi, kada se pretvori u paru, pokretala motore. Neki budući modeli ovakvih letelica mogli bi da budu opremljeni i senzorima koji bi im omogućavali da sastavljaju mape tokom putovanja kroz kosmos, tako da su kosmičke mape sakrivenog blaga samo pitanje vremena.
Jedan bivši inženjer agencije NASA se takođe bavi rudnim potencijalima kosmičkog prostranstva, a u pitanju je Sailesh Ramakrishnan koji je razvio algoritme za rovere koji su stigli do Marsa. On, između ostalog, tvrdi i da će kosmos zahvatiti zlatna groznica koja će promeniti skoro sve aspekte života na Zemlji. Ističe da se ova transformacija dešava brzo, te da će na svet uticati više nego pojava interneta. Ta promena je, kako kaže, intenzivna i zbog toga što već utiče na umove koji se tek formiraju, budući da deca žive u svetu u kojem rakete kreću put kosmosa skoro svake nedelje.
Izvor: Futurism
