Kako su zemlje reagovale na dezinformacije tokom izbora 2024. godine?

Stručnjaci za dezinformacije tvrde da su mnoge zemlje uspele da ograniče širenje lažnih ili obmanjujućih informacija dok su birači širom sveta izlazili na glasanje u 2024. godini. Pri tome veštačka inteligencija (AI) imala je manji uticaj nego što se očekivalo.

AI manji faktor nego što se očekivalo

Više od 1,6 milijardi ljudi glasalo je na preko 70 izbora tokom godine. Tako je 2024. bila najveća izborna godina u ljudskoj istoriji, prema podacima Međunarodnog instituta za demokratiju i izborne pomoć (IDEA).

Sama Evropa imala je izbore za EU. Zatim, nacionalni izbori u Finskoj, Portugalu, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Gruziji, Mađarskoj, Islandu, Irskoj, Litvaniji, Moldaviji, Slovačkoj, Rumuniji i prvu rundu predsedničkih izbora u Hrvatskoj.

Kako su vlade širom sveta uspele da kontrolišu širenje dezinformacija? Koji je njihov uticaj na rezultate, kako 2025. godina počinje?

Na pragu najveće izborne godine u istoriji, stručnjaci za dezinformacije bili su zabrinuti zbog uloge koju bi generativna AI mogla da igra u širenju lažnih informacija vezanih za izbore.

Međutim, kada je AI korišćena tokom kampanja 2024. godine, to nije bilo na način na koji su stručnjaci predviđali.

Kreirano je manje dubokih falsifikata sa zlonamernom namerom. Ipak, više su se koristili AI-generisani video klipovi koji su ili ponizili ili glorifikovali candidate.

„AI je alat koji se pojavio pre nekoliko godina. Može se reći da ovi alati još uvek nisu dovoljno razvijeni. Kako ovi alati budu napredovali, možda će se granice početi zamućivati“, rekao je Giorgos Verdi. On je politički saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).

Postojali su izolovani primeri u kojima je AI korišćen za stvaranje dubokih falsifikata sa ciljem obmanjivanja. Kao što su AI-generisani zvučni zapisi nacionalne himne u podršci Jordanu Bardelli iz Francuske. Lažne video reklame sa bivšim britanskim premijerom Rišijem Sunakom. Zatim, AI-generisane slike Taylor Swift i njenih obožavalaca koji podržavaju novog predsednika SAD, Donalda Trampa. Međutim, brzo su prepoznati i opovrgnuti.

Zabrinutost stručnjaka pred ovogodišnje izbore bila je da bi napredniji, autentičniji i teže uočljivi AI-generisani sadržaj mogao da bude korišćen od strane donosilaca odluka kako bi prevarili birače. Ipak, to se nije desilo, rekao je Verdi.

Ostale metode širenja dezinformacija

Neke zemlje su takođe imale zakonske mere za ograničavanje širenja AI-generisanih dezinformacija.

U EU su velike tehnološke kompanije i AI kompanije potpisale Kodeks prakse za dezinformacije (CoP) pre izbora. Obavezale su se da će implementirati brzi odgovor na sistem kako bi identifikovali i zaustavili širenje lažnih informacija, prema EU Transparenciji za Disinformaciju.

Jača demokratija = jače zaštite

Generalno, zemlje koje su bile novije i krhkije demokratije, imale su veće stope dezinformacija tokom izborne godine.

“Rusi, koji su glasali na svojim predsedničkim izborima u martu, bili su izloženi pro-putinskim narativima pred glasanje. Iako je bilo „garantovano“ da će Putin pobediti na izborima.”

Paolo Cesarini, direktor programa Evropske digitalne medijske posmatračke stanice (EDMO), rekao je da postoji cela „ekosfera“ podrške u etabliranim demokratijama kao što je EU. On je naveo da je EU bila prilično uspešna u borbi protiv stranih mešanja kroz dezinformacije pre izbora.

Dodatne zakonske zaštite kao što su Zakon o digitalnim uslugama (DSA) i Zakon o digitalnim tržištima (DMA) prisilile su neke velike online platforme, poput TikTok-a, Instagrama i Facebook-a, da obave sistemsku procenu rizika. Tako su procenile kako se dezinformacije šire na njihovim platformama i pronašle načine da ih ublaže, rekao je Verdi iz ECFR.

Finska: Suočavanje sa dezinformacijama nakon optužbi za hibridne kampanje

U januaru 2024. godine, Finska je održala predsedničke izbore.

Iako je predizborna kampanja bila uglavnom prijateljska, stranka „Finski narod“ je optužila za „hibridni uticaj“ na društvenim mrežama, pokušavajući da umanji njihove kandidate.

Nalozi koji su plasirali ove tvrdnje pokušali su da diskredituju Yle, finsku državnu televiziju, i širili antiimigrantski, anti-muslimanski sadržaj.

Faktabaari, finska nevladina organizacija za proveru činjenica, otkrila je da je „efekat kanalizacije“ na YouTube-u usmerio mnoge finske birače prema far-right video sadržajima tokom predizborne kampanje. To je „potencijalno uticalo na njihove poglede“.

Paula Gori, generalni sekretar EDMO-a, rekla je da je Finska poznata po svojoj otpornosti na dezinformacije. Vlada pokrenula snažnu inicijativu za borbu protiv lažnih vesti u školama još 2014. godine. Ova nordijska zemlja takođe redovno prednjači u medijskoj pismenosti.

Zbog toga Gori veruje da su sistemi koje Finska koristi, koji čine društvo otporno na dezinformacije. To je dobar primer onoga što je uspelo tokom ovogodišnjeg izbornog ciklusa.

Rumunija: Dezinformacije na društvenim mrežama

Nedavni izbori u Rumuniji doneli su šokantnu pobedu u prvom krugu Călina Georgescua, političara sa margine rumunske politike.

Izbori su otkazani nakon izveštaja obaveštajnih službi o agresivnoj mešanju Moskve kroz kampanju anti-zapadne propagande, uglavnom na TikTok-u, kako bi promenili rezultat izbora.

Cesarini iz EDMO-a rekao je da ono što se dešava u Rumuniji potvrđuje da je uvođenje zakonodavnog pritiska na društvene mreže pravi potez, s obzirom na porast dezinformacija koje dolaze sa tih platformi.

„Ono što je Georgescu uradio je upravo repliciranje onoga što su Rusi radili godinama. Stvarajući lažne naloge, kupujući lažne angažmane“, rekao je Cesarini.

Međutim, prema Güttel iz Oksford instituta, još je rano reći da li će ono što se desilo u Rumuniji biti nešto što bi moglo da se desi i negde drugde.

Za nju je Rumunija već bila ranjiva na ovu vrstu rezultata zbog niskog nivoa medijske pismenosti i dubokog nepovjerenja prema tradicionalnim medijima.

Pogled u budućnost

Predstojeća godina biće još jedna velika izborna godina. Nacionalni izbori se očekuju u Belorusiji, Albaniji, Češkoj, Nemačkoj, Kosovu, Norveškoj, Poljskoj i ponovljenim izborima u Rumuniji.

Iako AI nije imala ulogu koju se očekivala ove godine, Verdi smatra da je to nešto što stručnjaci i dalje moraju regulisati, jer će tehnologija i dalje napredovati.

Domaće dezinformacije nastavljaju se i nakon izbornog ciklusa, te dugoročna strategija malignih aktera koji ih stvaraju mora biti zapamćena.

„To je lekcija da ne smemo spustiti gard, već da nastavimo snažnije i energičnije da otkrivamo ove kampanje“.

Izvor: Euronews