Digitalni saobraćaj bez granica
EU je učinila kraj strahu od rominga koji je harao Evropom. Preterani troškovi telefoniranja u inostranstvu bili su anomalija na kontinentu po kome se ljudi slobodno kreću. Najzad više nećemo isključivati svoje telefone kada pređemo granicu, rekao je Andrus Asnip, potpredsednik Evropske komisije, zadužen za Jedinstveno digitalno tržište.
U vreme kada se Evropska unija suočava s najvećom krizom od svog postanka a evropska ideja počinje da se dovodi u pitanje, Evropska komisija izvojevala je značajnu pobedu ukidanjem roming troškova. Posle desetogodišnje borbe sa operatorima, njihovim lobijem u Briselu i vladama pojedinačnih zemalja koje su štitile interese svojih kompanija, 15. juna ove godine stupila je na snagu regulativa koja ukida dodatne troškove razgovora, tekstualnih poruka i data saobraćaja na teritoriji 28 država članica.
Istorija kraja rominga
Uvidevši da se očekivanja da će razvijeno tržište doneti niže cene telefoniranja preko granice nisu ostvarila, Evropska komisija je 2006. odlučila da interveniše i odredi maksimalne cene tarifiranja usluga telefoniranja u romingu, kao prvi korak ka njihovom ukidanju. Predlog je postao zakon u junu 2007. i određivao je maksimalne cene roming usluga i njihovo postepeno snižavanje do 2010. godine. Zakon je, takođe, nalagao operatorima obavezu da, kada korisnik pređe granicu, pošalju SMS poruku koja sadrži cenovnik svih roming usluga.
Posle analize dvogodišnje primene zakona, 2009. godine je donet amandman koji je uključio i SMS poruke i data saobraćaj, kao i produžavanje perioda snižavanja cena do 2012. godine. Nezadovoljna rezultatima i dometima ovog zakona, Evropska komisija donosi 2012. novi zakon koji je predviđao potpuno ukidanje roming tarifiranja 2017. godine. Regulisanju roming tržišta pridružile su se i zemlje potpisnice ugovora o Slobodnom ekonomskom prostoru (European Economic Area, EEA) – Norveška, Lihtenštajn i Island, dok je Švajcarska, po običaju, ostala po strani.
Rukovođena vizijom zajedničkog tržišta, Evropska komisija pokazala je neophodnost povremenih državnih intervencija na tržištu, za razliku od neoliberalnog načina mišljenja koje, pokazalo se, nema mehanizme zaštite javnog interesa od određenih centara moći.
Jedinstveno digitalno tržište
Ukidanje troškova rominga deo je šire strategije stvaranja Jedinstvenog digitalnog tržišta (Digital Single Market, DSM) na prostoru Evropske unije, koje treba da učvrsti njen vodeći položaj u digitalnom poslovanju i omogući slobodan i kvalitetan pristup digitalnim servisima svim njenim stanovnicima i firmama, bez obzira na to u kojoj zemlji se nalaze. Po nekim procenama, formiranje zajedničkog tržišta može da generiše čak 415 milijardi evra godišnje.
Pod sloganom Roam Like at Home, što otprilike treba da znači „U romingu kao kod kuće“, korisnici će koristiti svoje postpejd pakete bez ograničenja i razlike u ceni. To važi za razgovore i tekstualne poruke, dok se za data saobraćaj primenjuju malo drugačija pravila. U principu, ni na njega se ne plaćaju troškovi rominga sve dok je u okviru „razumne upotrebe“, kako je navedeno.
“Razumna upotreba“ nije jasno definisana, ali u praksi će se, najverovatnije, odnositi na potrošnju do 10 GB mesečno. Preko te količine podataka naplaćivaće se 7,7 evra po GB, plus lokalni PDV. Korisnicima koji imaju Internet pakete manje od 10 GB, prekoračenje će se naplaćivati po istoj tarifi i takođe će se primenjivati i na Internet saobraćaj preko pripejd SIM kartica iz unapred kupljenog kredita. Predviđeno je da se i ti troškovi smanjuju. Plan je da sledeće godine cena bude 6 evra po 1 GB, da bi se dalje iz godine u godinu smanjivala na 4,5 evra, zatim 3,5 evra, 3 evra, do 2,5 evra, koliko treba da iznosi 2022. godine, uz ogradu da će 2019. Evropska komisija analizirati tržište i eventualno korigovati ove iznose.
