Janko Hrubik (Zemljotres) o muzici i računarima

Vokalno instrumentalni sastav Zemljotres je nastao 20.07.2008. u Aradcu. Bend svira pretežno rock and roll u kome se protežu blues,country i progresiv. Ideju o Zemljotresu u maju 2008. Godine započeli su Janko Hrubik (gitara) i Jano Litavski (vokal), a u julu su se pridružilii Ivan Hrubik (bubnjevi) i Vladimir Bagljaš (bas). Ivan Hrubik nije mogao da dođe u bend ranije jer se čekalo da poraste (mada se to i dalje čeka).

U početku su radili obrade bendova kao što su: Atomsko Sklonište, RibljaČorba, Psihomodo pop, Buldožer i drugi. Prvu svirku su imali u oktobru u Belom Blatu gde su dobili sjajnu podršku od publike i odlučili da sa radom nastave dalje. Od tada je Zemljotres počeo da trese i bine po moto skupovima i ostalim velikim manifestacijama. Učestvovali su i na takmičenju radija 202 gde su stigli do finala, a takođe su stigli do finala na takmičenju Live shot 3 Kanala 9 u Novom Sadu. Već na prvom nastupu imali su interesantnu odeću kao i prateće rekvizite za scenski nastup. Početkom 2009. Zemljotresu se pridružio i Mihal Labat (klavijature). Još pre dolaska Labata u bend, imali su osnovu za prvi album. Tokom 2009. navežbali su ceo prvi album i promovisali ga po svirkama. Pesme su odlično prihvaćene što je bila dodatna motivacija da se nastavi sa autorskim radom. Početkom 2010. godine Litavski napušta bend, a Labat preuzima vokal. Od tada Zemljotres nastupa u tom sastavu. Pored mnogobrojnih svirki tokom 2011. godine snimaju demo album “Šest stepeni Rihterove skale”, a po svirkama su se mogle čuti pesme sa drugog albuma  “Sokrat ponovo jaše”. Tokom 2012. godine imali su mnogobrojne nastupe i pripremali su se za snimanje prvog albuma. Početkom 2013. sele se u studio i snimaju “Šest stepeni Rihterove skale”. Nekoliko meseci kasnije zbog bračnih obaveza bend napušta Mihal Labat, a na njegovo mesto dolazi Danijel Karabenč – Deni, koji je nastupao nekoliko puta sa Zemljotresom kao pridruženi član. Nakon toga Ivan Hrubik i Vladimir Bagljaš odlaze u inostranstvo, a na njihova mesta dolaze Veselin Grcić (bubnjevi) i Petar Paštrović (bas). Sada se Zemljotres nalazi pod dirigentskom palicom Janka Hrubika.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Tehnologija nas je pregazila, a pored toga veoma je zarazna. Ne bih se složio da pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara, već loših ideja.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter je na jedan vrlo čudan način podigao taj šund na viši nivo, a ljudi su to prihvatili. Mislim da umetnički izraz ne možeš ubiti, a ni stvoriti. To ti je kao energija, samo prelazi u različite oblike.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Sve je teže osetiti tu razliku, normalno ako je sve kvalitetno snimljeno, ali razlika ipak postoji. Lično ja analogno doživljavam kao toplije, dok digitalno oponaša tu toplinu i ne može me ugrejati. Slušaoci, a pogotovu oni mlađi sigurno ne čuju tu razliku, a ni ne opterećuju se time uopšte. Sve više to postaje hir nas muzičara.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Mislim da prednosti digitalnog zvuka ne postoje. U analognom zvuku emocije ostaju originalne. 

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Bez obzira da li ćeš ponoviti sto puta ili odsvirati na keca, ipak ga moraš odsvirati. Ko radi, taj i greši. Dobri muzičari će uvek biti tražena “roba”. Ne može svako da bude studijski muzičar. Treba imati živaca za tako nešto. Ja insistiram na tome (barem u Zemljotresu) da se sve odsvira, a sve što se “slaže” u studiju na kraju ispliva u živim svirkama.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Iznenađujuće dobri snimci sve više izlaze iz takozvane “gajba prodakšn”. Sve zavisi koliko se para uluži u opremu. Ipak za mene je na prvom mestu ideja, odnosno pesma. Ako je dobra, možeš je snimiti gde hoćeš, ostaće dobra.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Koliko god da neko ne želi da prizna elektronska muzika je muzika. I za to moraš da imaš dar, sluh i osećaj. Jedino što decenije vežbanja i učenja pretvara u minute.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Običnom slušaocu to nije upšte važno. Kompjuter je potpuno zamenio ljude u muzici. Ja to doživljavam kao poraz, te neću dozvoliti da me kompjuter menja na bilo koji način. Time bih sebi uskratio veliko zadovoljstvo i uživanciju. No posloje oni koji ne mogu da sviraju iz opravdanih razloga (hendikepi, bolesti…), a žele, te njima kompjuter dobro dođe.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Na žalost internet jeste obezvredio cenu muzike, ali pojavom interneta došlo je do niza korisnih stvari za muziku i muzičare, tako da su tu stvari nerešene. Trenutno je situacija sa autorskim pravima barem kod nas katastrofalna. Nadam se da će se to popraviti u narednih deset ili možda čak i dvadeset godina. Trenutno postoje veći problemi koji muče ovu zemlju. Generalno kultura je na margini. Mozda bi neki “Sindikat muzičara Srbije” pomogao.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

“YouTube” publika zapravo i nije publika. Piljenjem u monitor nisi ničiji fan, pa ako tada nazivaš sebe poštovaocem nečije muzike je skroz bezveze i nepošteno. Vrtuelna publika preko kompjutera ostvaruje svoje fantazije i ja je kao takvu ne priznajem. Biti u tom agregatnom stanju je za mene dosadno.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Narvno. Sve se više teži ka tome. Reklame po društvenim mrežama su brže, jednostavnije, a verovatno i jeftinije. To je već oblast ekonomije i marketinga.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Opciju “going” slobodno možemo isključiti iz upotrebe. Jedino ako se prizna da služi za obmanu i manipulisanje javnosti. Klik na “going” ne garantuje koliko će ljudi doći na koncert ili bilo koje drugo dešavanje.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Zemljotres je uvek aktivan, a ja nikada nisam ni pomišljao da napravim pauzu, a kamoli da prestanem da sviram. Kada se vratimo iz Slovačke, ulazimo u studio sa namerom da snimimo album “Sokrat ponovo jaše” i još neke pesme koje ćemo možda ostaviti samo nama za uspomenu i dugo sećanje.

Predrag Jovanović

Računajte na računare