Galaksija i renesansa hardvera
Projekat Galaksije za 2024. godinu je pri kraju – naši čitaoci će uskoro imati priliku da sastave svoj primerak ovog malog računara, potpuno kompatibilan sa četdeset godina starim prethodnikom, a opet potpuno spreman za današnji svet. Tok razvoja projekta svakako je vredan posebne priče…
Svaka renesansa u istoriji došla je kao odgovor na mračnjaštvo i poplavu niskih strasti. U kratkoj istoriji digitalne tehnike, to mračnjaštvo su predvodili ljudi koji su se podsmevali starom hardveru, uz osećaj nadmoći što u džepu imaju uređaj čija procesorska snaga je milijardu puta veća od one koja nas je odvela na Mesec. Srećom, danas se na stari hardver gleda sa mnogo više poštovanja. Cena originalnih istorijskih primeraka polako ali nezaustavljivo raste, a sve češće se na tržištu pojavljuju i replike starih računara. Računar Galaksija u svemu tome ostaje priča za sebe – teško biste mogli da kažete kako je izgledao original, jer je svaki korisnik pravio kućište kakvo mu je odgovaralo ili kakvo je umeo da sastavi. Kako da napravite vernu repliku kad ne znate kako izgleda original?
Pre deset godina izdavačka kuća Springer je objavila knjigu Hacking Europe – From Computer Cultures to Demoscenes (ISBN 978-1-4471-5492-1). Bruno Jakić je, u opširnoj studiji pod nazivom „Galaksija i novi talas: jugoslovenska kompjuterska kultura 1980-tih“, kaže da to što je ogroman broj primeraka računara Galaksija bio produkt samogradnje „…dovelo do toga da su svi izgledali drugačije, a neki su bili i bez kućišta. U rukama kreativnih mladih ljudi koji su ih sastavljali, mnogi računari su bili opremljeni prilično kreativnim i umetničkim kućištima, što je karakteristika koja se neće ponoviti u industriji ni deceniju kasnije“.
Šta bismo o tome mogli da kažemo ne jednu, nego cele četiri decenije kasnije? Ili je možda bolje da ne pričamo mnogo, nego da se ponovo prihvatimo lemilice i da ponovimo iskustvo iz 1984. godine…
Čemu izmene u projektu?
Možda ćete se već na prvi pogled pobuniti: zašto je projekat izmenjen, gde je ona velika, ružna, smeđa, jednoslojna štampana ploča?
Sa izmenama smo počeli od EPROM-a, i to iz čisto praktičnih razloga. Danas je vrlo teško pronaći stare tipove EPROM-a od dva i četiri kilobajta. Čak i ako ih pronađete, oni su verovatno skinuti sa starih ploča, pa je njihova ispravnost pod znakom pitanja. Ponegde možete da pronađete i originalne EPROM-e, ali su oni nekoliko puta skuplji od „današnjih“ EPROM-a velikog kapaciteta. Zato je izbor pao na 27256, kapaciteta 32 kilobajta. U jedan takav EPROM staju oba Galaksijina ROM-a (A i B), i ostaje još 24 KB za proširenja sistemskog softvera. Isti EPROM je upotrebljen i za karakter generator, mada se u njemu od raspoloživih 32 KB koristi samo 2 KB. A šta je sa ostatkom, pitaćete? Pa ništa. Stoji tu, neiskorišćen. Kao kad biste se kamionom nosivosti 5 tona odvezli do samoposluge i kupili žvakaću gumu.
Slično je i sa RAM čipovima. Originalne 6116, kapaciteta 2 KB, verovatno ne vredi ni tražiti. Zato ćete pronaći CY7C199 koji je manji, jer je u upola užem kućištu, a ima kapacitet 32 kilobajta. Iz razloga koji ćemo uskoro obrazložiti, Galaksija može da koristi samo 30 KB RAM memorije, ali je i to pravi luksuz u odnosu na nekadašnjih 6 KB.
EEPROM i „glue“ logika
Daljih izmena u spisku čipova nema, mada postoje manje korekcije u šemi. Tu je i jedan specijalni dodatak: EEPROM (obratite pažnju na udvojeno slovo E) koji, slično flash memorijama, služi za skladištenje podataka koji se neće izgubiti kad se isključi napajanje. Ovde će služiti umesto kasetofona, koji danas malo ko ima u kući. Osnovne komande za upis i čitanje su iste kao kod kasetofona (treba samo dodati nazivi fajla), ali je ovo mnogo pouzdanije, brže i ništa ne treba priključivati – tim pre što priključci i ne postoje. Eh, da smo to imali pre četiri decenije!