Domaći stranci
Još jedna klauzula odnosi se na „razumnu upotrebu“ ili Fair Use Policy. Princip je, ako se u toku godine izvan matične zemlje provede više vremena ili duže od četiri meseca neprekidno, operator može da naplaćuje troškove rominga po trenutnim cenama od 3,2 centa za razgovor, 1 cent za SMS poruke i 7,7 evra za 1 GB Interneta. Ovo je dogovoreno sporazumom Evropske komisije i Evropskim regulacionim telom za elektronske komunikacije da bi se sprečilo da korisnici iz skupljih zemalja kupuju postpejd pakete u zemljama uglavnom Istočne Evrope, gde su usluge mobilne telefonije jeftinije.
Za stanovnike Evropske unije koji žive u jednoj, a rade u drugoj zemlji Unije, predviđeno je da se makar jedno logovanje dnevno smatra danom provedenim u matičnoj zemlji.
Ono što se nije promenilo i što nije regulisano ovim propisima jesu cene međunarodnih poziva na teritoriji EU. Čak je i pomalo paradoksalno to što će se poziv iz matične zemlje, na primer, Belgije u Španiju tarifirati isto kao do sada – kao međunarodni poziv, dok će se isti poziv obavljen na, recimo, teritoriji Francuske smatrati domaćim saobraćajem. Tako telefoniranje u romingu postaje jeftinije nego iz matične zemlje.
Lakši život
Evropska unija je na ovaj način olakšala život ne samo svojim stanovnicima koji putuju radi odmora, nego i milionima onih koji se zbog posla, studiranja i ko zna sve kojih razloga redovno kreću između različitih država Unije; tako se podstiče mobilnost stanovništva. Mnogim preduzetnicima će ovim merama biti sniženi troškovi poslovanja. Pozdravljajući izglasavanje ovog zakona u Evropskim parlamentu, Andrus Ansip, je rekao:
„Posle skoro deset godina, EU je učinila kraj strahu od rominga koji je harao Evropom od početka ere mobilnih telefona. Preterani troškovi raznih vrsta rominga bili su anomalija na kontinentu po kome se ljudi slobodno kreću a njihovim ukidanjem postižemo mnogo življe jedinstveno digitalno tržište. Najzad ljudi neće isključivati svoje telefone kada pređu granicu i to će odmah imati pozitivan uticaj na život Evropljana“.
Sve ovo za korisnike mobilne telefonije u Srbiji ne znači mnogo. Ako se nađu na teritoriji EU, mogu da kupe anonimnu pripejd karticu ili da koriste Wi‑Fi, odnosno roming paket svog provajdera. Da li će nešto promeniti najavljeno pismo ministara zaduženih za telekomunikacije Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, u kome će tražiti da se odluka o ukidanju rominga u zemljama EU proširi i na ove četiri države, još uvek nije izvesno – postignut je doduše dogovor da se pismo napiše, ali samog pisma još nema…
Širenje digitalne ekonomije
Andrus Asnip objasnio je još u februaru ove godine koristi od Jedinstvenog digitalnog tržišta (DSM), rekavši da će svuda dostupna širokopojasna brzina u EU, u kombinaciji sa ukidanjem roming troškova, podstaći i e‑trgovinu, jer će nestati neopravdana ograničenja lokacijom koja blokiraju pristup Web sajtovima u drugim zemljama EU. On je tada najavio da očekuje i proširenje novih startup‑ova i relaksiranije korišćenje javnih e‑usluga.
„DSM je važan u osiguravanju konkurentnosti, socijalne kohezije i prosperiteta Evrope u tekućoj globalnoj transformaciji prema digitalnoj ekonomiji i društvu. Takođe, postavlja nove izazove za tržište rada i zapošljavanje. Unija, države članice i socijalni partneri imaju veliku odgovornost u uspešnom upravljanju digitalnom transformacijom i podupiranju sposobnosti ljudi da se prilagode, osobito putem proaktivnog tržišta rada i drugih politika“, rekao je Asnip, istakavši da DSM ima za cilj povezivanje ljudi, podsticanje rasta i širenja digitalne ekonomije i društva.
Lutanje van Srbije
Roming je engleska reč (roaming) koja znači „lutati“, „ići unaokolo“. U žargonu mobilne telefonije odnosi se na „lutalicu“ koji koristi mrežne usluge van svoje zemlje, što može da udari po novčaniku – naši operatori, u poređenju sa inostranstvom, i dalje skupo naplaćuju korišćenje usluga u romingu. Na primer, cena odlaznih poziva u Telenoru je od 109 dinara (zona 1) po svakom započetom minutu, do 379 dinara (zona 4), a najskuplji su video‑pozivi koji u zoni 4 koštaju čak 659,90 dinara. Slično je i u mts‑u: odlazni poziv u zoni 1 košta 102 dinara, a u čevrtoj 360 dinara. VIP nudi „global roming dodatke“ gde je 50 minuta razgovora 1990 dinara, 50 SMS‑ova košta 790 dinara, a 200 MB u trajanju od pet dana 790 dinara.
Vesna Knežević i Aleksandar Vučković
