PC Press video: Neuronauka,Veštačka inteligencija i Bubašvabe, Greg Gage
Greg Gejdž (Greg Gage) je pre svega neuronaučnik, ali i zapaženi TED govornik. U Srbiji je boravio u okviru projekta Grupe za obrazovanje, zbog donacije knjiga Mejkers labovima. Grupu za obrazovanje čine Nordeus fondacija, Centar za promociju nauke, Inicijativa Digitalna Srbija i Dostignuća mladih. Sa zadovoljstvom smo popričali s njim.
Dogovor je bio da se nađemo u studiju, dobio sam njegov američki broj telefona ako bude zatrebalo. U dogovoreno vreme, stiže mi WhatsApp poruka da je ispred ali da ne zna gde da uđe, jer je tu auto perionica. Kakva crna auto perionica? Mora da ga je taksi doveo na pogrešno mesto. Odgovaram da mora da je u pitanju neka greška, da kaže vozaču da na lokaciji studija nema perionice, te da ponovo proveri adresu. U tom trenutku Greg uključuje deljenje lokacije i vidim da je 2-3 kilometra od studija. Nema druge no da ga pozovem glasom – saznajem da je išao sa Novog Beograda gradskim prevozom, sedam u kola i kažem mu da čeka u hladu (napolju je, subjektivno gledano, bilo prijatnih 78 stepeni). Otprilike znam kako izgleda, deljenje lokacije je uključeno, neće biti problema za nalaženje.
Ceo video intervju sa Gregom možete pogledati na linku ispod:
Čeka me nasmejan i raspoložen čovek sa majstorskim koferom (onaj plastični za alat) i tu nastupa moje oduševljenje da jedan takav naučnik prvo u nepoznatom gradu ide sam sa koferčetom, gradskim prevozom. Za naš stereotip Amerikanaca je super snalažljiv, ali je ipak promašio lokaciju. Šta da se radi, naučnik je, ništa me ne čudi. Upoznajemo se i idemo u studio da snimamo intervju, a zapravo sve govori da je to početak jednog super poznanstva sa dobrim šansama da postane prijateljstvo. U 5-6 minuta vožnje smo načeli dvadesetak zajedničkih tema, i bilo je jasno da će ovo biti sve samo ne običan intervju koji je, umesto u 2, počeo u 4:30… a u 4 je trebalo da ima sledeći intervju, kao i ja drugo snimanje.
Red bi bio da se predstaviš čitaocima PC Press-a. Ko je Greg Gejdž, neuronaučnik?
Pa, za sebe volim da kažem da sam DIY neuronaučnik, tzv. „uradi sam“. Volim da naučim ljude kako da sami dođu do nekih odgovora u kućnim uslovima. Na primer, snimanje neurona – vrlo je važno da to znamo kako bismo mogli da naučimo kako mozak radi. A to je veoma skupo za naučne nivoe, često bismo morali da imamo nekoga na doktorskim studijama sa pristupom skupocenoj opremi (razni pojačivači, elektrode itd.) da bismo videli. Dakle, najvećem broju ljudi nedostižno.
Moja kompanija pokušava da sve to demokratizuje, da postane dostupno, jeftino. Ok, što jeftinije moguće, jer 20% sveta ima neki neurološki poremećaj. Često nemamo adekvatne lekove. A ako bi bilo mnogo više ljudi koje zanima kako mozak radi, šta se to dešava u našim telima, imali bismo i veće šanse da dođemo do odgovora koje tražimo. U mnogim naučnim oblastima su amateri najzaslužniji za najveća dostignuća. To je naš cilj – da „alat“ za neuronauke bude jeftin i dostupan, da zainteresujemo ljude, a prvenstveno decu.
Šta je bitno da neko ko želi da bude neuronaučnik poseduje?
Radoznalost. Radoznalost je ključ svega. Ne samo u neuronaukama. Mi se rađamo radoznali. Nakon toga, ide vežba. Što više vežbamo, sve smo bolji. Dakle, upornost i vežba dovode do uspeha. Mislim da će DIY neuronaučnici doprineti razvoju ove oblasti. Mi se trudimo da razvijamo radoznalost i istrajnost. Znam da možemo u Srbiji unaprediti neuronauke, ali i u SAD.
Živimo u ekspanziji AI modela. Da li koristiš neke od njih, koliko su AI modeli bliski neuronaukama? Da li je čovek kompjuter?
