Kako do povećanja produktivnosti: Gejmifikacija rada
Kako, koristeći tehnike proizvođača kompjuterskih igara, povećati produktivnost, posvećenost i zadovoljstvo zaposlenih? Iako se možda iz naziva tako čini, gejmifikacija rada nije igra, pa gejmifikovanju radnog okruženja nikako ne treba pristupati olako.
Gejmifikacija je pristup koji korišćenjem sistema i elemenata dizajna video‑igara teži da unapredi angažovanost učesnika u nekom poduhvatu. Svodi se na prenošenje elemenata koje video‑igre čine zabavnim i kreiraju posvećenosti igri na duži period u neki drugi kontekst realnog životu. U PC#258 smo pisali o gejmifikaciji obrazovanja, a sada ćemo govoriti o gejmifikaciji u poslovnom okruženju.
Snage i slabosti pristupa
Videvši koliko ljudi traće vremena na monotone i ponavljajuće akcije u nekim online igrama, poslodavci i naučnici iz oblasti koje se tiču rada dosetili su se da bi upotrebom sistema koji liče na one iz mobilnih i društveno‑mrežnih timesink‑ova, mogli da povećaju produktivnost, posvećenost, pa i uživanje zaposlenih dok obavljaju poslove na svom radnom mestu. Iako je malo ozbiljnih i obimnih istraživanja s konkretnim rezultatima, opšta teorija i poslovna praksa govore da pozitivnih pomaka ima. Zvuči zdravorazumski: što je posao više nalik igri, zaposleni će traćiti manje vremena na razne besposlice, posebno ako rade u online okruženju.
U odnosu na gejmifikovanje obrazovanja, gejmifikovanje radnog mesta ima manje ograničenja. Dok bi previše privilegija za najuspešnije bilo diskriminacija u obrazovnom kontekstu, u kapitalizmu je upravo to i poenta. Stari sistem ocenjivanja previše ograničava raspodelu bodova, dok je prevođenje bodova u novčane bonuse veoma lako i intuitivno.
Što je posao više nalik igri, zaposleni će traćiti manje vremena na razne besposlice, posebno ako rade u online okruženju
Iako sistem nagrađivanja u korporativnom okruženju nema granica, daleko je teže ustanoviti predmet i način vrednovanja nego u obrazovanju. Upravo je to jedan od najvećih kamena spoticanja dosadašnjih projekata gejmifikacije rada. Neki poslovi su jednostavno bolje prilagođeni kvantifikaciji od drugih. Stručnjaci zato i ne savetuju preteranu kvantifikaciju i mikromenadžment ponašanja zaposlenih, čemu su neki od poslodavaca previše skloni.
Sistem gejmifikacije rada mora biti izrađen sa zaposlenima na prvom mestu. Mora biti kreativan i imerzivan, dok se posebna pažnja mora posvetiti doziranju kompetitivnosti, pošto prevelik fokus na međusobnom takmičenju može imati negativne posledice po produktivnost i mentalno blagostanje zaposlenih. Sistem mora da nudi instant, jasan i neposredan feedback kako bi zaposleni mogli da vrednuju svoje poteze u skladu s postavkom sistema. To pomaže zaposlenima da se fokusiraju na nagrade i napredovanje. Sistem takođe mora biti objektivno ustrojen pošto je poznato da subjektivno i arbitrarno vrednovanje radnih postignuća devastira posvećenost i angažovanost radnika.
Korist za sve
Kada se izuzme često preterano naglašavani ekonomski momenat, faktori koji podstiču ljude da rade, a posebno da rade više i bolje, jesu ekspertiza, autonomija, izazov, socijalna uključenost i dublje značenje. Ukoliko radni zadatak ispunjava sve ili neke od ovih psiholoških potreba, radnik će biti „uronjen“ u posao, posvetiti mu svu pažnju i produktivnost će prirodno porasti. Gejmifikacija može da pomogne, pošto pored dodavanja sloja psiholoških motivacija vezanih za igračke sisteme, kvantifikuje i pospešuje osećaj ekspertize i autonomije. Detaljno strukturirano projektno gejmifikovano okruženje pokazalo se kao dobar team building, posebno kada je fokus stavljen na kooperaciju i zbirne rezultate. Ipak, kao i kod obrazovne primene, sistem gejmifikacije na radnom mestu ne sme zapostaviti individualnu evaluaciju i gledati samo kolektivne rezultate.