Tri su razloga zbog kojih umesto EEPROM-a nije upotrebljena SD kartica. Pre svega, zbog lemljenja. SD kartice zahtevaju ugradnju kućišta koje ima vrlo male izvode na nepristupačnom mestu, pa se leme uglavnom na stanicama s toplim vazduhom. Moguće je zalemiti ih i lemilicom, ali samo ako imate dosta iskustva i uz rizik da se zabrlja stvar, jer je vrlo lako uništiti kućište. Drugi razlog je mehaničke prirode, jer bi ulaganje i vađenje kartice zahtevalo da se na kućištu ostavi otvor prilagođen minijaturnoj kartici. Treći razlog je napajanje: sve SD kartice su prilagođene interfejsu koji se napaja sa 3,3 V, a na Galaksiji imamo na raspolaganju samo 5 V. Lako je dodati još jedan LDO (Low Drop Out) regulator napona, ali bi posle svakog dodatka Galaksija bila sve manje to što je nekad bila. Zbog svega toga je EEPROM odabran kao manje napadno rešenje.
EEPROM i flash tehnologije su različite, ali su im funkcije iste. Tip upotrebljenog EEPROM-a je M95M04 i to je jedini čip u SMD (Surface Mount Device) kućištu, naprosto zato što se ne proizvodi u TH (Through Hole) kućištu sa pinovima koji se leme odozdo, kakvi su svi ostali čipovi. Sve čipove koji su bili korišćeni u originalnom projektu i koji u slovnom delu oznake imaju „LS“, možete da zamenite sa čipovima u kojima je cifarski deo isti, a slovni je „HCT“, recimo 74HCT32 umesto 74LS32. Ovo je čak i poželjno, jer HCT kola troše neuporedivo manje struje pa se samim tim manje i greju, a i mnogo su jeftiniji. Nije preporučljivo koristiti „HC“, jer je naponski opseg ulaza nešto drugačiji – Galaksija bi i sa njima verovatno radila, ali bi margina šuma bila nešto niža.
Preporuke za izbor familije čipova ima dva izuzetka: 74HCT04 mora da bude sa oznakom HC, jer je sklop oscilatora prilagođen baš toj vrsti čipa. Takođe, logička kola 74LS38 i dekoder 74LS156 moraju da budu baš LS, jer se u drugoj tehnologiji ne prave. Za brojačka kola 4017 i 4040, koja su u lancu delitelja učestanosti, važi isto što i u originalnom projektu: oni imaju prefiks CD, HCF ili nešto slično. Motorola, recimo, koristi dvoslovnu oznaku kod koje je prvo slovo uvek „M“. Sve su to spori CMOS čipovi, što u ovom slučaju nije nedostatak nego prednost, jer su baš zbog sporosti otporniji na smetnje, a ovde ionako obrađuju samo spore signale, ispod 500 kHz.
Izmena takta oscilatora
Jedna od važnih izmena je da se koristi kvarc kristal koji, umesto na originalnih 6144 MHz, sada osciluje tačno na 6 MHz. Ovo je posledica izmena faktora deljenja u lancu delitelja učestanosti. Da bismo opisali razloge za ovu izmenu treba napraviti mali uvod.
Sa vašom novom Galaksijom povezaćete monitor ili televizor sa kompozitnim ulazom. To je onaj okrugli „RCA“ ili „činč“ džek na televizoru, najčešće žute boje, pri čemu ostaju neiskorišćeni crveni i beli, jer su oni za audio signale. Za PAL video signal, koji se koristi u većem delu Evrope, pa i u Srbiji, važi da je učestanost horizontalnog oscilatora, koji skreće elektronski mlaz levo-desno pri iscrtavanju slike, 15625 Hz. Vertikalni oscilator, koji završava svoj ciklus kad se iscrta cela slika, ima učestanost 50 Hz. Ako izračunamo koliko je 15625/50, vidimo da ćemo u svakoj od tih 50 poluslika dobiti po 312,5 horizontalnih linija. Iza ovog broja (koji nije ceo) kao i iza izraza „poluslika“, krije se vešto smišljen princip koji se zove „interlejs“ (interlace), način kompresije analognog signala. Ovoga puta se nećemo baviti time, ali ako vas zanima, Wikipedia će vam dobro objasniti u čemu se krije lukavstvo koje nam je decenijama pomagalo da vidimo oštriju sliku nego što bi to propusni opseg teoretski dozvoljavao. I sve to bez MPEG kompresije!
