Deset godina Vikipedije
Sve je počelo petnaestog januara 2001. godine s dvadeset reči i dva unosa: „Zdravo, svete!“ i „Zabavi me. Dodaj kratak članak, oduzeće ti samo pet-deset minuta.“ I nastao je jedan od najvećih projekata u istoriji: Vikipedija. Više od sedamnaest miliona članaka na dvesta sedamdeset jezika, od čega je tri i po miliona na engleskom a više od sto hiljada na trideset dva druga jezika. Deset godina kasnije, Vikipedija se nalazi na petom mestu najpopularnijih veb-sajtova i privlači četiri stotine miliona posetilaca mesečno.
Naravno, za deset godina dogodilo se i mnoštvo incidenata. Nabrojimo najvažnije: Rajan Džordan, administrator poznat pod pseudonimom EssJay, koji je lagao da ima dva doktorata; članak o Edvardu Ovensu ‒ izmišljenoj ličnosti; čuveni „incident Sigentaler“ kada je napisano kako je sedamdesetosmogodišnji američki novinar Džon Sigentaler bio pod sumnjom da je učestvovao u ubistvu predsednika Džona Kenedija i njegovog brata Roberta, propust koji je primećen tek četiri meseca kasnije; student Šejn Ficdžerald stavio je dva izmišljena citata u članak o preminulom kompozitoru Morisu Žaru i mesec dana kasnije priznao šta je uradio i da je „zapanjen rezultatom svog eksperimenta“ budući da niko nije primetio neistinu, koju su citirale brojne novine, uključujući Guardian; „prevara Henrik Batuta“ ‒ članak koji je stajao na Vikipediji više od godinu dana iako je reč o izmišljenoj ličnosti ‒ tobožnjem poljskom komunisti…
Dakle, ne nedostaje materijala za kritiku niti povoda za brigu o tome da li je Vikipedija pouzdan izvor podataka ili samo navodi učenike na lenjost. Ima li pohvala za „Britaniku za siromašne“ posle desetogodišnjice?
Endru Li, autor knjige The Wikipedia Revolution kaže da je Vikipedija popunila „rupu u ljudskom znanju nastalu između vesti i istorijskih knjiga, stvorivši arhivu koja se menja pred našim očima.“
„Ne verujem da bi Vikipedija postala ono što je danas da ne postoji sloboda uređivanja“, nastavlja Li. „Bilo je veoma važno da privuče pažnju i podstakne strast tolikih dobrovoljaca. Da su tako nešto pokrenuli Microsoft ili Apple, da ste morali da uložite toliki trud za profitnu organizaciju, nikad ne biste privukli toliko dobrovoljaca kao kad imate plemeniti cilj. To je potpuno jedinstveno i zato je privuklo toliko dobrovoljaca za tako malo vremena. Postoji izreka da pobednici pišu istoriju. To više nije istina. Sada narod piše istoriju. A to je veliko dostignuće.“
Izvor : CNET