Pored uočljivih i samoocenjujućih elemenata, poput kohezije kolektiva ili zadovoljstva radnika, ostale prednosti još nisu u potpunosti istražene i pokazane. Samoocenjujuća stavka angažovanosti (engagement), čije brojke u Sjedinjenim Američkim Državama već dugo izazivaju zgražavanje stručnjaka za pitanja rada, pokazuje da su pomaci vidni na gejmifikovanim radnim mestima. Neka istraživanja osećaja angažovanosti radnika pokazuju da je procenat i tri puta veći u gejmifikovanim radnim okruženjima u odnosu na kontrolnu grupu.
Produktivnost je merilo oko kog se stručnjaci najviše spore. Firme koje se bave konsaltingom iz sfere gejmifikacije vrlo verovatno naduvavaju brojke ili ih jednostavno iskazuju bez realnog pokrića. Ipak, menadžeri sistema koji uveliko primenjuju sisteme gejmifikacije navode da su dobici na produktivnosti primetni. Iako smo skeptični i po pitanju njihove nepristrasnosti i kompetencije za iznošenje takvih sudova, možda će vama njihova ocena više značiti.
Mračna strana
Dve linije zabrinutosti stručne javnosti presecaju se u sferi gejmifikacije rada: sve rafiniranija psihološka manipulacija igrača u svetu multiplejer gejminga i sve učestalija primena sofisticiranih metoda erodiranja radničkih prava. Brojni stručnjaci plaše se da bi gejmifikacija rada mogla voditi neslućenom stepenu izrabljivanja putem veštih manipulacija dokazano adiktivnim metodama. Realno, raditi se i dalje mora, i svakako je bolje da se neko vreme utroši na jurenje većeg skora na poslu nego u nekom istočnoazijskom timesink naslovu, ali to ipak ne umiruje etičke dileme ovog pristupa.
Stručnjaci ne savetuju preteranu kvantifikaciju i mikromenadžment ponašanja zaposlenih, čemu su neki od poslodavaca previše skloni
Kao istovremeni primer naprednog sistema gejmifikacije rada i potencijala za zloupotrebe, navodi se sistem korporacije Lyft, ogromne peer‑to‑peer transportne mreže. Mane su što je Lyft‑ov sistem ocenjivanja kontraintuitivan, pošto ocena 4,5 predstavlja katastrofalan skor, pa korisnici ne mogu da diferenciraju adekvatnu od izvanredne usluge i neobjektivan, pošto su vozači prepušteni hiru putnika. Glavni problem je pak što se vozačima, koji nisu zaposleni u Lyft‑u već su frilenseri, suptilno manipuliše kako bi jurili viši rejting, razne bonuse i značke. Pored komplikovane šeme nagrada, tu su i „izazovi“ za vozače koji uglavnom propisuju zahtevne kvote obavljenih vožnji. Tako se ljudi koji su pristupili Lyft‑u kako bi part‑time vozili, putem sistema gejmifikacije navode da voze po 10 i više sati dnevno kako bi ispunili izazove i osvojili nagrade.
Iza kreiranja sistema stoji veliki tim psihologa, a veoma sofisticirani algoritmi uparuju vozače sa izazovima i posebnim pogodnostima kako bi ih podstakli da što više voze. Pored prirodnog umora, sistem nagrada i notifikacija umanjuje pažnju, što se negativno odražava na bezbednost saobraćaja. Ovo svakako nije dobra praksa te je imperativ svaki sistem gejmifikacije koristiti samo ako su zaposleni zakonski zaštićeni od previše prekovremenog rada.
Dobar i loš put
Gejmifikacija se može naopako implementirati na sijaset načina, ali je najvažnije upozoriti na mogućnost korišćenja perfidne psihološke manipulacije inspirisane dizajnom najadiktivnijih elemenata najeksploativnijih video‑igara kako bi se izrabljivali zaposleni. Ako se izbegnu tehničke i etičke zamke, gejmifikacija može biti odličan alat u poboljšanju funkcionisanja preduzeća. Iako se možda iz naziva tako čini, gejmifikacija rada nije igra, pa gejmifikovanju vašeg radnog okruženja nikako ne treba pristupati olako. Svaku instancu primene sistema gejmifikacije u radu treba da prati ozbiljna priprema i planiranje, koja minimum uključuje proučavanje stručne literature, a poželjno je da sistem prođe i neku proveru kod eksperata iz ove oblasti.
Sve više velikih sistema primenjuje makar neke elemente ovog pristupa, te gejmifikaciji rada predviđamo svetlu budućnost, a preduzetnicima i menadžerima savetujemo da se upoznaju sa ovim pristupom dok su još „ispred krive“ kako ih konkurencija ne bi preskočila u stopama produktivnosti i zadržavanja zaposlenih.
Autor: Srđan Brdar