Komentar: Želje za srećnu Novu
Evo je, stigla je! Ova naša godina budućnosti u kojoj će biti bolje. Šta poželeti našoj maloj, a jakoj državi koja već sve ima? Ili nam možda sve fali?
Imamo bukvalno sve osim mora i metroa, ali Ada je tu da nadomesti more, a Železnice Srbije su skoro kao metro ako žmurite dok se „vozite“. Stigli su nam veliki brendovi u poslednjih nekoliko godina, da se pohvalimo da je još veća metropola naš beogradski pašaluk. Došli su nam električni trotineti, ali nismo srećni jer je to opasno. Imamo najlepše žene, odličnu hranu i imamo najbolju zabavu u Evropi.
Šta imamo?
Ako pitamo neke naše političare, svi narodi potiču od Srba, mi smo najbolji i imamo najjaču vojsku plus svuda pobedimo ako neko pokuša da nas zeza. Imamo odličnu ekonomiju, dugovi se smanjuju, ulaže se u fontane i semafore, jer šta je metropola bez fontana i 3D slova „Belgrade“. Imamo i druge gradove, ali nema veze, čekajte, tek je 2020. godina, mora Beograd prvo da se sredi. Imamo i svetsku kafu, to je jako bitno, da ne zaboravimo.
Možemo i dalje da čekamo one bolje godine i da mislimo da pojedinac može da napravi promenu
Imamo i super komšije koje volimo da pljujemo po tabloidima, ali šta, nije da ni oni dobro o nama pričaju. A malo tračarenja nikome ne škodi, to jača veze među ljudima. Imamo prelepu i bogatu prirodu koju nam otkrivaju influenseri. Šta još više poželeti?
Šta još možemo poželeti?
Možemo poželeti da se osim trivijalnih stvari stvarno jednom pošteno uloži u to da se, na primer, u zdravstvenim ustanovama osećate kao ljudi, a ne kao da ste seli u vremeplov i skočili u 1990. godinu. Možemo poželeti da imamo malo edukovaniji narod koji ove naše prelepe žene ne optužuje da su krive za silovanje čije su žrtve, da mogu da idu i gole ulicom ako to žele i da im se ne nameće da moraju da se udaju i rode onda kada oni misle da treba. Možemo poželeti bolju ekonomiju i veće plate, pa da znamo odakle nam pare za toliku ludu zabavu.
Možemo se setiti da Beograd nije centar Srbije, već glavni grad i da imamo još jako puno gradova u kojima se ništa konkretno nije promenilo više od 10 godina. Osim naravno partijskih ljudi koji sede na stolicama, to je na neki čudan način promenljivo a opet konstantno. Možemo smanjiti žutu štampu, ali onda ovaj narod što krivi žene nema šta da čita, pa nemamo šta ni da prodamo.
Možemo poželeti bolju ekonomiju i veće plate, pa da znamo odakle nam pare za toliku ludu zabavu
Možemo i dalje da čekamo one bolje godine i da verujemo da pojedinac može da napravi promenu. I može, ali mora ova prljava masa prvo da se ukloni jer se pojedinac od nje ne vidi. Možemo poželeti manje monopola i korupcije, ali da ne preterujemo, korak po korak, ipak je 2020. godina, imamo još vremena da nam bude bolje, naravno sledeće godine. I na kraju ostaje nam samo da poželimo „Srbiju za poželeti“, kao što je želimo nekoliko decenija unazad.
