Komentar: Kraj jedne legende

Uhvatismo zadnji voz za samogradnju računara Galaksija – ovih dana kompanija Zilog je najavila da, posle pola veka, prestaje proizvodnja procesora Z80. Čipa koji je obeležio jednu epohu…

Zilog Z80 je bio osnova prvih kućnih računara iz osamdesetih godina. Po njegovom taktu „igrali“ su Galaksija, Sinclair ZX80, ZX81, Spectrum, razne varijante Amstrad-a… kompjuteri uz koje smo odrasli. Jedino su se Apple II i Commodore 64 držali procesora 6502 firme MOS Technology, odnosno verzije tog procesora nazvane 6510. Z80 je delo jednog od najznačajnijih startup-a iz sredine sedamdesetih godina, kompanije Zilog, koja će za samo godinu dana porasti sa dva na preko hiljadu zaposlenih i značajno uticati na formiranje jednog novog tržišta – tržišta mikroprocesora.

Iz Intel-ovog gnezda

Iako je osmislio i proizveo prve mik­roprocesore 4004 i 8080, Intel u ranim sedamdesetim godinama još nije imao viziju značaja ovih čipova; pos­matrao ih je pre kao podršku prodaji nekih drugih njihovih komponenti kao što su statičke RAM memorije. Jedan od vodećih konstruktora ovih čipova, tridesetogodišnji inženjer i fizičar Federico Faggin (i danas je aktivan u svojoj 82. godini) je imao jasniju viziju i bio je veoma nestrpljiv. Njegov kolega Ralph Ungermann (1942-2015), koji je u Intel-u razvio USART i I/O čipove, delio je ovu viziju. Nije ih uplašila recesija iz sredine sedamdesetih, kada je sam Intel otpustio dosta ljudi, a njima nije ponudio napredovanje.

Krajem novembra 1974. su napustili Intel i krenuli svojim putem, gde im se ubrzo pridružio i „treći musketar“, japanski inženjer Masatoshi Shima (1943-), stručnjak za logički dizajn čipova. Ime firme je proizašlo iz razgovora o integrisanoj logici (integrated logic), a smislio ga je Ungermann rekavši “How about Zilog? Last word in integrated logic“.

Ključ za brzi uspeh novoosnovane kompanije Zilog bio je tekst objavljen u časopisu Electronic News, koji je privukao pažnju kompanije Exxon Enterprises. I pored recesije i teškog vremena, Exxon je juna 1975. investirao 500,000 dolara u Zilog (to je oko 2.5 miliona današnjih dolara). Bilo je to dovoljno da se stvari pokrenu: Faggin je osmislio novi procesor koji će biti nadskup 8080, sa kojim je bio binarno kompatibilan – svi programi za 8080 radili su i na novom čipu.

Za uspeh su bili ključni dodaci, kao što je dvostruki set registara (mogli ste jednom instrukcijom da „zamenite“ osnovne registre i njihove „dvojnike“, što je trebalo da ubrza rad u interapt rutinama), indeks registri IX i IY, moćne mašinske instrukcije koje su operisale čitavim blokovima memorije kao što je LDIR, kao i koncept nemaskiranog interapta. Za to vreme Ungerman je razvijao prateće čipove za bržu i efikasniju kontrolu periferijskih uređaja. Već u aprilu 1975. Shima je finalizovao logičku shemu čipova, da bi u novembru iste godine sve bilo spremno za proizvodnju. Posle komplikovanih pregovora vezanih za detalje licenciranja, za partnera je izabran Mostek. Prvi test-primerci čipa su stigli 9. marta 1976, a uskoro je bio spreman i razvojni sistem sa programom za asembliranje Z80 koda. Uveliko su razvijani i prateći čipovi, da bi Z80 zvanično bio lansiran u julu 1976. godine.

Priča o uspehu

Z80 je bio instant hit na tržištu i ubrzo je postao najpopularniji i najviše koriš­ćeni 8-bitni CPU. Konstruktorima ranih računara veoma se svidela mogućnost procesora da automatski osvežava sadržaj dinamičkih RAM memorija, sjajno osmišljen sistem obrade interapta kao i prateći IO čipovi. Pojavili su se Radio Shack TRS-80, neki Zenith sistemi, zatim kompletna porodica Sinclair računara u Velikoj Britaniji, a Z80 je postao osnova raznih CP/M računara koji su se koristili u poslovne svrhe. Čak su i Apple računari dobili Z80 karticu koja je pretvarala Apple II u dvoprocesorski sistem, na kome je Z80 korišćen za poslovne primene.

Nije sve bilo tako ozbiljno i poslovno: Z80 je korišćen u kućnoj elektronici, muzičkim instrumentima (recimo legendarni sintisajzer Prophet) i igračkim konzolama kao što su Casio PV-1000, Pac-Man, Sega Master System, Game Gear i Genesis… U pravi čas je ponuđena i verzija Z80 prilagođena portabl računarima, koja je trošila manje struje. CMOS verzija Z80 dominirala je tržištem i pokretala uspešne male (za tadašnje vreme) računare kao što su Tandy WP-2, Cambridge Z88 i Amstrad NC100. Originalna radna frekvencija od 2.5 MHz porasla je na 4 (Z80A), 6 (Z80B) i 8 MHz (Z80H). Kasnije će se pojaviti i NMOS verzija koja radi na 10 MHz, a danas postoje i varijante koje rade na 20 MHz, pa u nekim okruženjima i više.

Uspeh ovog fantastičnog čipa je pot­rajao praktično pola veka da bi ove godine Zilog najavio da proizvodnja prestaje i da će narudžbine biti primane samo do 14. juna. Veliki distributeri komponenti uz Z80 pišu Last Time Buy, a brojne kineske firme već recikliraju Z80 procesore odlemljene sa raznih bačenih uređaja. Pri tom ne prezaju od toga da „friziraju“ oznake, pa se na kućištima procesora reč NMOS pretvara u CMOS, frekvencije su veće nego što bi trebalo i slično. Zato požurite sa kupovinom mikroprocesora za vašu novu Galaksiju!

Autor: dr Sava Zdravković