Domaća softverska avangarda
Platforma UniDocs postoji od sredine devedesetih godina prošlog veka. Od tada ona je rasla, razvijala se i dobijala nove mogućnosti. U kom smeru ide u 2017. godini pričali smo s Borisom Damjanovićem, direktorom razvoja i jednim od osnivača kompanije OSA Računarski inženjering.
Savremeno poslovno okruženje bazirano je na digitalizaciji i automatizaciji poslovnih procesa. Svako preduzeće to primenjuje u većoj ili manjoj meri, za deo poslovnih funkcija ili za sve. A sve više koriste se specijalizovana softverska rešenja čiji je zadatak upravo da olakšaju i urede sve poslovne aktivnosti. Neke organizacije odlučuju se da različite grupe poslovnih funkcija unaprede zasebnim softverskim rešenjima, koje je potom lakše ili teže integrisati kako bi se napravio sistem koji doprinosi poslovanju. S druge strane nalaze se rešenja koja na jednom mestu objedinjavaju funkcionalnosti koje omogućavaju lakše obavljanje različitih poslovnih aktivnosti. U tu grupu spada i UniDocs.
Platforma i vertikalna rešenja
“U poslednjih šest‑sedam godina u potpunosti smo profilisali dve grupe proizvoda. Jednu čini UniDocs kao platforma za upravljanje dokumentima i poslovnim procesima, sa svojim aplikativnim okruženjem, bibliotekama… a drugu UniDocs Business Box, kao skup vertikalnih rešenja za upravljanje poslovanjem preduzeća“, kaže Boris Damjanović, direktor razvoja u kompaniji OSA Računarski inženjering.
U postavci UniDocs‑a fokus je uvek bio na suštinskom upravljanju poslovanjem, stoga je logičan korak proširivanje vertikalnim aplikacijama za različite namene, kao što su upravljanje ulaznim i izlaznim računima, obračun PDV‑a, upravljanje resursima, magacinima, kadrovima… „Ono što je u tom delu zanimljivo pomenuti jeste da smo jedni od retkih koji su u stanju da ponude adekvatan odgovor za upravljanje proizvodnjom. Ne samo na nivou praćenja ulaska zaliha i izlaska gotovih proizvoda već na nivou praćenja konkretnih operacija kroz proizvodnju, a tom prilikom beleži se i ko je radio i koliko dugo i koliko je materijala utrošeno, na kojoj mašini…“, dodaje gospodin Damjanović.
UniDocs je domaći proizvod, a u njegovom razvoju nije korišćeno nijedno spoljno rešenje, niti je bilo koji njegov deo kreiran akvizicijom tuđeg softvera. Postavka rešenja od starta je ista, ali je s promenom tehnologija sam programski kod više puta pisan ispočetka. To je omogućilo da se nekada koristi kroz klasičan desktop interfejs, a potom i kroz Web interfejs. Uskoro sledi naredni korak u toj gradaciji.
Prelazak u cloud
U vreme kada se sve više aplikacija i servisa izvršava kroz cloud okruženje, sasvim je logično i da rešenje kao što je UniDocs krene u tom smeru. U kompaniji OSA Računarski inženjering već duže vreme ozbiljno se pripremaju za taj korak, a tokom 2017. godine ponudiće korisnicima cloud funkcionalnosti.
Iako nemali broj organizacija još uvek nije spreman da svoje poslovne podatke izmesti iz sopstvenih data centara i poveri ih partneru, finansijske prednosti su očigledne, naročito u pogledu stručnog kadra neophodnog za održavanje IT infrastrukture na kojoj se UniDocs rešenje pokreće. S druge strane, ponuđači cloud resursa mogu uvođenjem adekvatnih sertifikata, kao što su ISO 27001 za bezbednost informacija i podataka, kao i ISO 20000 za kontinuitet poslovanja, potvrditi potencijalnim korisnicima da će njihovi poslovni podaci biti bezbedni.
„U želji da našim korisnicima pružimo pouzdano rešenje za pokretanje UniDocs platforme i vertikalnih aplikacija iz cloud okruženja, sklopili smo partnerstvo s kompanijom Com‑4T koja je mnogo uložila u formiranje data centra odgovarajuće klase“, ističe Boris Damjanović i dodaje: „Namerili smo da tokom 2017. godine budemo najavangardniji domaći ponuđač, koji će izaći sa ozbiljnom poslovnom primenom softvera kao usluge u cloud okruženju.“
UniDocs u cloud‑u korisnici će moći da iznajme na mesečnom, tromesečnom ili godišnjem nivou, a pritom neće imati brigu oko potrebnih resursa niti oko toga koja se baza podataka koristi, na kojem se OS‑u pokreće server… Pored toga, imaće podršku poslovnih konsultanata kompanije OSA Računarski inženjering, čiji je posao da pomognu korisnicima da UniDocs rešenje primene u svom poslovanju, što obično obuhvata obuku zaposlenih i prilagođavanje rešenja specifičnostima organizacije.