Radi jednostavnosti gradnje, originalna Galaksija je imala vertikalnu frekvenciju od tačno 50 Hz ali je horizontalna, umesto 15625, iznosila 16000 Hz. Ubrzanje od 2,4% nije predstavljalo problem u vreme kada je postojala samo analogna televizija. Svi televizori su, zbog stalnog grejanja i hlađenja, imali prilično nestabilne oscilatore, pa će se stariji čitaoci sigurno setiti da smo svaki čas morali da ustajemo (šta je to daljinac?) da podesimo sliku koja je počela da „skače“ ili „leti“. Razlika između 15625 i 16000 Hz je u
to vreme bila zanemarljiva, a monitor je često hvatao sinhronitet i bez podešavanja.
A onda je došla digitalna televizija i ta razlika je postala značajna. Monitori i digitalni televizori čak i nemaju podešavanje sinhronizacije spolja, jer su tako dobro stabilizovani i automatski sinhronizovani da im nije ni potrebna. Zato je Galaksijin signal ili bio prihvaćen ili je, kao netačan za fini digitalni prijemnik, jednostavno odbijen i ekran je ostajao crn ili plav.
Zbog toga je lanac delitelja u novom projektu Galaksije pretrpeo izmene. Učestanost horizontalnog signala je tačno 15625 Hz ali, opet zbog jednostavnosti, poluslika nema 312,5 nego 312 linija, pa vertikalna frekvencija nije 50 nego 50.08 Hz. Ova razlika je u dozvoljenim granicama za non-interlace signale, jer interlace nema više nikakve svrhe za digitalnu televiziju. Ostavljen je samo radi kompatibilnosti sa dobro ustaljenim standardom.
Šta sve ovo praktično znači? Galaksija će moći da se priključi na svaki televizor ili monitor koji ima kompozitni („žuti“) ulaz. Ako monitor ima samo HDMI ulaz, onda će moći da se priključi preko kompozitnog-HDMI konvertora koji košta desetak evra.
Druga posledica je nešto sporiji rad Galaksijinog procesora, jer on radi na frekvenciji oscilatora podeljenog sa dva. Dakle, nije više 3,072 nego tačno 3 MHz. Ipak će rad, barem u normalnom režimu, biti nešto brži jer je, zahvaljujući softverskoj intervenciji, broj linija na celoj slici smanjen za 16, pa će ostati nešto više vremena za obradu.
Mapa memorije
Već je bilo reči o proširenju programske i radne memorije, mada je smanjen broj memorijskih čipova. Na memorijskoj mapi se vidi da je dobitak zaista veliki, ali se vidi i zašto nije moglo da se iskoristi svih 32 KB RAM-a: čitava memorijska mapa se prostire na 64 KB, ali je 2 KB zauzeto prostorom u koji je smeštena adresa svakog tastera, uz koje je „prošvercovan“ i ulaz sa serijskog porta (o kome će uskoro biti reči) kao i ulaz iz EEPROM-a, a tu je i adresa upisa u Latch (paralelni registar). Da bi sve pozicije u ROM-u 1 i 2, u RAM-u, kao i na mapi tastature ostale iste kao i kod stare Galaksije, ovakvo rešenje je bilo jedino moguće. Puna kompatibilnost svih programa koji pozivaju postojeće rutine iz ROM-a, kao i onih koji se služe asemblerom za Z80 ili koji koriste RAM na „prljav“ način, ostaje sačuvana.
Primetili ste da je ROM (programska memorija) sada podeljen na dva nejednaka dela. To neće predstavljati nikakvu smetnju, jer su u ROM-u fiksni podaci, pa korisnik koji piše program u bejziku neće morati da obraća pažnju na njih. Važno je samo da je RAM neprekinut, a o ROM-u će voditi računa samo onaj ko piše sistemski softver u njemu. Postoji, ipak, sitnica o kojoj treba dobro voditi računa, barem ako se koriste komande kao što je USR, BYTE ili WORD. Gornji deo cele memorijske mape procesora (dakle, adrese od 32768 do 65535 ili, ako vam se više sviđa, od &8000 do &FFFF) neće biti prepoznat od strane operativnog sistema Galaksije ako se piše kao pozitivan decimalni broj. Ovde bi trebalo koristiti ili negativan decimalni ili pozitivan heksadecimalni broj. Heksadecimalna varijanta je znatno lakša za razumevanje.
