Health Tech Lab: Zdravstvo u Srbiji 2.0
Da li zdravstvo u Srbiji uopšte može da se digitalizuje? Kada kažemo digitalizacija, pre svega mislimo na tehničko‑tehnološka rešenja na kakvima radi Health Tech Lab
Tekst je deo PC Press specijala Digitalizacija u zdravstvu i medicini. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i preuzimanje i možete ga preuzeti na postavljenom linku.
Jedan od dobrih primera digitalizacije je online biranje lekara i zakazivanje termina. Iako ove mogućnosti donose mnogo dobrih stvari, često se javljaju i kontraverze. Pre svega u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, uključujući pitanja kuda se ti podaci kreću, do koga sve mogu da dođu, s kime se dele i kako se time utiču na živote pacijenata van doktorskih ordinacija. Za uspešnu digitalizaciju se moramo oslanjati i na zakonodavstvo, te je i GDPR (General Data Protection Regulation) kao evropski standard u procesu implementacije i u Srbiji.
Na digitalizaciji nije moguće raditi na jednoj vertikali. Potrebno je da cela zajednica radi na tome da bismo prve kvalitetne rezultate videli nakon par godina. Jedna od vertikala je i edukacija, od osnovnih škola, pre svega preduzetništva i tehnologija u svim oblastima i to prvenstveno u medicinskim zanimanjima i naukama. Pa haj’mo redom.
Health Tech Lab
U Srbiji danas imamo Health Tech Lab. Postoje od januara 2018. godine od kada sprovode u delo nekoliko ciljeva: učestvuju u formiranju novih, inovativnih rešenja u zdravstveno‑tehnološkim oblastima, pružaju podršku već nastalim i omogućavaju njihov kontinuirani rast. Tokom 2018. godine organizovali su osam meetup‑ova sa više od 600 posetilaca, a omogućena je i saradnja sa više od 50 alumnista. Partneri su na predstojećem Western Balkans Digital Summit 2019.
Najznačajniji pomak je što su postali deo ECHAlliance, dakle ravnopravni, partnerski ekosistem u Evropi. Jedna od prednosti članstva je, pored opšte saradnje, razvoj lokalnog ekosistema kroz fokusirani rad i rešavanje problema lokalnog zdravstva.
HTL se svakodnevno susreće sa brojnim inovacijama. Neke od njih napreduju same, ali je svima u nekom trenutku razvoja potrebna podrška. Evo nekoliko zanimljivih primera baš iz Srbije.
Interesantni projekti
Easy Tech tim razvija pametnu rukavicu za slepe osobe, koja funkcioniše u skladu sa belim štapom, zamenjuje ga i nadopunjuje, sa ciljem da pomogne slepim u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a pre svega pri orijentaciji u prostoru. Pomoću primenjene tehnologije rukavica može protumačiti emocije i njihov intenzitet, što sa drugim informacijama razvija celovitu sliku iz stvarnog sveta. Rukavica ima više od deset funkcija, uključujući identifikaciju intenziteta svetla i preciznu boju, može vam reći vreme i datum… U razvoju ovog projekta veoma je važna saradnja s udruženjima slepih i slabovidih pacijenata.
AsthmaPal je mobilna aplikacija razvijena za pacijente kojima je dijagnostikovana astma, s mogućnošću predviđanja napada astme na temelju stanja korisnika i trenutnih uslova okoline koji utiču na astmu kao bolest. Na temelju AsthmaPal‑ovog istraživanja, tim identifikuje 13 glavnih uzroka astme i osnovne načine njihove interakcije, koji se sada uvode u modernom AI algoritmu. Algoritam može brzo naučiti o stanju astme korisnika i njihovoj osetljivosti na „okidače“. To omogućuje korisniku da predvidi verovatnost i ozbiljnost dolazećeg napada astme, zajedno s trenutnim nivoom polena, prognozom prašine i vlage.
Aplikacija se može i prilagoditi svakom korisniku sa personalizovanim sadržajem za astmu i predvideti buduće napade sa više preciznosti. Glavni cilj je usresrediti se na prevenciju astme, ohrabrujući astmatičare da već koriste previše preventivnih lekova za zaustavljanje budućih napada.
Biotech budućnost
Nisu sve oblasti podjednako razvijene u Srbiji. Od šezdesetak startapa u health tech oblasti samo dva su iz oblasti biotech‑a. Biotech očito zahteva više ulaganja, uređeniji ekosistem koja će podržati razvoj ove oblasti u Srbiji, jer dovoljno pametnih studenata i stručnjaka već imamo, ali im trebaju bolji uslovi, trening, iskustvo i prilika. Jedan od ciljeva HTL‑a je da omogući i ojača razvoj i ove oblasti, kako u formi nauke tako i u formi transfera tehnologije i formiranje inkubatora u oblasti biotech‑a.