„Očekujemo da će najveći izazov biti objašnjavanje tržištu da je softversko rešenje u cloud‑u bezbedno, te da mi sa svojim partnerom u potpunosti stojimo iza naše ponude. Spremni smo da priložimo naše kvalifikacije i sertifikate, kao i za to da će pojedini korisnici želeti da na licu mesta provere sve što pričamo. Ubeđeni smo da će se uveriti da je ovakav sistem dostupniji nego u slučaju sopstvenog data centra, kao i da će tajnost njihovih podataka ostati u potpunosti očuvana“, zaključuje Damjanović.
CRM aplikacija
UniDocs Business Box u velikoj meri pokriva poslovne potrebe raznovrsnih organizacija, a da bi to još bolje činio, u kompaniji OSA Računarski inženjering napravili su iskorak u nova vertikalna rešenja gde je najznačajnija novost CRM, odnosno aplikacija za upravljanje odnosom s klijentima.
„Za početak, fokusirali smo CRM na procese koji se odvijaju u periodu pre nego što organizacija dobije novog klijenta, kao što su komunikacija vezana za predstavljanje ponude, slanje različitih prezentacija, sprovođenje pretprodajnih obrazovnih aktivnosti i slično. Želeli smo da ceo taj spektar aktivnosti okupimo na jednom mestu i na najbolji način automatizujemo“, objašnjava Boris Damjanović.
CRM aplikacija zasnovana je na platformi za upravljanje dokumentima i poslovnim procesima, a uklopiće se potpuno prirodno u cloud ponudu, s obzirom na to da zaposleni u sektorima prodaje veoma često rade na terenu i koriste mobilne uređaje kako bi pristupili poslovnim aplikacijama.
U zakonskom okviru
Možda i najbitnije za 2017. godinu jeste najavljena promena zakonskog okvira u kojem se odvija elektronsko poslovanje. Tim kompanije OSA Računarski inženjering bio je u velikoj meri uključen u različite faze aktivnosti na pripremi teksta novog Zakona o elektronskom poslovanju, koji će zameniti zakone o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu.
„Smatram da je novi zakon dobro koncipiran, kao i da je ministarstvo na dobrom putu da uz podršku svih timova koji su učestvovali u radu formira podzakonske akte bez kojih neće biti primene novog zakonskog rešenja“, kaže gospodin Damjanović.
Jedna od najbitnijih promena koju donosi novi zakon jeste definisanje elektronskog dokumenta kao potpuno ravnopravnog papirnom dokumentu. Pritom se isključuje svaka mogućnost da se u bilo kom segmentu odnosa sa državnim organima ili u poslovanju zahteva papirni dokument kao obavezan. Uvodi se i potpuno nov pojam – elektronski pečat, odnosno kompanijski sertifikat za potpisivanje elektronskih dokumenata. Na kraju, novi zakon dozvoljava da se papirni originali digitalizuju i potom fizički unište, što do sada nije nikako bilo moguće.
„Procena je da će sredinom 2017. sva zakonska regulativa biti na snazi, što je za nas ozbiljan zadatak da do tog trenutka UniDocs platformu u potpunosti prilagodimo. S obzirom na to da uglavnom znamo koncepte koje novi zakon donosi, uvereni smo da ćemo biti spremni za taj trenutak. I to ne samo na nivou podrške novom zakonskom okviru, već i uz potpunu automatizaciju procesa na koje nas zakon obavezuje, a koje je moguće automatizovati, poput retime stamping‑a“, zaključuje Boris Damjanović.
Rešenje za lokalnu samoupravu
Na osnovu godina iskustva u radu s lokalnim samoupravama,
kompanija OSA Računarski inženjering shvatila je da najveći deo njih nema adekvatne resurse za kreiranje i održavanje informacionog sistema koji bi im omogućio efikasniji rad. To su prepoznali kao priliku da UniDocs cloud ponudom pokriju dva ključna aspekta rada svake lokalne samouprave.
Jedan je administrativni, odnosno praćenje dokumentacije od pisarnice sve do rešavanja podnetog zahteva. A drugi je upravljanje infrastrukturom kojom lokalna samouprava raspolaže, kao što su putevi i ulice, podzemne i nadzemne instalacije, javna rasveta, parkovi… gde OSA Računarski inženjering dodatno može da pomogne svojim ljudskim resursima stručnim za održavanje geografske dokumentacije vezane za infrastrukturu.
Marko Herman