Ovo nije samo problem Galaksije, nego mnogih sistema koji koriste 16-bitne cele brojeve. Bit 15 (najviši bit) koristi se kao predznak (jedinica označava negativan broj), pa je 65535 ustvari -1, 65534 je -2 i tako dalje, sve to 32768 koji postaje -32768. Šema je takva da je zbir „tačnog“ i „izvedenog“ broja (kad bi bio pozitivan) uvek 65536. Ako se s ovim niste ranije susretali, proučite rad sa 16-bitnim označenim celim brojevima („2’s complement“). Za utehu, celi brojevi od 0 do 32767 koriste se bez ovih intervencija, kao i svi brojevi u aritmetičkim operacijama, jer su to onda realni brojevi u pokretnom zarezu.
Tastatura
Kao i kod stare Galaksije, tastatura je mehanička. Standard dimenzija za tastere je već postavio poznati proizvođač Cherry, pa ćete lako moći da ih zalemite na štampanu ploču. Pošto se tasteri i kapice za njih uglavnom nude odvojeno, kod nabavke treba obratiti pažnju na to da su oba dela kompatibilna sa Cherry standardom.
Pri kupovini tastera moći ćete da birate tvrdoću (fizičku silu potrebnu da se načini kontakt), kao i povratnu spregu (akustički i taktilni „klik“ kojim taster objavljuje da je pritisnut). Postoji šest različitih vrsta: zeleni tasteri su najtvrđi i najbučniji, odmah iza njih su plavi. Bez „klika“ slede braon, pa crni, crveni i, kao najmekši i najtiši, takozvani „super crveni“, mada ta boja više deluje kao narandžasta. Svi su vrlo kvalitetni, pa će izbor zavisiti samo od vaših sklonosti.
Tasteri mogu da se leme zasebno, bez maske koja ih drži na okupu i pod jednakim rastojanjem, ali će rezultat biti bolji ako koristite masku, parče tankog pleksiglasa, laserski izrezanog. Postoje ukupno 54 tastera, kao i kod originalne Galaksije.
Entuzijasti koji su u skorije vreme pravili repliku Galaksije koristili su postojeći raspored tastera sa novim kapicama, pa je bilo dosta nedoslednosti – recimo, zvezdica nije bila na Shift+8 nego na Shift+7, otvorena i zatvorena zagrada iznad 8 i 9, umesto iznad 9 i 0, i tako dalje. Morali smo da učinimo nešto po ovom pitanju, pa smo softverski preorganizovali tastaturu i sad je skoro sve na svom mestu. Jedino što nije moglo da se izbegne su navodnici, koji su sada iznad broja 2 umesto znaka @ koji Galaksija nema. Takođe, apostrof je stavljen iznad šestice, umesto znaka ^.
Očuvana je puna kompatibilnost svih programa koji pozivaju postojeće rutine iz ROM-a, kao i onih koji se služe asemblerom za Z80 ili koji koriste RAM na „prljav“ način
Pri izboru kapica tastera važno je da svaka bude sa istom visinom i uglom gornje površine. Danas su „u modi“ kapice koje imaju različite oblike za razne redove tastera, pa nisu iste kapice za slova Z, A, Q, za broj 1 i funkcijske tastere. Galaksija ima (za današnje pojmove) pomalo nestandardan raspored tastera, neki tasteri su se preselili u druge redove, a to neće izgledati lepo sa različitim kapicama. Jedan od provereno dobrih kompleta kapica nudi se na Amazonu, na adresi https://www.amazon.com/dp/B09NRGWYTW?ref=ppx_yo2ov_dt_b_product_details&th=1
Razmaknica („space“) donosi sa sobom problem stabilizacije položaja ovog velikog tastera. Slovenačka firma IEVT, od koje smo nekad nabavljali odlične tastere i kapice za njih, isporučivala je jednostavan mehanizam koji je držao taj veliki taster tako da se ne klati na samo jednom tasteru, ali sada Kinezi uz komplet kapica ne isporučuju taj deo. Mi ćemo objaviti način da ga sami napravite, a postoji i kompromisno rešenje, koje ne zahteva nikakav mehanizam: da razmaknicu postavite na dva tastera, za šta
su štampana ploča i kapica razmaknice već prilagođeni. Rezultat nije baš savršen, kao što bi bio sa mehanizmom, ali je prihvatljiv za normalno kucanje.
