Društvene mreže i komentari: Kad bes donosi veliku zaradu

„Rage-baiting“ je strategija, ili bolje: manipulativna taktika, čiji je cilj da razbesni korisnike, motiviše ih da ostavljaju komentare na neki sadržaj, dele linkove, i tako povećaju vidljivost. Služi za povećanje saobraćaja, privlačenje korisnika, pretplatnika, što znači da se radi o unosnom fenomenu.

Teško da postoji bilo ko na internetu ko se bar jednom nije razbesneo zbog nekog posta ili komentara. Iako je moguće da je ljutnja došla zbog iskrenog izlaganja neke osobe s kojom se ne slažemo, vrlo je verovatno da se radi o takozvanom „rage-baiting-u“. Korisnici se mame rečima koje izazivaju bes, a neki kreatori baš vole kad ih mrze.

Kreatorka Winta Zesu je 2023. godine zaradila 150 hiljada dolara od postova na društvenim mrežama, a za BBC je krajem 2024. rekla da je to zbog toga što je „baš mrze“. Od običnih influensera je odvaja to što pratioci komentare na njene postove ostavljaju zato što su ljuti. „Svaki moj popularni video je milione pregleda dobio baš zbog mržnje“, rekla je u decembru.

Zesu u svojim videima dokumentuje svoj život, a predstavlja se kao model čiji je najveći problem to što je previše lepa. Mnogi komentatori ne vide da se radi o najobičnijoj glumi, pa ostavljaju komentare poput „nisi najlepša“, čime povećavaju vidljivost onoga što ih nervira.

Broj rage-baiting sadržaja se povećao kada su se povećali honorari koje velike društvene mreže plaćaju popularnim influenserima. Slatke mačke više nisu dovoljne za milione komentara, a to što izazivanje besa bolje funkcioniše pomalo zabrinjava. Kada vide nešto lepo pratioci će uglavnom ostaviti jedan komentar, ali kad se naljute u stanju su da napišu čitave romane. Tako društvene mreže postaju sve više toksične.

Najveći problem je što se ovakvi mamci koriste za sadržaje u kojima se šire dezinformacije, pa rage-baiting više nije igra. Novinarka Marianna Spring je za BBC uradila istraživanje na kraju kojeg je zaključila da neki korisnici na platformi X dobijaju na hiljade dolara za deljenje lažnih vesti, AI generisanih sadržaja i teorija zavere. To kod mnogih izaziva bes, ali i želju da pobegnu – zbog toga što im se informacije (i dezinformacije) plasiraju na ovakav način mnogi počnu da izbegavaju vesti, jer širenje laži mešaju sa profesionalnim izveštavanjem. Tako se sve više povećava i broj slabo informisanih građana, što tirani širom sveta već dobro koriste.