COVID učionice: očekivanja vs. realnost

Pandemija je totalno promenila škole i čitav proces nastave, ali da li će nešto od tih promena preživeti COVID‑19? Da li se od jeseni svi vraćaju u drvene klupe ili će tablet i dalje biti važan element nastave?

Pre dvadeset i kusur (9) godina, dok sam bila đak II‑2‑ osnovne škole „Neki narodni heroj“, dobili smo pismeni zadatak s temom „Kako zamišljam školu u budućnosti“. Pošto je to bilo lakše od teme „Poznata ličnost kojoj se divim“, svi smo uglavnom posegnuli za pričom o futurističkim školama. Bilo je tu raznih bisera. Kako o Internetu u to vreme pojma nismo imali, oslanjali smo se na tadašnje filmske hitove – „Ratove zvezda“ i „Povratak u budućnost“, pa su škole iz budućnosti u našoj mašti uglavnom bile leteće, nastavnici hologramski, a ako ne naučiš lekciju, mogao si da se putuješ par dana unazad kroz vreme i ipak dobiješ peticu.

Microsoft Teams, Zoom i Google Classroom su omogućili da čak tridesetoro dece sedi ispred uključenih kamera dok ih nastavnica ispituje i motri da nisu skrenuli pogled, pokušavajući da prepišu ili izguglaju odgovor

Škola kod kuće

Niko nije ni pomišljao da će se školska nastava u 2021. godini odvijati – kod kuće. Niko to tada ne bi ni voleo – kod kuće je bilo dosadno, uglavnom smo voleli školu ili barem veliki odmor. Ipak, čudni splet okolnosti, preciznije rečeno pandemija u zbiru s razvojem Interneta i drugih tehnologija, doveli su do toga da je uopšte i moguće da milioni dece sede kod kuće i prate online nastavu, odgovaraju i rade kontrolne zadatke ispred kompjutera. Kao logično rešenje pojavila se nastava na TV ekranima.

Kada je prošle školske godine počela pandemija, ovo rešenje bilo je prihvatljivo, pa je čak i vrlo pohvalno kojom su brzinom snimljena predavanja. Već druge pandemijske školske godine retko koje dete je koristilo ovaj vid učenja. Možda su ipak, zbog brojnih YouTube iskustava, očekivali „malo“ dinamičniji i kreativniji pristup od postojećeg.

Pojavili su se neki novi alati, kao što su Microsoft Teams, Zoom ili Google Classroom, koji su omogućili da čak tridesetoro dece sedi ispred uključenih kamera dok ih nastavnica ispituje i motri da nisu skrenuli pogled pokušavajući da prepišu ili izguglaju odgovor. Mnogi su se dosetili pa isključivali kamere ili ih premazivali kremom pod izgovorom da „im nešto ne radi“. Pobednik u kreativnosti bio je đak koji se dosetio da snimi zvuk bušilice na telefon i emituje ga svaki put kad ga nastavnica prozove, žaleći se kako komšija ceo dan buši zidove, baš u vreme škole.

Kao i u „pravom“ školstvu, neki nastavnici su se pokazali domišljatijim i bolje su iskoristili nove alate, pa čak uspeli da pronađu i neke nove. Pomenuću ovom prilikom online kviz aplikaciju Kahoot, koja je zaista fenomenalna, i mnogi nastavnici je koriste što za vežbanje, što za pravu proveru znanja, a PC Press je pisao o njoj još i pre pandemije. Princip je sledeći: nastavnik zada online kviz, a učenici mu pristupaju putem mobilnih telefona, pomoću određenog koda. Deca odgovaraju istovremeno, odgovori ne izlaze svima u istom poretku, što otežava prepisivanje i varanje. Kahoot je koncipiran kao igrica pa se učenje približava deci na zabavan način.

Kada je počela pandemija, nastava na TV ekranima bila je prihvatljivo rešenje. Već druge pandemijske školske godine retko koje dete je koristilo ovaj vid učenja

Ipak, nisu svi nastavnici maštoviti i inovativni. Pojedini predavači starog kova pisali su rukom lekcije na A4 papiru, slikali ga i kačili na online učionicu. Sa istorijom ili geografijom to bi još nekako i uspevalo. Ali kada je u pitanju hemija ili fizika, deca bi to prepisivala u sveske, nemajući blagog pojma šta je stehiometrija ili Kulonov zakon.

Tablet je još daleko

Mnogi izdavači udžbenika uz papirna izdanja daju i CD‑ove, ali iz mog iskustva, oni nisu baš naročito prihvaćeni prilikom učenja. Možda zato što velika većina današnjih računara uopšte nema CD plejer, a najverovatnije je da opet sve zavisi i od nastavnika koji će forsirati ili ignorisati elektronska izdanja. O korišćenju tableta umesto knjiga pisali smo još pre desetak godina. U nekim privatnim školama ovo je i zaživelo, a govori se i o korišćenju tableta u beogradskim osnovnim školama naredne školske godine (zašto samo u beogradskim?!), ali za veliku većinu dece u Srbiji ovo je još uvek daleka budućnost.

Reklo bi se da tehnologija u prosveti donosi napredak, ali ipak nije dobro kad on bude revolucionaran – bolje je da bude postepen. Leteće škole i hologramski nastavnici morati da sačekaju neke nove svetske okolnosti, nadajmo se lepše od pandemije. Pa kako se onda može ubrzati razvoj škola i prosvetnih tehnologija? Tema za ozbiljno razmišljanje…

Autor: Ana Todorović