Čemu služi serijski port?
Još jedan dodatak, koji je izveden bez dodatnog poskupljenja hardvera, jeste serijski port za komunikaciju sa laptopom ili desktopom, sa Arduino ili bilo kojim drugim kontrolerom, a može da se koristi i za komunikaciju dve ili više Galaksija.
Ovaj port ne koristi RS-232 protokol, jer bi RS-232, sa svojim signalima od -15 do +15 V oštetio elektroniku na Galaksiji. Ovo je čist TTL protokol, kakav je već odavno preuzeo primat kod komunikacije sa bliskim jedinicama, jer ima domet od oko 2-3 metra. Serijski port sa TTL standardom ima iste tajminge i brzine prenosa kao RS-232, samo što su naponski nivoi svedeni na 0 do 5 V. Svaki bajt se sastoji od jednog START signala (koji je 0 V), osam DATA signala sa TRUE logikom (jedinica je 5 V) i STOP signala (koji je 5 V). Sve ovo je inverzno u odnosu na RS-232.
Ako na računaru imate priključak za RS-232, ne biste mogli da ga koristite za Galaksiju bez interfejsa koji pomera naponski nivo signala i pritom ga invertuje. Istina je da su svi savremeni računari napustili RS-232, pa se on može naći samo kod starih modela. Srećom, za samo nekoliko evra možete da kupite USB-UART konvertor koji se priključije na USB port računara, a na kraju kabla ima male konektore sa gotovim TTL signalima kakvi su vam potrebni. Ostalo je samo da pažljivo proučimo koji kabl gde ide, a to je uvek napisano u uputstvu koje dobijate uz konvertor. Obratite pažnju: predaja (Tx) ide na prijem (Rx), a prijem na predaju. To je logično, setite se samo da signal iz mikrofona vašeg telefona ide u sagovornikov zvučnik i obratno. Često ovi konvertori imaju i kabl koji nudi +3,3 V ili +5 V male snage, što nam ne treba, pa je taj kabl najbolje izolovati.
I tako dolazimo do ozbiljnog problema za koji niko od nas nije kriv, ali će neki možda ispaštati zbog pohlepe proizvođača koji je negde daleko, verovatno u Kini. Kad kupite USB-UART konvertor tog proizvođača, on, mada hardverski ispravan, možda neće raditi na vašem računaru. Razlog leži u ljudskoj gluposti i slepoj trci za profitom. Naime, USB standard održava fondacija koja ima troškove i pokriva ih iz prihoda koje ostvaruje od svojih korisnika. Pošto svaki uređaj koji se priključi na USB host (u ovom slučaju vaš računar) mora da ima svoj identifikacioni kod, on se kupuje od USB fondacije. Kod se sastoji od dva 16-bitna broja, koji se zovu VID i PID. Ako pravite host, na koji se priključuju USB dodaci, nemate nikakvih obaveza, ali ako proizvodite spoljni USB uređaj, onda ćete morati da kupite te brojeve. Cena je simbolična, ali mora da se plati.
Galaksija će moći da se priključi na bilo koji televizor ili monitor koji ima kompozitni („žuti“) ulaz. Ako monitor ima samo HDMI ulaz, onda će moći da se priključi preko kompozitnog-HDMI konvertora koji košta desetak evra
Kineski proizvođači su pronašli način da uštede, pa generišu nasumične kodove i ugrađuju ih u svoje USB-UART konvertore. To im je doskora prolazilo, ali je onda pokrenut postupak koji je završio time da Windows 10 i 11 više ne prihvataju konvertore koji ne prolaze verifikaciju kod USB fondacije. Zato su mnogi konvertori sada dobri samo za bacanje. Jedan od načina da rešite problem jeste da u vaš Windows upišete neki od starih USB drajvera, ali će to rešenje potrajati samo dan-dva, jer će Windows instalirati nov drajver i tako ćete se svaki čas nadmudrivati s njim.
Kako da znate da je konvertor koji kupujete online legalan? Nikako. Možda možete da pokušate s čitanjem komentara drugih kupaca, ali je ovaj problem nastao nedavno, pa mnogi još nisu ni stigli da ga „okuse“. Možda je najbolje da pitate nekoga ko je već kupio takav konvertor i može da vam kaže da li on radi. Još jedan način je da ponesete svoj laptop u prodavnicu i da zamolite prodavca da vam da konvertor na brzu probu. Ne morate nigde da priklučujete drugi kraj kabla, samo utaknite konvertor u USB port računara, otvorite Device Manager i pogledajte pod Ports (COM & LPT). Na priloženoj slici u prvom uvučenom redu vidite kako izgleda izveštaj za ispravan konvertor, kome je u ovom slučaju dodeljen port COM36 (ovaj broj će vam biti potreban da biste podesili aplikaciju koja će preuzeti komunikaciju sa
Galaksijom), a u drugom za konvertor od koga nećete dobiti ništa osim nerviranja.