Dodatno pitanje je i kako motivisati lekare, medicinare, naučnike da poveruju u razvoj ove oblasti u Srbiji i njihovom ostanku na duže staze baš ovde. Ovo su „eksponencijalna“ vremena, pa su nam potrebni „eksponencijalni“ ljudi koji razmišljaju i efikasno delaju van svoje zone komfora. Dobri primeri su studenti Farmaceutskog fakulteta pri udruženju studenata NAPSER i Medicinskog fakulteta pod nazivom EMSA. Već dugo godina samostalno organizuju konferencije, edukacije, seminare, udružuju se sa evropskim udruženjima studenata i bore se i uspevaju u onome što im je neophodno.
Praksa koja nedostaje
Najviše im nedostaje praksa. Praksa zvanično postoji, ali ne omogućava trening u realnim uslovima, ne obezbeđuje traženo iskustvo na odgovarajučim instrumentima, trening u tehnikama koje će im omogućiti dodatno usavršavanje u inostranstvu ili koje će im doneti kompetitivnost na svetskom nivou. Studenti farmacije i biologije kažu da nisu iskusili brojne tehnike i instrumente. Inženjeri ETF‑a nisu imali praksu na instrumentima o kojima uče.
Jedan od osnovnih mehanizama funkcionisanja HTL‑a je i saradnja sa dijasporom na najrazličitije načine. Sam HTL je nastao na jednom ovakvom događaju, prvom medicinskom MIT hakatonu kada je Ivana Kostić svoje kontakte sa čuvenog MIT‑a povezala sa lokalnom preduzetničkom scenom radi izgradnje nečeg novog i korisnog za celu zajednicu.
Drugi odličan primer je i studentkinja sa Univerziteta u Kembridžu Staša Stanković sa kojom je HTL uspostavio saradnju i organizovao prvi akceleratorski program u Srbiji. Ova saradnja će omogućiti da se čak dva tima iz Srbije izbore na globalnom takmičenju u Kembridžu za brojne, funkcionalne nagrade. Jedna od bitnih strategije je saradnja sa uspešnim ljudima iz dijaspore koji su na inostranim fakultetima kojima bi se sa jedne strane omogućio kvalitetan povratak u zemlju ili njihov doprinos sa bilo kog mesta u svetu gde već jesu u zajedničkoj saradnji sa npr. HTL‑om.
Otvoreni podaci
Da bi zdravstvo krenulo u pravu digitalizaciju, neophodno je baviti se osnovnim stvarima. Pomenuli smo edukaciju, pomenuli smo regulative i zakone sa njihovom aktivnom implementacijom paralelno sa izglasavanjem zakona.
Ali tu su i otvoreni podaci ili popularno open data. Podaci su brojni, postoje, ali još uvek zatvoreni za vizuelizaciju i korišćenje. Zašto je otvaranje tj. njihova transparentnost uopšte bitna? Podaci, ukoliko se vizualizuju, dovode nas do ključnih problema koje je lakše uočiti, a samim tim i rešiti. Neka od već postojećih rešenja AsthmaPal‑a, EasyTech‑a i drugih bi dobila dodatnu komponentu i primenljivost svojih rešenja za pacijente.
Zanimljivo je da Srbija već nekoliko godina ima IZIS – Integrisani Zdravstveni Informacioni Sistem, ali se njihovi podaci još uvek ne koriste. Plan je formiranje i realizacija brojnih rešenja od strane stručnjaka kroz hakatone i druge događaje. Stoga, apelujemo da se što pre ostvare uslovi za njihovo otvaranje.
Sa jednog od sastanaka HTL ekosistema Srbije zaključeno je vrlo jasno stanje otvorenih podataka u zdravstvu u Srbiji: Podaci su spremni, ali sistem nije. Dok čekamo vidljive i podatke koje možemo koristiti, dok se regulative ne odobre i ne implementiraju, ostaje nam da se bavimo onim što najbolje umemo. Pa tako, HTL nastavlja sa svojim aktivnostima. Glavna vizija je da kroz inovacije učine zdravstveni ekosistem Srbije jakim. Glavni cilj i zadatak HTL‑a je uhvatiti najnovije talase tržišta zdravlja i omogućiti Srbiji i regionu da nakon višestrukih razdoblja uništavanja i ratova dopru do ostatka Europe i sveta. To će se postići uglavnom prikupljanjem i povezivanjem svih potrebnih niti ekosistema kroz višestruka partnerstva i saradnju. Nazdravlje!
Korisna adresa: htl.rs
Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenom Digitalizaciji u zdravstvu i medicini. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga preuzeti sa ove adrese u PDF formatu.
