Elon Musk preporučuje hitno uklanjanje Internacionalne svemirske stanice
Musku se odavno žuri na Mars, pa smatra da su sve druge stvari u svemiru manje važne. Zato je valjda i predložio da se Internacionalna svemirska stanica gurne u stranu, kako bi se čovečanstvo fokusiralo na let ka Crvenoj planeti.
Mnogo je onih koji ukazuju na to da bi Zemljani imali više koristi ako bi se veliki budžeti namenjeni kosmičkim programima usmerili na rešavanje zemaljskih problema. Zbog toga se postavlja pitanje koliko je dobra donela Internacionalna svemirska stanica – za neke eksperte je simbol ujedinjenja i napretka, za druge samo set za akcioni film.
Već skoro dve i po decenije Internacionalna stanica pruža smeštaj astronautima i drugim ekspertima na oko 400 kilometara od Zemlje. Na stanicu su prvi stigli američki kosmonaut Bill Shepherd i ruski Sergei Krikalev i Yuri Gidzenko, te 2. novembra 2000. godine postali prvi stanari ove vanzemaljske konstrukcije.
Stanica skoro 25 godina nije bila prazna, pa je više od 240 žena i muškaraca u nekom trenutku boravilo na konstrukciji koja teži oko 420 tona. Meri 109 metara u dužinu, ima šest kabina za spavanje, dva toaleta i teretanu, kao i zastakljeni deo koji zovu Cupola. Astronauti su na stanici svirali i pevali, napravili prvi espreso u svemiru, borili se sa različitim kvarovima, a sve to je dokaz da ljudi mogu da imaju dom i izvan rodne planete.
Prvi planovi za izgradnju stanice pojavili su se još osamdesetih godina XX veka, u agenciji NASA. Troškovi su u to vreme bili nezamislivo veliki, pa je tek sa raspadom Sovjetskog saveza postalo moguće da se o tome ozbiljnije razmišlja, budući da je tek tad došla Rusija kao potencijalni partner. Tako su se Sjedinjene Američke Države spojile sa Rusijom, pa su dve zemlje u saradnji sa kanadskom i japanskom svemirskom agencijom i Evropskom svemirskom agencijom, počele sklapanje 1998. godine. Za transport komponenti bilo je potrebno trideset letova američkih svemirskih letelica, te četrdeset ruskih raketa, a poslednji deo deportovan je 2011. godine.
Svi su sve do skoro bili preokupirani izgradnjom stanice, pa tek od nedavno postoji prostor za nauku. Oko tri hiljade eksperimenta se sprovodi u saradnji sa hiljadama naučnika, a od najvećeg značaja je ona studija u kojoj se pratio uticaj nedostatka gravitacije na ljudsko telo. Tako se došlo do zaključka da je za oporavak potrebno i po nekoliko godina, a nakon samo četiri, pet meseci provedenih kosmosu.
Iz agencije NASA su još 2020. objavili da planiraju da finansiraju stanicu još četiri do pet godina. To vreme lagano ističe, a planirano je da onda stvari u svoje ruke preuzmu privatne kompanije. Već se neko vreme planira i izgradnja manje stanice – Gateway, koja bi trebalo da kruži oko Meseca. Ukoliko se dogovor ne postigne na vreme, stara stanica bi mogla da završi među kosmičkim otpadom, mada eksperti tvrde da bi delovi trebalo da sagore prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu.
Ovo bi, tvrde, bio veliki gubitak, najpre zbog toga što je dogovor između zemalja koje su učestvovale bio prilično kompleksan, što znači da bi izgradnja neke nove stanice bila potpuno nemoguća u nekoj bližoj budućnosti, ukoliko se pre toga stara pošalje na smetlište.
Musk je nedavno izjavio da bi Internacionalna svemirska stanica što pre trebalo da napusti sadašnju orbitu. Možda se radi o tek još jednom provokativnom postu na platformi X, ali se izjava poklapa sa istekom roka trajanja koji je najavljen pre nekoliko godina. U nastavku izjave (posta) je napisao „Idemo na Mars!“, kao da je daleka planeta iza ćoška, što ukazuje na to na šta bi najradije usmerio energiju.
Muskova izjava nije ništa novo, a zanimljivo je da je SpaceX (čiji je Musk vlasnik) u julu 2024. godine od agencije NASA dobio ugovor od 843 miliona dolara za modifikovanje Dragon letelice koja bi 2030. trebalo da posluži za preusmeravanje stanice kako bi na kraju završila u Tihom okeanu. Stanica je dakle ionako na putu ka završetku karijere, pa nije jasno zašto se Musku žuri. Na pitanje zašto je tako odgovorio je „da je odluka na predsedniku, ali da bi on stanicu uklonio najkasnije za dve godine“, dakle 2027.
Donošenje ove odluke je komplikovano. Istina je da bi Trump mogao da naloži zatvaranje, ali bi za to bila potrebna nova sredstva koja mora da odobri Kongres. Kada je Musk u pitanju, pretpostavlja se da se zalaže za gašenje jer želi da se sredstva koja idu stanici (godišnje nešto više od tri milijarde dolara) usmere ka misiji putovanja na Mars. Sve je zapetljano, a ostaje da se vidi na kojoj će se tački u svemiru raspetljati.