Napajanje
Galaksija se napaja stabilisanim naponom od 5 V, a napon od 12 V, prvobitno korišćen za napajanje RF modulatora, više nije potreban. Ako ste koristili CMOS čipove tamo gde je to bilo moguće (74LS38 i 74LS156 se ne proizvode u CMOS verziji), potrošnja će biti oko 150 mA, što svaki USB priključak može da isporuči. Ako koristite Z80A procesor koji nije CMOS, potrošnja će biti nešto preko 200 mA, što je još uvek u redu. Ipak preporučujemo CMOS verziju, koja se poznaje po slovu C negde u oznaci. Recimo, kod originalnog Zilog CMOS procesora oznaka je Z84C0008PEG, gde broj „0008“ znači da radi čak do 8 MHz, a kod starog NMOS tipa istog proizvođača piše samo Z8400A, pri čemu „A“ znači da radi do 4 MHz. Pošto Galaksija radi na 3 MHz, oba tipa su prihvatljiva, ali je bolje da koristite CMOS tip.
EEPROM, slično flash memorijama, služi za skladištenje podataka koji se neće izgubiti kad se isključi napajanje. Na Galaksiji je zamenio kasetofon, koji danas malo ko ima u kući. Osnovne komande za upis i čitanje su iste kao kod kasetofona, ali je sve mnogo lakše, brže i pouzdanije
U poslednjem trenutku razvoja dodata i je snažna dioda D5, koja je inverzno polarisana i ne bi trebalo da propušta struju. Njena funkcija je samo da načini kratak spoj ako slučajno dovedete inverzno napajanje, čime će spasiti elektroniku od pregorevanja. Pritom ona sama neće pregoreti, jer je njena granična struja preko 3 A. Svi USB priključci, bilo da su na kompjuteru ili punjaču, zaštićeni su od kratkog spoja i preživeće ovo bez problema. Oni imaju takozvane foldback regulatore, koji, ako dođe do kratkog spoja, smanjuju struju do neke vrlo male vrednosti, kojom samo prate da li ste uklonili kratak spoj, pa da se vrate na normalan režim.
Za napajanje će vam biti potreban samo kabl koji s jedne strane ima USB konektor, a s druge takozvani Barrel konektor sa plus izvodom prečnika 2,1 mm. Lako ćete ga napraviti od nekog starog USB kabla kome odsečete mali Mini-A ili Micro-B konektor i umesto njega spojite Barrel konektor, koji će ići pravo u Galaksiju. Boje provodnika u kablu su standardizovane: crna je minus (masa), a crvena +5 V. Crvena, dakle, ide na centralni izvod Barrel konektora. Ostaće još tanki zeleni i beli signalni provodnici, koje treba izolovati i dobro obezbediti od bilo kakvog spoja, pa ih ostaviti da „vise“ u Barrel konektoru. USB signali su u opsegu od 0 do 3,3 V i „ne vole“ kad im se dovede 5 V.
Nabavka materijala
Redakcija PC Press će se potruditi da reši što više problema vezanih za nabavku materijala. Moći će svakako da se naruči osnovni kit, koji sadrži matičnu ploču, masku za tastaturu i programirane EPROM-e sa bejzikom i generatorom karaktera. Pregovaramo sa partnerima i oko nabavke ostalih komponenti, kao i konstrukcije kućišta.
Objavljeni spisak materijala je preliminaran, jer postoji mogućnost da će do izlaska reprinta iz štampe doći do još neke manje izmene. Dotle možete da pogledate asortiman komponenata koje nude sledeći dobavljači: digikey.com, mouser.com i jameco.com. Ne zaboravite ni na dobavljača iz Beograda, kelco.rs.
I na kraju… jeste li se setili gde ste ostavili lemilicu? Zasad samo proverite da li je tu, pa sačekajte reprint prvog broja „Računara“. Tu ćete pronaći i poseban dodatak, u kome će biti opisano isto što i ovde, samo sa više datalja i konkretnih saveta.
