Hologrami poznatih ličnosti kao budućnost zabave
Roy Orbison je preminuo još daleke 1988. godine, ali ga to nije sprečilo da krene na koncertnu turu po Severnoj Americi krajem 2018. godine. Radi se o novoj tehnologiji koja bi obožavaocima mogla da omogući da uživaju u muzici idola koji više nisu među nama, a princip polako počinje da se primenjuje i u oblasti sporta, pornografije, te političkih kampanja. Tako se postavlja pitanje da li su hologrami budućnost komunikacije i zabave ili samo način da naslednici pokojnih umetnika dođu do dodatne dobiti?
Hologramski deo zabavljačke industrije je prilično mlad, pa, na primer, Pulse Evolution – kompanija koja ima pravo na hologramske dvojnike Michaela Jacksona i Elvisa Presleya – te Hologram USA, koja je otkupila prava na holograme Billy Holiday, Patsy Cline i Buddy Holly, postoje tek oko pet godina, dok BASE Hologram koji je pokušao da lansira posthumnu turu Amy Winehouse, postoji tek dve godine. I dok je nova tehnologija tek u povoju, princip postoji još od XIX veka, a tehnika je poznata kao Pepper’s Ghost, a prvi put ju je demonstrirao John Henry Pepper još 1862. godine. Naime, iza glavne scene je postojala još jedna prostorija odvojena providnim staklom ili komadom plastike, pa su subjekti koji su se nalazili u odvojenoj prostoriji osvetljavani tako da se činilo da lebde na pozornici.
I dok je stara tehnologija bila prilično nezgrapna, danas je drugačije zahvaljujući 4K (a uskoro i 8K) kamerama, LED projektorima, i super-tankoj foliji na koju se emituje slika, tako da rezultati izgledaju prilično realno. Kreatori tvrde da kada se proces sprovede po pravilima oni koji su u publici imaju utisak kao da je osoba čiji se hologram prikazuje zaista prisutna. Najveći problem je to što je prostor za kretanje holograma ograničen, budući da nije moguće da se folija postavi preko cele pozornice, tako da je neophodno da se nastup osmisli tako da se ograničenost u kretanju ne oseti. Drugi problem je taj što još uvek nije moguće da se muzika izvodi uživo, budući da bi instrumenti dovodili do toga da folija treperi, što bi remetilo kvalitet holograma, dok se treći odnosi na one slavne ličnosti čija lica nisu skenirana pre smrti, pa proces zahteva ručnu restauraciju, što još uvek nije jednostavno.
Tako smo još uvek daleko od savršenih holograma iz naučno-fantastičnih filmova, pa se očekuje da savršeni hologramski nastupi budu mogući tek za dve decenije. Eksperti se nadaju da će se za to vreme rešiti i etička pitanja koja su u vezi sa odnosom publike prema hologramima slavnih ličnosti koje više nisu među nama, budući da se jedni raduju koncertima, dok drugi u tome vide eksploataciju. Sa druge strane, zabavljači koji su još uvek među nama u novoj tehnologiji vide priliku da budu na više mesta u isto vreme, što znači više koncerata i više novca.
Izvor: Engadget
