Inovacije za kvalitetniji život
Tradicionalna evropska godišnja manifestacija, Samsung Forum 2014, održana je ove godine u Malagi, a PC Press‑u, kao jedinom IT magazinu koji je događaj pratio s lica mesta, ekskluzivni intervju je dao Luke Mansfield, direktor inovacija u kompaniji Samsung.
Koliko je Samsung tokom 2013. godine uložio u razvoj i kolika se investicija planira za 2014?
Ako govorimo o ljudskim resursima, upošljavamo 60.000 ljudi širom sveta koji rade na inovacijama i razvoju novih proizvoda. Što se novčanih sredstava tiče, radi se o sumi od preko 10 milijardi dolara. Mislim da smo verovatno najveći investitori u nove tehnologije na svetu. Ne znam baš pouzdano da je tako, ali verujem da jeste. Sigurno je tako što se ljudskih resursa tiče – 60.000 zaposlenih u razvojnim laboratorijama je zaista mnogo ljudi.
Kakav je značaj Centra za inovacije koji ste prošle godine otvorili u Londonu?
Tamo radi evropski tim za inovacije, tim za inovacije proizvoda, evropski centar za dizajn, evropske telekom grupe i ljudi koji se bave investiranjem, odnosno investiraju u manje kompanije u Evropi koje razvijaju proizvode koji mogu biti korisni za Samsung. U Londonu je i centar za razvoj softvera za evropsko tržište koji, između ostalog, radi i na uspostavljanju partnerstava s kreatorima sadržaja.
Na čemu trenutno radite?
Radimo na svim kategorijama proizvoda. Ljudima su uvek najzanimljiviji mobilni uređaji i televizori, ali mi razmišljamo i o kućnim aparatima, sistemima za grejanje i klimatizaciju. Posmatramo stvari mnogo šire, radimo i u onim oblastima u kojima Samsung još uvek ne posluje. Ipak, ma koliko je pristup širok, konstanta je to da smo fokusirani na ljude. Mnogo vremena provodimo posmatrajući ljude, njihov način funkcionisanja i razmatramo šta možemo da uradimo da bismo unapredili njihove živote.
Šta je to što možete da uradite?
Oblast koja mene trenutno najviše zanima, a ljudima je možda i najmanje interesantna, jesu kućni uređaji, bela tehnika. Na tom tržištu već neko vreme nema puno inovacija, ne samo u Samsung‑u. Razmišljamo kako možemo da tehnologiju u ovoj oblasti dovedemo na nov nivo, unapredimo je svim tim pametnim opcijama. Na tome sada radimo i ove godine stižu zaista cool stvari.
Kada možemo da očekujemo da većina kuća u Evropi bude pametna, opremljena, na primer, frižiderima koji će nam javljati kada je ponestalo mleka?
Treba da budemo oprezni s pametnim kućama. Na osnovu vremena provedenog s korisnicima u njihovim domovima, mogu sa sigurnošću reći da postoji rizik da pametna kuća postane posao. Nešto na čemu morate da radite, čime morate da upravljate, a to niko ne želi. Suštinski pametno je kada se, takoreći „iza scene“, nešto dešava i olakšava vam svakodnevni život. Postoje neke zabavne opcije, korisnicima su interesantne, ali mislim da nije nužno da će se tako stvari razvijati. Ključno je kako iskoristiti povezanost da smanjimo obaveze, ne da dobijemo dodatne.
Kada ljudi razmišljaju o pametnim kućama, često imaju na umu „Povratak u budućnost“.
Da, ali tu je problem. Ukoliko sledeće nedelje instalirate novu kuhinju, ona tamo ostaje narednih 20 godina. Mi razmišljamo pet godina unapred, kako postojeću infrastrukturu iskoristiti, kako zameniti jednu stvar u okviru postavke koju korisnici već imaju. Druga stvar je što, čak i da promenite sve, nećete promeniti mesta na kome su cevi za vodu i električne instalacije. Ljudi koji prave stanove postavljaju okvire kako ćemo živeti u narednih pedesetak godina, a kuće u kojima ljudi danas žive građene su vrlo konzervativno.
Jedna od aktuelnih tema trenutno su zakrivljeni paneli. Prošle godine se krenulo sa zakrivljenim televizorima i telefonima i čini se da se trend nastavlja ove godine. Mislite li da ćemo za, recimo, tri godine svi imati monitore i televizore zakrivljenih ekrana?
Zakrivljeni televizori donose mnoge prednosti. Nekada se ljudima savetovalo da kupe 10 inča ekrana za svaki metar udaljenosti od televizora, pa ako je prosečna soba duga tri‑četiri metra, onda su to bili televizori dijagonale 30‑40 inča. Razlog tome je što ćete, ako imate TV od 55 inča i sedite mu preblizu, videti piksele. HD je omogućio veće ekrane bez pikselizacije, a 4K će to pojačati, omogućavajući ljudima da budu još bliže ekranu. Zakrivljenost dodatno poboljšava taj efekat.
Nama se čini da su zakrivljeni ekrani pre svega interesantni ljudima koji vole da gledaju velike sportske događaje, emisije i filmove skupe produkcije na velikom ekranu, i on će im zaista doneti mnogo bolje iskustvo. Ne verujem da ćemo svi imati zakrivljene televizore za tri godine, ali mislim da mnogi hoće.
Jovana Milićević
(Objavljeno u časopisu PC#208)
