Kako IT utiče na vašu platu?
Ukoliko nemate dovoljno visoko formalno obrazovanje, IT može veoma negativno uticati na vašu platu, sudeći prema istraživanjima koja su objavljena ove nedelje. Studija sprovedena na grupi radnika u Hong Kongu pokazala je da IT utiče na povećanje plata, ali samo kod visokoobrazovanih pojedinaca.
Autori istraživanja nemaju zamerke na programe obuke za radnike bez odgovarajućih veština. Međutim, kompjuteri uspevaju adekvatno da obave i veoma složene operacije, a iz dana u dan sve je više stvari koje mogu da odrade bez pomoći čoveka. Može se očekivati da će uskoro čak i kvalifikovani radnici biti zamenljivi, ukoliko se ne budu konstantno prilagođavali novim tehnologijama.
Zanimljivo je to da je istraživanje o finansijskoj interakciji između IT-ja i nivoa zarada, sprovedeno 2003, pokazalo da IT ima izvesne pozitivne efekte na zarade zaposlenih na svim nivoima – od radnika na gradilištu do bankara na visokim pozicijama. Sada, plate se menjaju upravo suprotno u odnosu na razvoj IT-ja: što je više kompjutera u organizaciji, radnici će biti manje plaćeni. Visokoobrazovani radnici imaju mogućnost da ove probleme prevaziđu, pa čak i okrenu u svoju korist, kroz dodatnu edukaciju. Nasuprot njima, oni slabije obrazovani, mogu samo začuđeno da posmatraju šta se oko njih dešava. A kada jednom budu zamenjeni, teško će svoju veštinu, koju sada zamenjuje računar, prodati bilo kojoj drugoj organizaciji.
Autori istraživanja preporučuju da vlade zemalja koje se suočavaju sa ovakvim poteškoćama kreiraju sistem, koji će omogućiti dodatnu edukaciju ili čak prekvalifikaciju radnika koje je IT ostavio bez posla. Takođe predlažu da se sami programi edukacije usmere ka kompleksnijim zadacima, rešavanju problema i kritičkom razmišljanju – stvarima koje kompjuteri ne mogu da urade kao ljudi, još uvek. Cilj je da se postigne visok nivo sardanje između ljudi i mašina, a ne da drugi u potpunosti zamene prve.
Ipak, pitanje je koliko je ovo rešenje pouzdano, odnosno, koliko dugo će radnici moći da koriste kritičko razmišljanje kao svoju osnovnu prednost u odnosu na kompjutere. Naučnici razvijaju sve moćnije mašine, a broj zanimanja koja izumiru zbog ove pojave, svakim danom je sve veći.
Izvor: ArsTechnica