Bio sam fasciniran prvim kontaktom sa ChatGPT-om. Pitaš ga nešto, on to prevede u seriju nula i jedinica, a zatim napravi pravu rapsodiju nula i jedinica u nekom logičkom redosledu, a mi sedimo i čekamo da vidimo kakav će taj niz biti. I svaki put je sve bolji i bolji. Sve smo bliži nekom informatičkom modelu mozga, što je fascinantno!
Da li smo mi superkompjuteri? Jesmo definitivno neki kompjuter, ali sofisticiran i na toliko višem nivou od mašine kakvu mi danas znamo. Mi jesmo neka vrsta najlepšeg algoritma. AI modeli imaju ogromne algoritme, ali nisu još uvek blizu sinapse, odnosno milijardi sinapsi sa predviđanjima, iskustvom. Možda smo mi analogni kompjuter koji može na nestvaran način da procesira informacije. Verujem u zakone fizike, da smo neki vid mašine i verujem da smo kolekcija milijardi iskustava, a u najužem smislu nula i jedinica – možemo da budemo kompjuteri onog trenutka kada objasnimo apsolutno sve svesne i nesvesne funkcije našeg bića.
Kaži nam nešto o tvojoj kompaniji.
BackyardBrains je kompanija koja je nastala dok sam bio na doktorskim studijama. Baš kao što sam i pričao, neuronauke su jako zabavne, ali mnogima i nedostupne. To je jedan startap u kom smo partner i ja pokušali da napravimo eksperimente i komercijalizujemo ih tako da budu dostupni svima. Već 13 godina se bavimo time.
Počeli smo sa bubašvabama, jer je sa njima lako eksperimentisati. Bubašvaba bez noge je bila prvi logotip kompanije. Kasnije smo napravili razne pojačivače. Zahvaljujući tehnološkom razvoju i dostupnosti
Arduino kompjutera, napravili smo gadžete pomoću kojih, recimo, možete jednostavno kontrolisati
ruku vašeg sagovornika.
U Srbiji imamo „Backyard Brains Beograd – Novi Beograd doo“, predstavništvo naše kompanije. Još uvek se naši kitovi za DIY neuronauke ne mogu kupiti u Srbiji iz prostog razloga što nismo našli jednostavan način za transport i birokratske procedure koje su u Srbiji komplikovane, ali sigurno ćemo u skorijoj budućnosti to prevazići. Ono što je sigurno jeste da će se od jeseni u beogradskim knjižarama naći naša knjiga, na srpskom jeziku. To je novo i dopunjeno izdanje (poglavlja koja će se naći u tom izdanju još uvek ne postoje na engleskom) i izuzetno se radujem što će Srbija imati tu privilegiju da bude prva koja će se upoznati sa nekim novim poglavljima.
S obzirom na to da si do studija došao gradskim prevozom, da se lepo snalaziš u Beogradu, rekao bih da nije prvi put da si ovde, čak sam te čuo u neformalnom delu razgovora da znaš dosta srpskih reči…
Ja sam srpski zet. Moja supruga je sa Novog Beograda, i često sam ovde. Zato Srbija ima povlastice i kod izdanja naše knjige. Znamo da srpski jezik izdavačima ne bi bio u fokusu, pa smo potpisali ugovor sa našim matičnim izdavačem za ceo svet osim za Srbiju. I zato će premijera novog, dopunjenog izdanja biti, nadam se, na Sajmu knjiga. „Kako radi mozak“ je knjiga koja će objasniti kako da napravite DIY neuro laboratoriju, i siguran sam da će pružiti svim radoznalim čitaocima mnogo zabave. Volim Srbiju, predivna je za decu i veoma je bezbedna. Izuzetno nam prijaju šetnje pored reke, igrališta koja su uvek puna dece i to je veliko blago koje imate.
Ok, već smo probili i tvoje i moje vreme za dalje obaveze. Ovde stavljamo zarez, a nastavljamo razgovor kad sledeći put dođeš. Kad je to?
Planiram da dođem za promociju na Sajmu. Sa zadovoljstvom ću ponovo doći u vašu Redakciju.
Tu smo stavili zarez na formalni deo razgovora, a neformalno, dogovorili smo pivo… i drugo… i sledeći put kada dođe u Beograd, a možda i neke zajedničke projekte.
Autor: Uroš Bogdanović
