Kako zelene tehnologije stvaraju novu ekološku krizu: slučaj litijuma u Čileu
U srcu čileanske pustinje Atakama, Raquel Celina Rodriguez korača po isušenom zemljištu koje je nekada bilo bujna močvara – Vega de Tilopozo.
Da li rešavanjem jedne krize stvaramo drugu?
Danas je to ispucala zemlja s rupama gde su nekada bile vode bogate životom. Osim klimatskih promena koje su smanjile količinu padavina, Raquel ističe da je situacija postala još gora otkako su rudarske kompanije počele da crpe vodu zbog litijuma.
Litijum: ključna komponenta za zelenu tranziciju
Pod površinom slanih ravnica Atakame nalaze se jedne od najvećih svetskih rezervi litijuma – metala ključnog za baterije koje pokreću električne automobile, laptope i sisteme za skladištenje solarne energije. Kako svet prelazi na obnovljive izvore energije, potražnja za litijumom raste vrtoglavom brzinom – sa 95.000 tona u 2021. na više od 200.000 tona u 2024. Predviđa se da će do 2040. potražnja premašiti 900.000 tona.
Ekološka cena rudarstva
Čile je drugi najveći proizvođač litijuma na svetu, a vlada je 2023. godine pokrenula Nacionalnu strategiju litijuma. Cilj je povećanje proizvodnje, delimična nacionalizacija sektora i veće učešće privatnih investicija. Najnoviji plan uključuje saradnju između državne rudarske kompanije Codelco i kompanije SQM, koja je dobila dozvolu za vađenje do 2,5 miliona tona litijuma godišnje, uz dozvolu za proizvodnju do 2060.
Iako se ova strategija predstavlja kao deo borbe protiv klimatskih promena, lokalno stanovništvo sve više oseća posledice. Rudarstvo zahteva ogromne količine vode, koje se crpe iz već sušnih regiona. Ekolozi i lokalni aktivisti beleže smanjenje laguna, pad populacije flamingosa i smanjenje mikroorganizama u vodi – što ugrožava ceo lanac ishrane. Mnogi lokalni ljudi ukazuju i na umiranje tradicionalnog bilja poput drveća algarrobo, još od 2013. godine.
Teškoće i nepoverenje zajednica
Mnogi stanovnici, uključujući i Saru Plazu i Raquel, izražavaju duboku zabrinutost za budućnost. Njihove zajednice, koje su vekovima živele od stočarstva i poljoprivrede, sada su suočene s gubitkom vode, životne sredine i tradicionalnog načina života. Sara se emotivno pita: „Šta će naša deca i unuci da rade kada rudarenje prestane, a vode više ne bude?“
Sergio Cubillos, vođa zajednice Peine, kaže da su zbog nestašice vode morali potpuno da promene sistem vodosnabdevanja i prečišćavanja. On smatra da, iako litijum jeste važan za prelazak na obnovljive izvore energije, autohtone zajednice ne bi smele biti žrtvovane: „Odluke se donose u Santiagu, daleko od nas.“
Rešenja i novi pristupi
Neki rudarski lideri priznaju probleme. SQM-ov direktor održivosti Valentín Barrera kaže da kompanija testira nove tehnologije za smanjenje uticaja – poput direktnog vađenja litijuma bez bazena za isparavanje i ponovnog ubrizgavanja vode. Cilj im je da od 2031. smanje vađenje slane vode za 50%. Međutim, lokalni ljudi ostaju skeptični, nazivajući Atakamu „eksperimentalnim laboratorijom“ za neproverene tehnologije.
Globalna dilema
Ova situacija oslikava globalnu dilemu: klimatske promene zahtevaju tranziciju ka čistijim izvorima energije, ali sama proizvodnja tih tehnologija ugrožava krhke ekosisteme i zajednice koje ih nastanjuju. Neki zagovornici industrije tvrde da su lokalne žalbe preuveličane i motivisane željom za novčanim nadoknadama. Ipak, mnogi stručnjaci i meštani naglašavaju da novac nije glavni problem, već gubitak prirode i tradicionalnog načina života.
Profesor Karen Stegen, ekspertkinja za političke posledice rudarenja, kaže: „Kompanije vole da pričaju o radnim mestima i novcu, ali to nije ono što zajednice žele. One žele da očuvaju svoj identitet, svoju zemlju i pristup vodi.“
Ko zaista koristi „zelenu energiju“?
Faviola Gonzalez, biolog i aktivistkinja, kaže da su emisije ugljen-dioksida po glavi stanovnika znatno manje u zajednicama poput njihove, nego u razvijenim zemljama koje najviše koriste električne automobile. „Ko će voziti te električne automobile? Evropljani i Amerikanci – ne mi,“ zaključuje ona. „Ali naša voda nestaje. Naše svete ptice nestaju.“
Zaključak: Litijum jeste ključan za borbu protiv klimatskih promena, ali njegove ekološke i društvene posledice u zemljama poput Čilea otvaraju pitanje – da li rešavanjem jedne krize stvaramo drugu? Lokalna zajednica ne traži bogatstvo, već pravo da sačuva svoju vodu, zemlju i budućnost.
Izvor: Bbc