Lek za opasne bolesti: Kad superkompjuter popravlja DNK
Superkompjuteri skladište i obrađuju podatke poput običnih računara, samo što se sve odvija u daleko većem obimu i skoro nezamislivom brzinom. Zbog toga su dragoceni alati na putu do novih naučnih otkrića, na primer pronalasku rešenja za popravku oštećene DNK.
Zbog vrlo brzih proračuna, superkompjuteri se već primenjuju u naučnim istraživanjima i inženjerskim poslovima, ali i za vremensku prognozu, istraživanje klimatskih promena, simulacije nuklearnih eksplozija, i mnoge druge stvari. Bitno ubrzavaju tempo istraživanja i razvoja proizvoda. Veoma često imaju više miliona procesora ili jezgara specifične arhitekture sa veoma brzim pristupom memoriji.
Brzina proračuna koje obavljaju superkompjuteri se meri u flopsima – skraćeno od „Floating point operations per second“, što je broj operacija sa pokretnim zarezom u sekundi, i najčešće se koriste za naučna računanja sa velikim matematičkim operacijama. Trenutno je najmoćniji superkompjuter El Capitan.
Jedan stariji je u novembru 2024. godine povučen iz upotrebe. U pitanju je Summit iz laboratorije Oak Ridge. Pre nego što je prestao s radom otkrio je detalje o kompleksnom procesu popravke oštećene DNK, a naučnici su na osnovu toga napravili molekularni plan popravka oštećenog genetskog materijala, što je omogućilo da se bolje razume kompleksna interakcija enzima i drugih molekula uključenih u taj proces.
Napredne simulacije koje je izveo Summit opisane su u magazinu Nature, a u tekstu se zaključuje da bi mogle da dovedu do razvijanja novih načina lečenja bolesti do kojih dolazi zbog oštećenja DNK – na primer kancera i mnogih genetskih oboljenja.
